Foto: EPA Sređivanje zdravstva i obrazovanja označilo je 64 odsto građana Mađarske kao glavno očekivanje od vlade Tise, pokazalo je reprezentativno istraživanje Instituta Publicus Intezet, sprovedeno za list Nepsava između 5. i 14. maja.
Na drugom mestu našla se vlast bez korupcije sa 41 odsto, dok je sređivanje odnosa sa Evropskom unijom navelo 38 odsto ispitanika.
Ukupno 32 odsto ispitanika kao očekivanje je navelo pozivanje na odgovornost i otkrivanje ranijih korupcionaških krivičnih dela, dok skoro isti broj – 31 odsto – očekuje obnovu okvira pravne države.
Gotovo 16 odsto građana očekuje da nova vlada obnovi poverenje ljudi u politiku i demokratiju, 13 odsto želi sređivanje narušenih odnosa sa Ukrajinom, dok bi 8 odsto želelo uvođenje proporcionalnijeg izbornog sistema.
Iako su učesnici istraživanja mogli da označe više odgovora, procenti po pojedinim stavkama ipak ukazuju i na svojevrsni redosled prioriteta.
Zanimljivo je da je među preostalim pristalicama Fidesa svaki deseti naveo potrebu za proporcionalnijim izbornim sistemom, što je veći procenat nego među glasačima Tise i neodlučnima, gde je izmereno 7 odsto. Drugim rečima, čini se da je sada, kada se izborni sistem koji je Fides izgradio okrenuo protiv njih samih, to pitanje postalo važnije njihovim biračima nego ostatku građana.
Inače, 29 odsto pristalica Fidesa izjavilo je da od nove vlade ne očekuje ništa.
Institut Publicus Intazet postavio je pitanja i o očekivanjima vezanim konkretno za ekonomska pitanja. U tom delu istraživanja, 56 odsto ispitanika navelo je kao prioritet sređivanje ekonomije i povećanje životnog standarda građana.
Ukupno 29 odsto očekuje smanjenje rasta cena i inflacije, 26 odsto smanjenje siromaštva, 25 odsto više plate, dok 22 odsto očekuje više i stabilnija radna mesta od nove vlade.
Pored toga, dve od deset osoba navele su uvođenje evra kao očekivanje, dok je 17 odsto ispitanika za zadržavanje socijalnih mera vlada Fidesa, kao što su ograničenje trgovačkih marži, subvencionisane komunalije i podrška porodicama.
Na pitanje koliko smatraju realnim ostvarenje gore navedenih ciljeva, građani su u svim tačkama pokazali optimizam: između 82 i 97 odsto ispitanika veruje da su ti ciljevi ostvarivi.
Na primer, devet od deset ljudi smatra uvođenje evra realnim ciljem, a većina je optimistična praktično po svim pitanjima.
Na pitanje koliko će novoj vladi biti teško zbog trenutnog stanja ekonomije, učesnici istraživanja ocenjivali su na skali od 1 do 5, gde je 5 značilo: „biće veoma teško, zemlja je u veoma lošoj ekonomskoj situaciji“, dok je 1 značilo: „uopšte neće biti teško, zemlja je u dobroj ekonomskoj situaciji“.
Ispitanici su ukupno dali prosečnu ocenu 4,1, što znači da ekonomsku situaciju vide kao prilično tešku. Glasači Partije Tisa bili su pesimističniji od proseka i dali su ocenu 4,6, dok su pristalice Fidesa dale ocenu 3. Neodlučni birači ocenili su stanje sa 3,9.
Na pitanje „Da li je po vašem mišljenju potrebno sprovesti ‘pozivanje na odgovornost’ zbog zloupotreba prethodnog sistema?“, 81 odsto ispitanika odgovorilo je potvrdno, 16 odsto negativno, dok 3 odsto nije odgovorilo.
Među glasačima Tise, 94 odsto očekuje proces utvrđivanja odgovornosti, a taj procenat je veoma visok i među neodlučnima – 74 odsto. Čak i među pristalicama Fidesa, 46 odsto deli to mišljenje, dok 50 odsto smatra da nema potrebe za razotkrivanjem zloupotreba sistema Viktora Orbana.
Većina građana veruje da će uspeti da se razotkriju ekonomske zloupotrebe i krivična dela iz prethodnog perioda, ali su mišljenja podeljena oko toga u kojoj meri će to biti moguće. Od svih ispitanika: 27 odsto smatra da će biti otkriveni samo slučajevi koji su uključivali veoma velike sume novca, 28 odsto veruje da će biti razotkriveni slučajevi u kojima je došlo do jasnog kršenja zakona, dok dodatnih 26 odsto smatra da će biti otkriven vrlo mali broj slučajeva.
Još pesimističnije je 14 odsto ispitanika, koji smatraju da proces pozivanja na odgovornost uopšte neće uspeti. (Pet odsto nije odgovorilo na ovo pitanje.)
Najoptimističniji su, naravno, birači Tise: među njima po 36 odsto veruje da će biti razotkriveni slučajevi velikih finansijskih zloupotreba, odnosno slučajevi sa jasnim kršenjem zakona; dodatnih 21 odsto smatra da će biti otkriven mali broj slučajeva, dok 6 odsto ne veruje u uspeh.
Pristalice Fidesa imaju drugačiji stav prema procesu utvrđivanja odgovornosti: više od trećine njih smatra da vlada Tise neće uspeti da ispuni to obećanje. Među njima samo 12 odsto veruje da će velike zloupotrebe biti razotkrivene, 16 odsto smatra da bi na videlo mogli izaći slučajevi jasnog kršenja zakona, dok 22 odsto misli da će biti otkriven mali broj slučajeva.
Kada je reč o vraćanju imovine, mišljenja su takođe podeljena.
Skoro svaki drugi ispitanik (49 odsto) smatra da će biti moguće vratiti samo manji deo imovine stečene korupcijom ili „drugim spletkama“ iz novca poreskih obveznika.
Četvrtina građana (24 odsto) optimističnija je i veruje da će veći deo tako stečene imovine biti vraćen građanima.
Sa druge strane, 21 odsto smatra da se to gotovo uopšte neće dogoditi. Takvo mišljenje deli čak 45 odsto birača Fidesza.
Trećina pristalica Tise veruje da bi novoosnovana Nacionalna kancelarija za povraćaj i zaštitu imovine mogla ostvariti potpuni uspeh, dok njih 57 odsto smatra da će biti uspešna samo u manjem broju slučajeva, a dodatnih 9 odsto ne veruje u uspeh vraćanja imovine.
Većina Mađara očekuje da će pojedini političari Fidesa, članovi njihovih porodica ili pripadnici ekonomske elite povezane sa njima završiti u zatvoru zbog privrednog kriminala i korupcije.
Međutim, trećina građana (34 odsto) smatra da gotovo niko iz elite sistema prethodnog režima neće završiti u zatvoru. Takvo mišljenje deli 63 odsto birača Fidesa.
S druge strane, više od četvrtine pristalica Tise očekuje mnogo hapšenja dok samo 18 odsto njih smatra da će „program puta u zatvor“ biti neuspešan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
