Verovali ili ne: Srbija povećala indeks sreće

Dr Vivek Murti, američki hirurg, rekao je da je dozvoliti deci da koriste društvene mreže kao da im dajete lek za koji nije dokazano da je bezbedan. On je rekao da je neuspeh vlasti da bolje regulišu društvene medije poslednjih godina „bezumna“, prenosi Gardijan.

Murti je razgovarao za Gardijan pošto su novi podaci otkrili da su mladi ljudi širom Severne Amerike manje srećni od starijih, a očekuje se da će ista „istorijska“ promena uslediti u zapadnoj Evropi.

Pad blagostanja mlađih od 30 godina zbacio je SAD sa liste 20 najsrećnijih nacija, otkriva Svetski izveštaj o sreći za 2024.

Nakon 12 godina tokom kojih se procenjivalo da su ljudi starosti od 15 do 24 godine srećniji od starijih generacija u SAD, čini se da se trend promenio u 2017. Jaz se takođe smanjio u zapadnoj Evropi i ista promena bi se mogla desiti u narednoj godini ili dva, smatra se.

Murti je opisao nalaze izveštaja kao „crvenu zastavu da se mladi ljudi zaista bore u SAD, a sada sve više i širom sveta“. Rekao je da još čeka da vidi podatke koji dokazuju da su platforme društvenih medija bezbedne za decu i adolescente i pozvao na međunarodnu akciju za poboljšanje društvenih veza mladih ljudi u stvarnom životu.

Izveštaj o svetskoj sreći, godišnji barometar blagostanja u 140 zemalja, koji koordinišu Centar za istraživanje Wellbeing Univerziteta Oksford, Galup i Mreža za rešenja za održivi razvoj UN, pokazao je „zabrinjavajuće padove u sreći mladih posebno u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi“, rekao je prof. Jan-Emanuel De Neve, direktor Centra Wellbeing i urednik studije.

„Misliti da u nekim delovima sveta deca već doživljavaju krizu srednjih godina, zahteva hitnu političku akciju“, rekao je on.

Opadajući rezultati blagostanja za Severnu Ameriku (u grupi koja uključuje Australiju i Novi Zeland) „u suprotnosti je sa dobro utvrđenom idejom… da deca bivaju srećnija pre nego što skliznu niz U-krivu (najnesrećnije doba su četrdesete, prema fenomenu poznatom kao kriva u obliku slova U) ka krizi srednjih godina pre nego što stepen sreće počinje da se povećava“, dodao je De Neve.

Ljudi mlađi od 30 godina rangirani su na 32. mestu na rang listi sreće, iza država kao što su Moldavija, Kosovo, pa čak i El Salvador, koji ima jednu od najvećih stopa ubistava na svetu.

Nasuprot tome, Britanci stariji od 60 godina ušli su u prvih 20 najsrećnijih starijih generacija na svetu. Ranije ovog meseca većina britanskih tinejdžera rekla je anketarima da očekuju da će im životi biti gori od prethodne generacije.

SAD su pale za osam mesta u ukupnoj listi sreće i nalaze se na 23.mestu ali kada su upitani samo mlađi od 30 godina, najbogatija nacija na svetu zauzela je 62. mesto – iza Gvatemale, Saudijske Arabije i Bugarske. Ako bi se uzeli u obzir stavovi samo ljudi starijih od 60 godina, SAD bi bile deseta najsrećnija nacija.

„Za SAD, Kanadu, Australiju i Novi Zeland, sreća se smanjila u svim starosnim grupama, ali posebno za mlade, toliko da su mladi sada, 2021-23, najmanje srećna starosna grupa“, navodi se u izveštaju. U 2010. mladi su bili srećniji od onih u srednjim godinama.

Izveštaj ne otkriva uzroke promena, ali one dolaze usred sve veće zabrinutosti zbog uticaja sve veće upotrebe društvenih medija, nejednakosti prihoda, stambene krize i straha od rata i klimatskih promena na sreću dece i mladih.

Murti je rekao da američki adolescenti u proseku provode skoro pet sati dnevno na društvenim mrežama, a trećina ostaje budna do ponoći uveče na svojim uređajima. On je pozvao na donošenje zakona „odmah“ kako bi se smanjila šteta za mlade od društvenih medija.

Izveštaj o svetskoj sreći prati subjektivno blagostanje koristeći sopstvene procene ispitanika o njihovim životima i njihovim pozitivnim i negativnim emocijama. Ponovo su Finska, Danska i Island bile tri najsrećnije zemlje.

Juka Siukosari, finski ambasador u Londonu, rekao je da njegova nacija uspela da stvori „infrastrukturu sreće“ uključujući „bezbedno okruženje“, pristupačne mogućnosti za ljude da se kulturno izraze i relativno jednaka primanja. „Sve počinje sa visokim nivoom poverenja između građana i naših institucija“, rekao je on.

Kostarika i Kuvajt su nove među 20 najboljih. Nemačka je pala sa 16. na 24. mesto. Avganistan i Liban su ostali kao dve najmanje srećne nacije. Zemlje koje su uživale u sve većoj sreći uključivale su mnoge afričke nacije, Kambodžu, Rusiju i Kinu. Srbija je zabeležila najveći porast sreće.

Dobrobit u detinjstvu i emocionalno zdravlje mogu biti najbolji predikator za zadovoljstvo životom odraslih, navodi se u izveštaju. Ranija istraživanja su zaključila da adolescenti i mladi odrasli koji su prijavili veće zadovoljstvo životom zarađuju znatno veći nivo prihoda kasnije u životu, čak i uz razlike u obrazovanju, inteligenciji, fizičkom zdravlju i samopoštovanju.