„Iran ima oružje koje je praktičnije od same nuklearne bombe“: Tramp pokušava da izbegne sporazum koji bi razotkrio neuspehe SAD

Američko-izraelski rat u Iranu upravo je ušao u osmu nedelju što je dvostruko duže trajanje nego što je predsednik predviđao kada su američki borbeni avioni, zajedno sa izraelskim snagama, pokrenuli zajednički napad sa ciljem da obezglave iransko rukovodstvo i parališu njegovu vojsku.

Vojni udari su bili uspešni. Međutim, prognoze o političkim posledicama koje je trebalo da uslede nisu se ostvarile.

Iran je preživeo početne udare i ostao prkosan, zatvarajući Ormuski moreuz, čime je blokiran petina globalne trgovine naftom.

SAD su odgovorile sopstvenom blokadom kako bi ograničile iranski izvoz nafte, nanoseći Teheranu gubitke od oko 500 miliona dolara dnevno i ugrožavajući dugoročnu energetsku proizvodnju zemlje – ali pregovori su zastali i nije jasno da li je Bela kuća spremna da izdrži bol produženog ekonomskog rata ili rizik vojne operacije za ponovno otvaranje moreuza.

„Od rata po izboru ovo je postalo rat nužnosti“, kaže Aron Dejvid Miler, analitičar Karnegi fondacije i bivši američki diplomata i pregovarač za Bliski istok.

Rat se iz sukoba između Irana, SAD i Izraela transformisao u „globalnu ekonomsku krizu koja ne pokazuje znake popuštanja“.

Samo ove nedelje, cene benzina u SAD približile su se najvišem nivou u poslednje četiri godine, a očekuje se da će i dalje rasti uoči ključnih međuizbora koji bi mogli omogućiti demokratama da ponovo preuzmu Kongres.

„Status kvo nije podnošljiv, mora postojati neko rešenje“, rekao je Miler. „Deluje mi da je administracija u veoma teškoj poziciji“.

Ali rešenje i dalje ostaje nedostižno. Jedna opcija bila bi da se ispregovara privremeno ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, uz odlaganje nuklearnih pregovora o sudbini više od 400 kilograma visoko obogaćenog uranijuma (HEU), kao i o pravu zemlje da u budućnosti obogaćuje uranijum.

Njujork Tajms je izvestio da je Tramp „nezadovoljan“ najnovijim iranskim predlozima za otvaranje Ormuskog moreuza za tanker saobraćaj: Teheran je navodno poručio da nije spreman da pregovara o svom nuklearnom programu i da je spreman da ponovo otvori plovni put samo ako mu se plati prolaz – što bi bio ustupak koji bi mogao da stvori nepoželjan presedan na ključnim svetskim pomorskim rutama za transport robe.

Tramp je u javnosti ostao optimističan, tvrdeći na društvenim mrežama u utorak da je Iran priznao da se nalazi u „stanju kolapsa“ i da „žele da ‘otvorimo Ormuski moreuz’ što pre, dok pokušavaju da reše svoju situaciju sa rukovodstvom (za koju verujem da će uspeti da reše)“.

Međutim, prethodni krugovi pregovora završili su bez rezultata, a najnoviji pokušaji da se pošalju njegovi izaslanici za Bliski istok, Stiv Vitkof i Džared Kušner, prekinuti su naglo od strane predsednika.

U osnovi, Trampova administracija želi da izbegne potpisivanje sporazuma koji bi jasno pokazao da Bela kuća nije ispunila svoje ciljeve u Iranu – što bi moglo postati očigledno kroz poređenja sa Zajedničkim sveobuhvatnim planom akcije (JCPOA), sporazumom iz Obamine ere potpisanim 2015. godine, koji je ograničavao, ali nije ukidao pravo Irana na obogaćivanje uranijuma.

Tramp je 2018. povukao SAD iz tog sporazuma.

