Kako do 2030. spremiti Evropsku uniju za proširenje? 1Foto: Shutterstock/Red_Baron

Evropska unija bi trebalo da se do 2030. pripremi za proširenje, a to između ostalog podrazumeva da EU odluke više ne bi donosila jednoglasno, nego kvalifikovanom većinom. Ta reforma je, međutim, mnogima problematična.

Evropska unija bi trebalo da bude spremna da primi nove članice do 2030. godine. Taj ambiciozan cilj, odnosno datum koji je nedavno pomenuo predsednik Saveta EU Šarl Mišel, navodi se sada i u ekspertskom izveštaju koji su Nemačka i Francuska predstavile ovog utorka (19. septembar) u Briselu.

Prema rečima nemačke državne ministake za Evropu Ane Lirman (Zeleni), vlada u Berlinu suštinski podržava tu inicijativu. Međutim, može se očekivati da će debata između 27 država-članica o tempu proširenja i neophodnim institucionalnim reformama biti teška.

„Evropska unija bi trebalo da se do 2030. godine pripremi za proširenje, a zemlje-kandidati bi do tada trebalo da rade na ispunjavanju svih kriterijuma za pristupanje“, navodi se u izveštaju na 60 stranica koji je pripremilo 12 nemačko-francuskih eksperata.

EU mora da se reformiše da bi se proširila

Već više od godinu dana među kandidatima su Ukrajina i njen mali sused, Moldavija. I jedna i druga zemlja nadaju da će pregovore o pristupanju započeti do kraja ove godine. Osim toga, na pridruživanje čeka i šest država Zapadnog Balkana: Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija.

Državna ministarka za Evropu Lirman kaže da EU sada mora da uradi svoj domaći zadatak kako bi bila spremna da primi nove članice. „Neophodne unutrašnje reforme moraju biti sprovedene u narednom zakonodavnom periodu Evropskog parlamenta“, odnosno između evropskih izbora u junu 2024. i sledećih izbora 2029.

Lirmanina francuska koleginica Loren Bun je uzdržanija. „To nije vladin predlog“, naglasila je. Francuska je jedna od zemalja u kojima poslednjih godina vlada veća skepsa u pogledu proširenja EU, delom i zbog porasta desničarskih partija.

Odustajanje od principa jednoglasnog donošenja odluka?

Šefovi država i vlada Evropske unije žele da o tom pitanju razgovaraju na samitu u oktobru u španskoj Granadi. Stavovi zemalja Unije „još uvek su udaljeni“, rekao je španski državni sekretar Paskal Ignjacio Navaro Rios, čija zemlja do kraja godine predsedava Savetu ministara.

Da bi Evropska unija ostala sposobna da deluje sa više od 27 članica, eksperti predlažu da se odustane od principa donošenja odluka jednoglasno i pređe na princip donošenja odluka većinom, i to u ključnim oblastima kao što su proširenje, spoljna i poreska politika.

Nemački kancelar Olaf Šolc (SPD) više puta se zalagao za tu ideju – i to zbog koalicionog sporazuma njegove vlade koju čine SPD, Zeleni i FDP, a u kojem se navodi da bi „u Savetu EU trebalo koristiti i proširiti glasanje kvalifikovanom većinom“.

 

Strah od „nemačko-francuske dominacije“

Nekoliko manjih država Evropske unije strahuje da bi tada redovno bile preglasane. Strah od „nemačko-francuske dominacije“ je veliki, ukazuju i eksperti.

Nemačka predstavnica Lirman naglašava, međutim, da je zato i predviđena „zaštitna mreža“ koja propisuje da zemlja može da prijavi koje su to za nju teme od posebnog „nacionalnog interesa“. Države EU bi tada većinom mogle da odluče da o tome razgovaraju na samitu šefova država i vlada, gde bi se odluka onda donosila konsenzusom.

Druga mogućnost je, prema ekspertima, da države-članice ne učestvuju u svim političkim oblastima, kao što su to recimo činile Velika Britanija ili Danska po pitanju unutrašnje i pravosudne politike. Eksperti se u suštini zalažu za „Evropu različitih brzina“ kako bi se izbegle blokade.

Nemačka državna ministarka Ane Lirman se nada da će sa samita u decembru biti odaslat „jasan signal da su proširenje i reforme EU povezane teme“. A istočnoevropske zemlje EU upozoravaju da bi suviše duga debata o reformama mogla da odloži prijem Ukrajine.


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari