Zašto Tramp preti novim udarima na Iran kada tvrdi da je njegov nuklearni program „potpuno uništen“?

A danas bi mogla ponovo da izvrši udar na Iran zbog njegovih nuklearnih ambicija – ovog puta uprkos tome što je predsednik Donald Tramp više puta uveravao da je u tim vazdušnim napadima u junu „uništen“ njegov program.

Tramp i njegov tim retko su se brinuli da pruže dosledna obrazloženja za upotrebu vojne sile.

Ali pred potencijalno opsežniju kampanju u Iranu – o kojoj će Tramp verovatno govoriti večeras u svom obraćanju o stanju nacije – njihovi neuspesi da izgrade koherentne argumente za rat postaju još uočljiviji.

Tramp i njegova administracija su se mnogo potrudili da istaknu uspeh tih junskih udara na načine koji su izgledali kao da prevazilaze raspoložive dokaze u to vreme. A danas, te velike tvrdnje odjednom izgledaju kao teret, piše u analizi CNN.

Administracija je poslednjih dana više puta pominjala potencijalnu nuklearnu pretnju Irana dok je istovremeno iznosila mogućnost upotrebe vojne sile ako Teheran ne postigne dogovor.

„Naš glavni interes ovde je da ne želimo da Iran dobije nuklearno oružje“, rekao je potpredsednik Džej Di Vens za Foks njuz prošle nedelje.

„Ne mogu imati nuklearno oružje; to je veoma jednostavno“, rekao je Tramp prošle nedelje.

A tokom vikenda, Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof je sugerisao da je iranska nuklearna pretnja prilično neposredna.

„Obogaćuju uran daleko iznad broja koji je potreban za civilnu nuklearnu energiju. To je čak šezdeset odsto“, rekao je Vitkof za Foks. „Verovatno su nedelju dana udaljeni od toga da imaju materijal za proizvodnju bombi industrijskog kvaliteta, a to je zaista opasno.“

Ali ako je Iran zaista toliko blizu toga da ima materijal za pravljenje nuklearnih bombi, to bi predstavljalo zaista čudesan oporavak — barem, u meri u kojoj se veruje Trampu. Na kraju krajeva, pre samo osam meseci Tramp je proglasio da je iranski nuklearni program „uništen“.

Tramp je isprva samo rekao da su iranska nuklearna postrojenja uništena.

„Ključna iranska postrojenja za obogaćivanje uranijuma su potpuno i totalno uništena“, rekao je on na dan operacije, 21. juna.

Čak je i to bio čudan odgovor, s obzirom na to da je za izveštaje nakon akcije obično potrebno neko vreme. Nije bilo jasno kako je Tramp mogao tako brzo i definitivno da dođe do ovog zaključka. I zaista, načelnik Združenog generalštaba Den Kejn je sledećeg dana pružio oprezniju verziju.

Ali onda je Tramp ponovio tvrdnju na društvenim mrežama. A ministar odbrane Pit Hegset je u svojim komentarima 22. juna otišao još dalje, izjavljujući da nisu uništena samo postrojenja, već i iranske nuklearne ambicije.

„Zahvaljujući smelom i vizionarskom vođstvu predsednika Trampa i njegovoj posvećenosti miru kroz snagu, iranske nuklearne ambicije su uništene“, rekao je Hegset.

Do 24. juna Tramp je sledio Hegsetov primer. „Bila mi je velika čast da uništim sva nuklearna postrojenja i kapacitete, a zatim, ZAUSTAVIMO RAT!“, naveo je Tramp na društvenim mrežama.

Međutim, istog dana, CNN je objavio vest da rana procena američkih obaveštajnih službi nije potvrdila Trampove tvrdnje. Utvrđeno je da napadi nisu uništili osnovne komponente iranskog nuklearnog programa i da su ga verovatno samo unazadili za nekoliko meseci. (Njujork tajms je objavio nešto slično.)

Ali Tramp je nastavio da govori da je nuklearni program uništen.

„Uništen je ceo njihov potencijalni nuklearni kapacitet.“ (16. jul)
„Uništen je.“ (31. jul)
„Uništili smo… budući nuklearni kapacitet Irana.“ (18. avgust)
„Ali sam takođe uništio iranske nuklearne nade, potpuno uništivši njihov obogaćeni uranijum.“ (20. septembar)
„Pa, oni nemaju nuklearni program. Uništen je.“ (13. oktobar)
„… potpuno uništili iranski nuklearni kapacitet.“ (11. novembar)
„Zvalo se Iran i njegov nuklearni kapacitet, i to smo uništili veoma brzo, snažno i moćno.“ (19. novembar)
„Uništili smo njihov nuklearni kapacitet.“ (11. decembar)
„Razbili smo iransku nuklearnu pretnju i ona je uništena.“ (8. januar)
„… uništili smo iranski nuklearni kapacitet za obogaćivanje.“ (20. januar)
„… postizanjem potpunog uništenja iranskog nuklearnog potencijala – potpuno uništenog.“ (13. februar)

Da rezimiramo: Tramp je tvrdio da je uništio iranski nuklearni „kapacitet“, „sposobnosti“, „buduće… mogućnosti“, „potencijalne mogućnosti“, „nade“, „pretnju“ i „sposobnosti obogaćivanja“. A pre samo četiri meseca rekao je da Iran čak nema ni nuklearni program o kojem bi se moglo govoriti.

Reč „uništiti“ znači potpuno eliminisati ili zbrisati. U kontekstu nuklearnih mogućnosti, to nije vrsta tvrdnje koja dozvoljava mogućnost da se uništena stvar rekonstruiše za nekoliko meseci.

Ali danas su Trampove motivacije drugačije.

Odjednom, nije reč o isticanju uspeha prošle misije, već o nalaženju argumenta za buduću. I odjednom, nije toliko korisno što je ta prva misija bila onakav ogroman uspeh kakav je Tramp mesecima tvrdio da jeste.

Zaista, Tramp je kritikovao izveštaje CNN-a i Tajmsa da je iranski nuklearni program odložen samo nekoliko meseci.

To je sasvim poznata priča. Čini se da ova administracija često kaže šta god joj je potrebno u tom trenutku da bi našla argument za vojnu intervenciju – bez obzira na to koliko je to potkrepljeno ili koliko je dosledno.

To je bio slučaj ne samo sa početnim napadima na Iran u junu, već i sa operacijom svrgavanja predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Ta poslednja operacija je opravdana kao da se radi o drogama, sprovođenju zakona i/ili o nafti.

I to se ponovo dešava.

Prošlog meseca, kada je Tramp prvi put pretio da će ponovo napasti Iran, navedeni razlog je bio da Teheran ubija demonstrante. Danas je navedeni slučaj mnogo više fokusiran na nuklearna pitanja.

Kada je portparolka Bele kuće Karolina Livit prošle nedelje upitana zašto bi SAD možda morale ponovo da napadnu Iran čak i nakon što je njegov nuklearni program navodno „uništen“, ona je odgovorila: „Pa, postoji mnogo razloga i argumenata koji bi se mogli navesti za napad na Iran.“

Administracija još uvek traži logički dosledan razlog.