Kako granate osiromašenog uranijuma utiču na ljudsko telo – šta znamo, a šta ne?

Anabel Goldi, državna ministarka odbrane Ujedinjenog Kraljevstva, potvrdila je 20. marta da će britanski tenkovi Čelendžer 2 Ukrajini biti poslati zajedno sa municijom sa osiromašenim uranijumom.

Portparol britanskog ministarstva odbrane je kasnije rekao da su britanske oružane snage „decenijama koristile osiromašeni uranijum u granatama za proboj oklopa“.

Portparol američkog ministarstva odbrane takođe je rekao za Asošijeted pres da municija sa osiromašenim uranom ostaje „dugogodišnji element“ vojnih zaliha.

Municija sa osiromašenim uranom, koja je radioaktivna, je kontroverzna uprkos tome što ih zapadne vojske i dalje koriste, kao i što je proizvode zemlje kao što je Rusija.

Meci sa osiromašenim uranijumom su veoma gusti da bi probili oklop koji štiti neprijateljska vozila.

Međutim, još uvek nisu doneti konačni zaključci o uticaju osiromašenog uranijuma na životnu sredinu, ili efektima koje bi ono moglo da ima na ljudsko telo.

Studije su se uglavnom koncentrisale na uticaj municije sa osiromašenim uranom na vojne veterane, kao i na civile u oblastima borbi tokom Zalivskog rata i rata u Iraku.

Kraljevsko društvo je 2002. pisalo da je svaki dodatni rizik da osoba razvije smrtonosni rak od zračenja nakon što je bila interno izložena vojnoj upotrebi osiromašenog uranijuma „verovatno neotkriveni iznad opšteg rizika od umiranja od raka tokom normalnog života“.

Izuzetak bi bio „veoma mali deo“ vojnika, poput onih koji prežive napad na vozilo municijom sa osiromašenim uranom, dodalo je Kraljevsko društvo.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je saopštila da je OU „značajno manje radioaktivan od prirodnog uranijuma” i da postoji rizik da ljudi obole od raka usled izlaganja zračenju koje emituje prirodni i osiromašeni uranijum.

Međutim, postoji „nedostatak dokaza za definitivni rizik od raka u studijama tokom više decenija“ za municiju sa osiromašenim uranijumom, saopštila je IAEA.

Agencija je rekla da se za osiromašeni uranijum „pretpostavlja da je potencijalno kancerogen“, ali nedostaju dokazi o „definitivnom riziku od raka“.

Ljudi mogu biti izloženi osiromašenom uranijumu udisanjem, gutanjem i preko kože, navodi Svetska zdravstvena organizacija.

Kada metak sa osiromašenim uranom udari u tvrdu površinu, ispušta prašinu, koja „u nekim okolnostima može biti opasna po zdravlje“, ranije je rekla Vlada Ujedinjenog Kraljevstva.

Međutim, postojale su „moguće veze između izloženosti osiromašenom uranijumu i štetnih zdravstvenih ishoda“ za iračke građane koji žive u oblastima u kojima je municija sa osiromašenim uranom korišćena u Zalivskom ratu i ratu u Iraku, pokazala je studija British Medical Journala iz 2021.

Bilo je potrebno više istraživanja, dodali su autori studije.