Foto: EPA-EFE/OLEG PETRASYUKOtkriće da Velika Britanija planira da pošalje granate sa osiromašenim uranijumom u Ukrajinu na ispaljivanje iz tenkova Čelendžer izazvalo je snažan odgovor Rusije.
Predsednik Vladimir Putin optužio je Britaniju da koristi “oružje sa nuklearnom komponentom“ i zapretio odmazdom, a ruski ministar odbrane Sergej Šojgu upozorio je na „nuklearni sudar“, piše britanski inews.
Međutim, britanski zvaničnici su umanjili značaj ovog pitanja.
Ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli rekao je da „samo zato što se reč uranijum nalazi u naslovu municije sa osiromašenim uranijumom, to nije nuklearna municija, već čisto konvencionalna municija“.
Ali upotreba osiromašenog uranijuma je decenijama bila predmet kontroverzi, uz zabrinutost zbog njegovog uticaja na zdravlje i životnu sredinu, kao i pitanja njegove zakonitosti.
Šta je osiromašeni uranijum i kako se koristi?
Osiromašeni uranijum je gust metal koji nastaje kao nusproizvod obogaćivanja uranijuma za nuklearno gorivo.
Supstanca je radioaktivna, ali u manjoj meri od prirodnog ili obogaćenog uranijuma.
Osiromašeni uranijum koriste vojske širom sveta – uključujući i Rusiju – u municiji koja se obično ispaljuje iz tenkova i aviona.
Gustina materijala čini ga efikasnijim alatom za probijanje oklopa od alternativa kao što je volfram.
Britanska ministarka odbrane Anabel Goldi potvrdila da je municija koja sadrži osiromašeni uranijum deo vojnog paketa pomoći koji se šalje Ukrajini zajedno sa borbenim tenkovima Čelendžer 2.
Ministarstvo odbrane je saopštilo da će Ukrajini „obezbeđivati municiju, uključujući oklopne metke koji sadrže osiromašeni uranijum“, i da je vojska „decenijama koristila osiromašeni uranijum u svojim oklopnim granatama“.
Osiromašeni uranijum, koji je korišćen u Iraku, je „standardna komponenta i nema nikakve veze sa nuklearnim oružjem ili mogućnostima“, dodaje Ministarstvo odbrane.
Ministarstvo odbrane Velike Britanije odbacilo je Putinovo upozorenje, rekavši da su oklopne granate decenijama bile standardna oprema i da „nemaju nikakve veze sa nuklearnim oružjem ili mogućnostima“.
Ministarstvo je optužilo Rusiju za namerno dezinformisanje jer je municiju opisala kao „oružje sa nuklearnom komponentom“.
Koji su zdravstveni i ekološki problemi?
Malo je podrške za tvrdnju Rusije da bi osiromašeni uranijum mogao da predstavlja oblik nuklearnog oružja.
Ali lekari i naučnici veruju da može imati opasne i nepredvidive efekte.
Američka vlada tvrdi da „nikada nije viđen rak bilo koje vrste kod ljudi kao rezultat izloženosti prirodnom ili osiromašenom uranijumu“.
Međutim, medicinski stručnjaci tvrde da nije bilo dovoljno istraživanja koja bi podržala ovu tvrdnju, posebno u vezi sa njenom upotrebom od strane NATO trupa u Iraku i bivšoj Jugoslaviji.
Lekari u Iraku povezuju kontaminaciju osiromašenim uranijumom sa porastom broja kancera, urođenih mana, bolesti pluća, jetre i bubrega do kojih je došlo nakon invazije SAD.
Municija koja sadrži osiromašeni uranijum gori pri udaru, što može dovesti do kontaminacije tla i vode oko nje, izazivajući zabrinutost zbog potencijalne štete za civilno stanovništvo.
Izveštaj UN o uticaju rata u Ukrajini na životnu sredinu iz 2022. upozorava: „Osiromašeni uranijum i toksične supstance u običnim eksplozivima mogu izazvati iritaciju kože, otkazivanje bubrega i povećati rizik od raka.
Kakav je pravni status osiromašenog uranijuma?
Zakonitost upotrebe osiromašenog uranijuma u sukobu bila je predmet duže debate na međunarodnim forumima, ali ne postoje međunarodne konvencije protiv njegove upotrebe.
Zemlje kao što su Belgija i Kostarika zabranile su oružje sa osiromašenim uranijumom, a grupe za pritisak u Velikoj Britaniji vode kampanju za zabranu.
Istraga UN-a iz 2008. godine priznala je da, iako oružje sa osiromašenim uranijumom „može biti toksično i radioaktivno, ili može imati zapaljive ili otrovne efekte“, smatra se da „ne ispunjava zakonske definicije nuklearnog, radiološkog, toksičnog, hemijskog, otrova ili zapaljivog oružja“, tako da nisu regulisani pravilima koja regulišu takvo oružje.
U izveštaju je objašnjeno da je to delimično zato što se hemijski ili toksični efekti smatraju slučajnim, a ne rezultatom namernog dizajna.
Godine 2015. SAD su se obavezale da neće koristiti materijal, ali su kasnije priznale da su ispalile brojne municije sa osiromašenim uranijumom u Siriji.
Vašington nije komentarisao da li ga sadrži municija isporučena Ukrajini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
