Između straha i slobode: Glasovi Rusa koji su pobegli od rata i represije

Još pre invazije, Pjotr, programer iz severnog regiona Rusije, osetio je da stvari idu loše. On i njegova supruga odlučili su da napuste zemlju neposredno pre 24. februara 2022. godine, što je početak invazije u punom obimu.

„Situacija u Rusiji je bila veoma užasna. Činilo se kao da se sprema nešto loše“, rekao je on ruskoj službi RSE.

Kao i mnogi koji su pobegli, Pjotr, koji nije želeo da otkrije ni svoje puno ime, ni region iz kojeg dolazi, prvo je otišao u Tursku, zatim u Gruziju, a nakon povećanja stanarine i troškova života preselio se na Tajland. Na kraju su se vratili u glavni grad Gruzije, Tbilisi.

„Želeli bismo da ostanemo ovde. Gruzija je nekako bliska našem duhu: neka vrsta slobode“, rekao je on, piše RSE.

Skoro tri godine nakon što je rat počeo, stotine hiljada Rusa su još uvek van svoje zemlje, bežeći od rata ili političkog progona, ili oboje. I dok su se neki nevoljno vratili, drugi pokušavaju da izgrade nove živote kao digitalni nomadi ili političke izbeglice.

Istraživanje onlajn portala The Bell objavljeno u julu pokazalo je da oko 650.000 Rusa i dalje živi u inostranstvu.

To je manje u odnosu na procene od oko milion ljudi tokom dva talasa migracija: prvog neposredno nakon invazije, a drugog nakon što je Putin najavio mobilizaciju u septembru te godine.

Osim u Gruziji, gde su se Petar i njegova supruga preselili, mnogi su završili u Jermeniji, Turskoj, Kirgistanu i Kazahstanu.

Istraživanje sociologa sa nekoliko evropskih univerziteta tokom prve dve godine invazije pokazalo je da je većina onih koji su pobegli bili politički angažovani, visoko obrazovani i finansijski bolje stojeći od prosečnih Rusa. Uglavnom su imali između 20 i 40 godina i često su radili u IT sektoru, dizajnu ili kreativnim industrijama.

Marina, poslovni trener koji je takođe tražio da se koristi samo njeno ime, preselila se u gruzijsku crnomorsku luku Batumi u februaru 2022.

„Shvatila sam da je nemoguće nastaviti rad u Moskvi“, rekla je ona. „Prodao sam stan u Moskvi, kupio ovde još jedan i preselio se.

Odmah sam osetila slobodu“, dodala je ona. „U Moskvi stalno živite pod pritiskom, ali ovde možete da pričate i radite šta hoćete. Ovde policija pomaže ljudima, ne progoni ih.“

Poput Petra, i Marina je zatečena nasilnim protestima u Tbilisiju poslednjih meseci. Neki Gruzijci su se protivili pokušajima vladajuće partije Gruzijski san da uvede zakon o „stranim agentima“ po uzoru na ruski zakon.

„Prvo sam bila šokirana: sustiglo me ono od čega sam pobegla. Bilo je nemoguće poverovati. Sada nije jasno kako će se sve završiti, protesti i dalje traju“, rekla je ona.

Olga, frizerka iz oblasti Sankt Peterburga, pobegla je u Španiju sa suprugom i troje dece pre više od dve godine. Njen suprug je javno kritikovao rat na društvenim mrežama i kažnjen je zbog učešća u javnim demonstracijama protiv rata.

„Objasnili smo da bi moj muž mogao da završi u zatvoru zbog svojih antiratnih stavova, a da bi naš sin mogao da bude pozvan i poslat u rat“, rekla je ona.

Ona je dobila politički azil prema španskom zakonu i otvorila je salon za klijente koji govore ruski, dok se njen muž muči da nađe posao.

Neki koji su pobegli iz Rusije nisu jasno protiv rata, trenda koji se pojavljuje u sociološkim istraživanjima u zemlji i inostranstvu: ljudi koji se ne moraju direktno protiviti sukobu, ali ga sigurno ne podržavaju.

Poput prethodnih masovnih emigracija – kao što je bila ruska revolucija 1917. – stručnjaci sumnjaju u masovni povratak Rusa izbeglica, jer se mnogi integrišu u zemlje u koje se sele ili se jednostavno drže dalje od represivne politike.

„Čini se da su posle tri godine rata skoro svi koji su želeli da se vrate u Rusiju to već učinili ili će to učiniti uskoro“, napisao je komentator Vladimir Ruvinski u tekstu u „Moskva tajmsu“ ranije ovog meseca. „Ostali, većina, verovatno neće.