Bivši pregovarači JCPOA rekli su za Gardijan da je iransko zatvaranje Ormuskog moreuza suštinski promenilo pregovore: Iran sada ima „oružje“ koje je, kako je jedan od njih rekao, znatno praktičnije od same nuklearne bombe.

Ostale opcije Trampa takođe su nepovoljne. Jedna je eskalacija kroz vojnu operaciju za ponovno otvaranje moreuza.

To bi verovatno bilo znatno teže nego operacije pratnje tokom „tankerskog rata“ sredinom 1980-ih, kada su američki ratni brodovi pratili neutralne brodove kako bi prošli kroz zonu iranskih i iračkih napada u kojima je poginulo više od 440 mornara, uključujući i desetine američkih vojnika, a oštećeno 400 brodova.

Denis Bler, bivši komandant američke Pacifičke komande i bivši direktor nacionalne obaveštajne službe, naveo je u nedavnom tekstu da bi otvaranje moreuza bilo moguće ako bi se na početni konvoj od oko 20 naftnih tankera ukrcali odredi mornara, a zatim rasporedilo šest do deset razarača za presretanje malih čamaca, raketa i dronova, kao i drugih brodova i podmornica za neutralisanje mina, uz podršku borbenih aviona, jurišnih helikoptera i jedinica za upade koje bi napadale položaje IRGC-a.

„Mali broj oružja koje ispale snage IRGC-a probio bi višeslojnu odbranu konvoja, nanoseći štetu i određene žrtve“, napisao je on.

„Ali ratni brodovi mornarice su izdržljivi, sa dobrim sposobnostima kontrole štete, a mnogi tankeri su ogromni, čak do četiri puta veći od nosača aviona. Ne tonu od nekoliko raketa, dronova i mina“.

Druga, još neprihvatljivija opcija jeste potpuni napad na civilnu infrastrukturu Irana ili slanje invazione vojne sile, ali nema garancija da bi to primoralo iransku vladu da popusti Trampovim zahtevima.

Vakum liderstva u Iranu predstavlja problem koji je u velikoj meri posledica poteza SAD i Izraela. Ciljani udari koji su doveli do ubistva Alija Hameneija i ranili njegovog sina, novog vrhovnog lidera Modžtabu Hameneija uklonili su lidera koji je bio sposoban da ujedini verske, političke i vojne krugove, uključujući IRGC.

U nedavnom postu na Truth Social-u, Tramp je to i sam priznao, rekavši: „Iran ima ogromnih problema da shvati ko im je lider! Jednostavno ne znaju!“

„Unutrašnje borbe su između ‘tvrde linije’, koja je na bojnom polju izgubila VEOMA LOŠE, i ‘umerenih’, koji uopšte nisu toliko umereni (ali stiču poštovanje!), i to je LUDO!“

Međutim, Tramp ima i svoje savetnike koji zauzimaju tvrd stav prema Iranu, a pokazao je i spremnost da sledi politiku Benjamina Netanjahua u vezi sa Iranom.

Kako se pojačava pritisak da Iran pristane na potpuno odricanje od obogaćivanja uranijuma i otvaranje Ormuskog moreuza, čini se da i iranski stav postaje sve tvrđi.

U međuvremenu, glasovi kritike i na levici i na desnici postaju sve glasniji, naročito zato što rat pogoršava krizu pristupačnosti u SAD, samo nekoliko meseci pre izbora za Kongres.

„Ovo je ishod koji su Tramp i Netanjahu sami stvorili“, rekao je Met Daus, izvršni potpredsednik Centra za međunarodnu politiku i bivši spoljnopolitički savetnik Bernija Sandersa.

„Mnogi od nas su tačno na ovo upozoravali, ali ovi ljudi imaju neku čudnu, potpuno neutemeljenu versku veru u sposobnost vojne sile da proizvodi magične rezultate. I još jednom se pokazalo da su potpuno u krivu“.