„Izrael pravi slučaj za genocid“: Marvan Bišara u analizi za Al Jazeera upozorava na kobne posledice zapadne politike na Bliskom istoku

Ako bi, „Sjedinjene Države iskusile ono što Izrael doživljava“, rekao je predsednik Džo Bajden, „naš odgovor bi bio brz, odlučan i neodoljiv“, ukazuje politikolog Marvan Bišara u tekstu za Al Jazeera English.

„Brutalnost“ i „krvožednost“ Hamasa, dodao je, „podsećaju na najgore divljanje ISIS-a“. Čak je ponovio senzacionalističke i nepotkrijepljene tvrdnje da su borci Hamasa „silovali žene“ i „odsecali glave bebama“, ukazuje Bišala koji se smatra vodećim autoritetom za spoljnu politiku SAD, Bliski istok i međunarodna strateška pitanja.

Glavne evropske prestonice pojačale su lažnu analogiju 11. septembra i opasnu predstavu „mi protiv njih“ tako što su svoje najikoničnije zgrade obojile izraelskim zastavama kao da žele da poruče „svi su oni Izraelci“ baš kao što su izjavili – sa katastrofalnim posledicama – da „svi su oni Amerikanci“ nakon napada 11. septembra na Njujork i Vašington.

Poput dobro uvežbanog orkestra, zapadne sile osudile su „ničim izazvane“ napade na civile i izrazile bezuslovnu podršku fanatičnoj izraelskoj vladi da učini sve što je potrebno da „odbrani“ svoj narod od „zla“.

Stepen histerije i licemerja su zapanjujući su koliko i nepromišljeni, ocenjuje Bišara.

Neke od slika iz Izraela su bez sumnje jezive – ali slike iz Iraka, Avganistana, Sirije, Jemena, Libije, itd. nisu bile ništa manje užasne.

Dve decenije zapadnih i izraelskih ratova na Bliskom istoku dovele su do miliona arapskih i palestinskih žrtava.

U očima Zapada, čini se, Izrael ima „dužnost“ da brani svoj narod, ali Palestinci nemaju pravo da se štite kao da su ljudi manjeg boga!

Russia’s attacks against civilian infrastructure, especially electricity, are war crimes.

Cutting off men, women, children of water, electricity and heating with winter coming – these are acts of pure terror.

And we have to call it as such. https://t.co/3WY743k1iH

— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) October 19, 2022

Izrael naizgled takođe ima pravo da brani, pa čak i širi svoj režim okupacije i aparthejda, ali Palestinci nemaju pravo da izraze svoju frustraciju ili borbu za slobodu i pravdu nakon sedam decenija oduzimanja imovine, ugnjetavanja i opsade.

Za predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen: „Ruski napadi na civilnu infrastrukturu, posebno električnu energiju, su ratni zločini. Isključivanje vode, struje muškarcima, ženama, deci… su akti čistog terora“.

Ali to što Izrael čini isto protiv Palestinaca u Gazi je legitimna samoodbrana! To je samo oličenje licemerja i dvostrukih standarda.

Da budemo jasni, Hamas je islamistička grupa koja je rutinski koristila i još uvek koristi kontroverzne i neugodne metode za unapređenje svog programa.

Ali kao i drugi antikolonijalni pokreti koji su koristili sumnjive metode, to je pre svega nacionalistički pokret koji je dugo osuđivao Al Kaidu i ISIL, a nikada nije izvršio napad izvan istorijske Palestine.

Za razliku od Al-Kaide, Hamas je osvojio većinu u parlamentu na poslednjim parlamentarnim izborima u Gazi 2006. i akon što je preživeo američki orkestrirani puč delovao je kao de fakto vlada opkoljene zone.

Povrh svega, histerična poređenja između Hamasove operacije u subotu i 11. septembra su nepromišljena i krajnje opasna, jer služe da se proizvedu argumenti za širi rat, čemu smo bili svedoci pre invazije i okupacije Avganistana i Iraka pod lažnim izgovorom.

Takva poređenja pomažu demonizaciji palestinskih lidera i dehumanizaciji palestinskog naroda, otvarajući put genocidnom ratu koji počinje u Gazi.

Naravno, demonizacija drugih lidera je ružna politika, ali dehumanizacija čitavog naroda je rasizam, čist i jednostavan.

Na taj način, ova lažna i histerična analogija predstavlja zeleno svetlo za Izrael da prati svoju nezakonitu opsadu i neselektivno bombardovanje pojasa Gaze sa još strašnijom kopnenom invazijom koja bi opustošila više od dva miliona Palestinaca koji tamo žive.

Zaista, nakon što nije uspela da potisne Hamas u četiri rata i 17 godina dugom opsadom, izraelska vlada sada izgleda odlučna da uništi Hamas, i politički i vojno, invazijom i ponovnom okupacijom Gaze.

U tu svrhu već je povukla oko 350.000 vojnih rezervista i na svojoj južnoj granici prikupila 100.000 vojnika, kao i nekoliko tenkova.

U međuvremenu, palestinski i arapski lideri će odbaciti pokušaje da se stvori humanitarni koridor za otpremu ljudi iz Gaze na Sinaj kako bi bili „bezbedni“ i kako bi se Izraelu olakšala invazija, samo kao izgovor za ponovo – proterati Palestince iz njihove domovine.

Očekivana kopnena invazija na gusto naseljenu Gazu, bez puteva za bekstvo za ljude koji tamo žive, sigurno će izazvati desetine ili stotine hiljada žrtava među Palestincima tokom nedelja ili meseci borbi, posebno ako, kako se očekivalo, Izrael upotrebi teško naoružanje i žestoko bombardovanje u pokušaju da smanji žrtve među sopstvenim snagama.

Zaista, izraelska nadolazeća invazija na Gazu će se pretvoriti u najkrvaviji urbani sukob od Drugog svetskog rata – armagedon sa katastrofalnim regionalnim implikacijama.

Čak i ako Izrael uspešno ponovo okupira pojas Gaze, iako uz visoku cenu, i demontira vojnu i administrativnu infrastrukturu Hamasa, šta onda?

Da li će ga jednostavno predati palestinskim vlastima u Ramali nakon što su Izraelci platili visoku cenu za preuzimanje, kao što je to činio u prošlosti?

Hoće li trajno zadržati Pojas Gaze, pružajući hranu i usluge svojim stanovnicima?

Da li će to moći da okonča ideju Hamasa kao pokreta otpora okupaciji?, pita se Bišara.

Izgleda da Izrael nema odgovore na ova trnovita pitanja za „dan posle“.

Zaista, ne može se reći šta će se dogoditi nakon takve genocidne invazije i okupacije u Gazi, Palestini ili regionu uopšte.

Već postoje znaci prelivanja rata na sever i istok, primoravajući, odnosno dozvoljavajući Izraelu da proširi krug razaranja.

Ovo bi lako moglo dovesti do toga da Sjedinjene Države i njihove novoraspoređene pomorske armade budu uvučene u još jedan destruktivni regionalni rat, kao da dve decenije večnih ratova nisu dovoljne.

Izrael i Sjedinjene Države ne smeju da ponavljaju iste greške iznova kao da ništa nisu naučili iz decenija rata, okupacije i ljudske patnje izazvane njihovim ‘nestašlucima’.

Krajnje je vreme da zapadne sile počnu da se ponašaju kao odrasle osobe i prestanu da papagiraju razobličene izraelske laži i klišeje.

Nemojte pogrešiti, upozoravajuće zaključuje Bišara i poručuje: nema vojnog odgovora za palestinsku tragediju, samo političko i diplomatsko rešenje.