CNN analizira: Tramp još traga za „srebrnim metkom“ i kladi se da će njegova blokada slomiti Iran, ali previđa jednu stvar

Strategija se zasniva na jednostavnoj premisi: gušenje iranskog izvoza nafte i uvoza koji održava redovan život u zemlji izazvaće društveni kolaps. To će stvoriti nepodnošljiv pritisak na režim da se povinuje američkim zahtevima i trajno odrekne svog nuklearnog programa.

U Vašingtonu to deluje logično. Svaka država, bilo da je reč o radikalnoj teokratiji ili zapadnoj demokratiji, srušiće se ako ne može da obezbedi pristup osnovnim stvarima – hrani, energiji i poslu.

Kada američki zvaničnici vide vrtoglavu inflaciju, katastrofalne gubitke radnih mesta i nestašice u Teheranu, zaključuju da dvonedeljna blokada daje rezultate.

„Blokada je genijalna, u redu?“ rekao je Tramp u sredu. „Njihova ekonomija je u ozbiljnim problemima. To je mrtva ekonomija“.

Predsednik je toliko zadovoljan planom da je, kako je preneo CNN, pripremio svoje saradnike na to da bi on mogao da potraje mnogo duže.

Jedan od razloga je to što predstavlja način da se izvrši pritisak na Iran bez rizikovanja američkih žrtava kroz kopnene operacije ili nastavka bombardovanja koje je bilo nemilosrdno, ali bez konačnog ishoda.

Drugi razlog je što se njime nastoji da se obnovi američka prednost u ekonomskom ratu, koja je oslabila kada je Iran izazvao globalnu krizu zatvaranjem Ormuskog moreuza.

Američka ekonomija je daleko moćnija od iranske, pa bi ovo, naizgled, trebalo da bude unapred dobijena bitka. Ali s druge strane, razoran američko-izraelski vazdušni napad teško je pogodio iransku vojsku, ali nije uspeo da obezbedi stratešku pobedu u ratu.

Trampov optimizam suočiće se sa dva pitanja koja će odlučiti sudbinu njegove najnovije strategije u ratu koji je često delovao kao da nema ni jasnog opravdanja ni krajnjeg cilja.

Prvo pitanje je koliko dugo Tramp, njegove republikanske kolege i američki narod mogu da podnose rastuće troškove rata, uključujući benzin skuplji od četiri dolara po galonu i verovatan rast inflacije. Glasači na izborima za Kongres već su ogorčeni zbog visokih troškova i Trampove ekonomije.

Drugo pitanje je da li se plan zasniva na realističnim obaveštajnim procenama o stanju u Iranu i na razumnom zaključivanju o tome kako bi njegovi lideri mogli da reaguju.

Na kraju krajeva, u Vašingtonu već dugo postoji sumnjiva tendencija da se američka logika primenjuje na bliskoistočna društva koja ne reaguju onako kako američki predsednici očekuju.

Predsednik se kladi da će iranski lideri, u radikalnoj islamskoj teokratiji koja ima istoriju nanošenja izuzetne patnje sopstvenom narodu, reagovati isključivo iz ekonomskih razloga – onako kako bi možda i on reagovao da je na njihovom mestu.

CNN-ov tim iz Bele kuće izvestio je da američki zvaničnici analiziraju obaveštajne podatke koji predviđaju da iranska ekonomija može da opstane još samo nekoliko nedelja, ako ne i dana, prema dva izvora. Tramp takođe više puta tvrdi da će nemogućnost Irana da izvozi naftu značiti da će morati da obustavi proizvodnju i rizikuje ogromnu štetu na naftnim bušotinama, čiji bi popravak mogao da potraje godinama.

Aleks Vatanka, viši saradnik Instituta za Bliski istok, ocenio je da bi blokada mogla da nanese ozbiljan ekonomski bol koji bi se mogao pretvoriti u nekontrolisanu političku opoziciju.

Ali je dodao i ključnu ogradu: za to bi mogli biti potrebni meseci.

„Prvo što treba imati na umu jeste da se nikada ranije nismo našli u ovakvoj situaciji, ovo je neistražena teritorija“, rekao je Vatanka. „Blokada nije nešto što je Iran ikada iskusio, čak ni tokom iransko-iračkog rata“.

Vatanka je, međutim, upozorio da bi mogućnost da ekonomski kolaps podstakne političke promene zavisila od nivoa organizovanosti antirežimskih protesta i prebegavanja unutar režima, što se u Iranu još uvek nije pojavilo.

Tramp možda neće imati vremena da čeka kontrarevoluciju. Njegov rejting podrške je na istorijskom minimumu, a republikanci strahuju da bi mogli da izgube Predstavnički dom i da ih u novembru čeka teška borba da zadrže Senat. Što rat duže traje i što Iran duže drži Ormuski moreuz zatvorenim, to će šteta po SAD biti veća.

Trampova lična psihologija takođe može igrati ulogu. Deluje opsednut svojim nasleđem dok sanja o grandioznim arhitektonskim projektima u poslednjih 1.000 dana svog mandata. Ništa ne bi bilo sramotnije za čoveka koji sebe vidi kao jednog od najvećih pobednika u životu nego da bude obeležen kao gubitnik u ratu sa Iranom.

Kako bi blokada mogla da propadne

Ipak, čak i ako Tramp obeća dugotrajnu kampanju, uvek postoji mogućnost da je strategija blokade jednostavno pogrešna.

Ako ubistvo iranskog vrhovnog vođe Alija Hameneija nije nateralo Iran na povlačenje, a nedelje nemilosrdnog bombardovanja nisu slomile volju njegovih lidera, postoji li razlog da se veruje da bi ekonomska kriza to mogla?

Upornost i tvrdoglavost Islamske Republike postali su legendarni.

Iran je decenijama pod zapadnim sankcijama. Izdržao je užasan osmogodišnji rat sa Irakom tokom 1980-ih, u kojem je procenjeno da je stradalo oko milion ljudi. Svaki put kada su protesti pretili da dostignu kritičnu masu, režim je slao svoje nasilne odrede na ulice da ubijaju civile kako bi sačuvao revoluciju.

Trita Parsi, izvršni potpredsednik Quincy instituta za odgovorno državništvo, rekao je da je Trampov tim još jedna u nizu američkih administracija koje pogrešno veruju da kampanja pritiska može naterati Iran na popuštanje.

„Postoji stalna potraga za tim srebrnim metkom, tom jednom tačkom pritiska koja će naterati Irance da se ili slome, kapituliraju ili jednostavno prilagode američkim željama“, rekao je Parsi. „I gotovo svaki put kada SAD krene tim putem, na kraju razočara samu sebe“.

Trampovo samopouzdanje takođe odražava još jedan poznat obrazac u Vašingtonu — uverenje, posebno prisutno među konzervativcima, da su iranska ekonomija i režim uvek na ivici kolapsa.

„Moraju da popuste, to je sve što treba da urade. Samo da kažu: ‘Predajemo se, predajemo se'“, rekao je predsednik u Ovalnom kabinetu u sredu.

Ako bi se to desilo, Tramp bi mogao da prekine začarani krug istorije i konačno okonča skoro poluvekovni američki sukob sa ogorčenim neprijateljem.

Ako ne uspe, samo bi još jednom pokazao da spremnost Islamske Republike da prima udarce može da neutrališe daleko veću američku moć.