Iran optužuje SAD za velike laži pred pregovore o iranskom nuklearnom programu u Ženevi

Dvojica iranskih zvaničnika ovo su rekla uoči sutrašnjih pregovora i u vreme kada je Amerika nagomilala najveći broj aviona i ratnih brodova na Bliskom istoku u više decenija. Gomilanje snaga deo je Trampovih napora da postigne sporazum da ograniči iranski nuklearni program dok se Iran u zemlji suočava sa rastućim neslaganjem posle rasprostranjenih protesta prošlog meseca.

Ako pregovori propadnu Tramp je više puta zapretio da će napasti Iran, što bi kako strahuju bliskoistočne zemlje, moglo da preraste u novi regionalni rat dok još tinja višegodišnji rat Izraela i Hamasa.

Iran je već izjavio da bi sve američke baze na Bliskom istoku bile smatrane legitimnim metama što bi dovelo u opasnost desetine hiljada američkih vojnika.

Satelitski snimci koje juče snimila Planeta Labs PBC i analizirao AP izgleda da prikazuju američke brodove obično usidrene u Bahreinu, bazi za američku Petu flotu, kako su svi sada na otvorenom moru. Na upit AP-a Peta flota je rekla da se obrate američkoj Centralnoj vojnoj komandi koja je odbila da komentariše.

Pre iranskog napada na Katar u junu Peta flota je na sličan način rasula svoje brodove po moru da se zaštiti od potencijalnog napada, navodi AP.

Tramp je pomenuo Iran i nuklearne pregovore u svom govoru o stanju nacije sinoć u Vašingtonu.

„Oni su već razvili rakete koje mogu da prete Evropi i našim bazama u inostranstvu i rade na izgradnji raketa koje će uskoro dosegnuti do Sjedinjenih Američkih Država. Upozoreni su da ne pokušavaju u u budućnosti ponovo da izgrade svoj program oružja i posebno nuklearnog oružja, a oni ipak nastavljaju. Počinju sve ponovo“, rekao je Tramp.

Satelitski snimci koje je ranije analizrao AP pokazali su da Iran počinje ponovo da gradi svoje pogone za proizvodnju raketa i da obavlja neke radove na tri nuklearne lokacije koje su SAD napale u junu.

Iran dugo tvrdi da je njegov nuklearni program namenjen za mirnodopske svrhe. Zapad i Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) kažu da je Iran imao program za nuklearno oružje do 2003. godine. On je obogaćivao uranijum do 60 odsto čistoće pre američkog napada u junu, što znači samo jedan tehnički korak od nivoa za pravljenje oružjaod 90 odsto.

U odgovoru Trampu portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaei pokušao je da ga poredi sa Jozefom Gebelsom, ministrom za propagandu Adolfa Hitlera. Optužio je Trampa i njegovu administraciju da sprovodi kampanju dezinformacija protiv Irana.

„Šta god navode u vezi sa iranskim nuklearnim programom, iranskim balističkim raketama i brojem žrtava tokom nemira u januaru je jednostavno ponalvjanje ‘velikih laži'“ napisao je Bagaei na mreži Iks.

Tramp je u svom govoru rekao da je najmanje 32.000 ljudi ubijeno u prošlomesečnim protestima, što je na višoj sstrani skale o broju mrtvih koju su dali aktivisti.

Novinska agencija aktivista za ljudska prava sa sedištem u SAD do sada je registrovala ne više od 7.000 mrtvih i veruje da je pravi broj mnogo viši. Iranska vlada, koja je dugo smanjivala broj poginulih u drugim nenirima, objavila je krajem januara da je 3.117 ljudi ubijeno.

Iranski predsednik paralmenta Mohamad Baher Kalibaf odvojeno je rekao da bi SAD mogle ili da probaju diplomatiju ili da se suoče s iranskim gnevom.

„Ako izaberete diplomatski sto – diplomatiju u kojoj se poštuje dostojanstvo iranske nacije i uzajamni interesi i mi ćemo biti za tim stolom“, rekao je Kalibaf, preneo poluzvanični Stjudent Njuz Netvork, medij za koji se veruje da je blizak Basidž snagama iranske paravojne Revolucionarne garde.

„Ali ako odučite da ponovite ranija iskustva kroz prevaru, laži, loše analize i lažne informacije i pokrenete napad usred pregovora, vi ćete bez sumnje osetiti čvrst udarac iranske nacije i odbrambenih snaga zemlje“, rekao je on.

Iran i SAD treba sutra da se sastanu za treću rundu pregovora uz posredovanje Omana, koji je dugo posrednik između Teherana i Zapada.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči i njegov tim krenuli su danas popodne za Ženevu gde će se sastati sa američkim zvaničnicima predvođenim specijalnim američkim izaslanikom za Bliski istok Stivom Vitkofom.

Ako pregovori propadnu neizvesnost lebdi oko toga kada bi mogao da se sprovede napad, kao i šta bi bila njegova misija i ciljevi.

SAD nisu razjasnile ciljeve mogućeg vojnog delovanja. Ako je cilj da se izvrši pritisak na Iran da napravi ustupke u nuklearnim pregovorima, nije jasno da li bi ograničeni udari delovali. Ako je cilj da se sklone iranski lideri, to bi značilo da SAD treba da sprovedu širu i dužu vojnu kampanju, piše AP.

Nije bilo javnih znakova o planiranju oko toga šta će da usledi, uključujući i potencijal za haos u Iranu.

Još jedna nepoznanica je status iranskog nuklearnog programa. Tramp je ranije rekao posle napada u junu da su američki udari uništili njihov nuklearni program. Međutim sada je opet na dnevnom redu američke administracije uništenje tog programa. Inspektori IAEA nisu mogli da izvrše inspekcije tih lokacija i provere šta je ostalo posle udara.

Takođe vlada neizvesnost oko toga šta bi bilo kakva vojna akcija značila za širi region. Teheran bi mogao da uzvrati protiv zemalja saveznica Amerike u Persijskom zalivu i protiv Izraela. Cene nafte porasle su poslednjih dana delimično zbog tih briga.