„Dinamičko ciljanje“: SAD razvijaju nove planove za gađanje iranskih odbrambenih kapaciteta u Ormuzu, ovo su opcije

Opcije, među nekoliko grupa mogućih ciljeva koje se razmatraju, uključuju udare sa posebnim fokusom na „dinamičko ciljanje“ iranskih sposobnosti u oblasti Ormuskog moreuza, južnog dela Persijskog zaliva i Omanskog zaliva, piše CNN.

Izvori navode da bi potencijalni napadi bili usmereni na male brze jurišne čamce, plovila za postavljanje mina i druge asimetrične kapacitete koji su Teheranu omogućili da efektivno blokira te ključne pomorske pravce i koristi ih kao polugu protiv SAD.

Ta blokada je izazvala velike poremećaje u globalnoj ekonomiji i ugrozila napore predsednika Donalda Trampa da smanji inflaciju u SAD, iako se sve dešava uprkos primirju koje je pauziralo američke napade započete 7. aprila.

Dok je vojska ranije ciljala iransku mornaricu, veći deo prvog meseca bombardovanja bio je usmeren na ciljeve udaljene od moreuza, kako bi se omogućili udari dublje unutar teritorije Irana. Novi planovi predviđaju znatno koncentrisaniju kampanju bombardovanja oko strateških pomorskih pravaca.

CNN je ranije izvestio da veliki deo iranskih obalskih protivbrodskih raketa i dalje ostaje operativan. Iran takođe raspolaže brojnim malim čamcima koji mogu služiti kao platforme za napade na brodove, što dodatno otežava američke napore da ponovo otvore moreuz.

Vojni udari u području oko moreuza, sami po sebi, verovatno ne bi odmah doveli do ponovnog otvaranja tog plovnog puta, naveli su više izvora, uključujući i jednog visokog brokera u pomorskom transportu, za CNN.

„Osim ako se ne može nedvosmisleno dokazati da je 100 odsto iranskih vojnih kapaciteta uništeno, ili da postoji gotovo sigurna mogućnost da SAD svojim kapacitetima mogu da ublaže rizik, sve će se svesti na to koliko je Tramp spreman da prihvati rizik i da počne da šalje brodove kroz moreuz“, rekao je jedan izvor upoznat sa vojnim planiranjem.

Američka vojska bi takođe mogla da sprovede Trampovu raniju pretnju o udarima na infrastrukturu i objekte dvojne namene, uključujući energetske objekte, kako bi primorala Iran da se vrati pregovorima, naveli su izvori za CNN. Tramp je izjavio da bi SAD nastavile borbena dejstva ako ne dođe do diplomatskog rešenja rata.

Napadi na infrastrukturu predstavljali bi kontroverznu eskalaciju sukoba, upozorili su neki sadašnji i bivši američki zvaničnici.

Druga opcija koju su razvili vojni planeri jeste ciljanje pojedinačnih iranskih vojnih lidera i drugih „opstrukcionista“ u režimu, za koje američki zvaničnici tvrde da aktivno potkopavaju pregovore, naveo je jedan od izvora. Među njima se pominje i Ahmad Vahidi, koji obavlja funkciju komandanta Korpusa islamske revolucionarne garde.

„Iz razloga operativne bezbednosti, ne komentarišemo buduća ili hipotetička kretanja“, rekao je portparol Pentagona na pitanje o planiranju ciljeva. „Američka vojska nastavlja da predsedniku pruža opcije, i sve opcije su i dalje na stolu“.

Tramp je više puta tvrdio da je iranski režim „podeljen“ nakon zajedničkih američko-izraelskih operacija u kojima je ubijeno više visokih zvaničnika, uključujući, kako je naveo, i vrhovnog vođu zemlje. U objavi na društvenim mrežama u četvrtak, Tramp je ukazao na navodni raskol između IRGC-a i članova vlade koji su učestvovali u pregovorima sa SAD kao na prepreku za postizanje dogovora.

„Iran ima veliki problem da shvati ko im je vođa! Jednostavno ne znaju! Sukobi između ‘tvrde struje’, koja je loše prošla na bojnom polju, i ‘umerenih’, koji uopšte nisu tako umereni (ali dobijaju poštovanje!), su ludi!“, napisao je Tramp.

Dodatni američki udari bi, prema izvorima, verovatno bili usmereni i na preostale vojne kapacitete Irana, uključujući rakete, lansere i proizvodne pogone koji nisu uništeni u prvoj fazi američko-izraelskih napada, ili koji su možda premešteni na nove strateške lokacije nakon početka primirja.

CNN je ranije izvestio da je oko polovine iranskih lansirnih raketnih sistema i hiljade jednokratnih dronova za napade preživelo američku bombardersku kampanju, prema procenama američke obaveštajne zajednice.

Prošle nedelje, ministar odbrane Pit Hegset je tokom brifinga priznao da je Iran tokom primirja premestio deo preostalih vojnih sredstava na nove lokacije i zapretio da će ti ciljevi biti pogođeni ako Iran odbije dogovor.

Tramp, prema izveštajima CNN-a, deluje oprezno u vezi sa ponovnim pokretanjem rata i više bi voleo diplomatsko rešenje sukoba. Ipak, više izvora navodi da njegovo produženje primirja nije „neograničeno“ i da je američka vojska spremna da nastavi napade ako dobije takvu naredbu.

Tramp je takođe nastavio da izražava frustraciju zbog odbijanja Irana da ponovo otvori Ormuski moreuz, koji je praktično zatvoren za međunarodni pomorski saobraćaj kao odgovor na početne američko-izraelske napade.

Trampova administracija je potcenila spremnost Irana da zatvori moreuz pre nego što je započeo rat — potez koji je, prema navodima, verovatno mogao biti „sprečen“ da su SAD na početku sukoba rasporedile vojne snage u blizini kako bi odvratile Teheran ili reagovale na takvu odluku, navela su dva izvora upoznata sa početnim planiranjem rata.

Nedostatak sprečavanja Irana da efektivno zatvori moreuz u ranim danima sukoba doveo je, prema istim izvorima, do trenutne pat-pozicije između dve zemlje, pošto se tankeri uglavnom ne usuđuju da prolaze kroz taj plovni put zbog straha od napada.

Prema navodima američkog zvaničnika, američka mornarica trenutno ima 19 brodova na Bliskom istoku, uključujući dva nosača aviona, kao i sedam brodova u Indijskom okeanu.

Američka vojska je, kako se navodi, 13. aprila počela da sprovodi pomorsku blokadu iranskih luka koristeći veliki deo tih snaga, a do četvrtka je preusmerila najmanje 33 broda.

Cilj te operacije je, prema izveštajima, ograničavanje pomorskog saobraćaja ka i iz Irana, u okviru šireg vojnog i bezbednosnog pritiska na Teheran.

Prema navodima Pentagona, američke snage su takođe ukrcale najmanje tri broda, uključujući dva u Indijskom okeanu, otprilike 2.000 milja od Persijskog zaliva.

Najnoviji ukrcaj dogodio se tokom noći u sredu, kada su američke snage presrele i ukrcale „sankcionisani brod bez oznake države” koji je prevozio naftu iz Irana u Indijskom okeanu, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Reč je o operaciji u okviru šireg pojačanog nadzora i zaplene brodova povezanih sa iranskom naftom u međunarodnim vodama, pri čemu SAD tvrde da takvi brodovi nemaju važeću zastavu i da učestvuju u kršenju sankcija.