Ruski kopneni most postaje „autoput u pakao“: Nešto se značajno i neočekivano događa u okupiranoj Ukrajini

Ključne linije snabdevanja između Rusije i Krima gađaju se dronovima napunjenim eksplozivom, a ministar odbrane Mihailo Fedorov izjavio je 27. maja da ta kampanja predstavlja „blokadu logistike“.

Broj video-snimaka uništenih ruskih kamiona koji se sada pojavljuju na internetu je „zapanjujući“, rekao je jedan analitičar otvorenih izvora, dok su drugi ukazali na brojne pritužbe ruskih ultranacionalističkih ratnih blogera zbog razmera štete, piše novinar David Kiričenko u analizi za Centar za evropske analize.

Više od 125 kamiona uništeno je daleko od linije fronta, prema jednom analitičaru koji mapira sukob, i većina je pogođena tokom maja.

Dugoročne posledice ove kampanje su ozbiljne, ali još uvek ne mogu precizno da se izmere. Međutim, gotovo sva ruska logistika za južni front i Krim oslanja se na kopnene rute. Ako su putevi i železnica prekinuti, šteta je neizbežna.

U petoj godini od početka pune invazije Rusija na Ukrajinu, rat dronovima se i dalje ubrzava i ne ide u korist Rusije.

U ranim godinama Ukrajina je imala manjak municije i teško je pogađala duboke ciljeve iza ruskih linija.

Posle godina razvoja dronova, ukrajinska doktrina bespilotnih letelica sada daje rezultate, dok se front stabilizuje i pojavljuju se novi tipovi dronova, uključujući AI potpomognuti Hornet, koji mogu da dosegnu i preko 160 kilometara daleko od linija fronta.

Za Rusiju, posledica je sumorna: kopneni koridor ka Krimu sve više postaje „zamka za logistiku“. Vozila gore duž autoputa Donjeck – Mariupolj, koji je u velikoj meri meta ovih napada.

Gušenjem ruskih logističkih arterija, navodno je uništen vojni kamion u blizini granice okupirane Ukrajine na autoputu Mariupolj – Rostov, oko 150 kilometara od fronta.

Grupa za praćenje otvorenih izvora Oko Gora izvestila je 26.maja da je u prethodne tri nedelje dokumentovano više od 60 izgorelih kamiona i cisterni za gorivo na autoputevima M14 i H20.

Taj broj ne uključuje vozila koja su lakše ili umereno oštećena, a grupa je takođe navela da to i dalje predstavlja samo oko pet odsto vojnog transporta koji se kreće tim rutama.

Ruski vojni bloger Ribar izneo je sličnu poruku sa druge strane. „Nema više pozadine“, napisao je Ribar, upozoravajući da je kretanje putevima blizu fronta postalo „lutrija“.

Ključ ukrajinskih nedavnih uspeha je dron Hornet. Sa povezanošću preko Starlink, koji omogućava stabilnu komunikaciju na velikim udaljenostima, i uz pomoć veštačke inteligencije za ciljanje, ovaj dron može da prodre duboko iza linija.

Jeftiniji FPV dronovi takođe sada dosežu mnogo dalje nego ranije. Savetnik ukrajinske vlade Serhij Sternenko nedavno je tvrdio da je jedan kvadkopter FPV pogodio cilj na udaljenosti od 102 kilometra.

Džordž Baros, direktor u Institutu za studije rata, kaže da Ukrajina izgleda ima „blagu tehnološku i inovacionu prednost u domenu dronova“. Ako Kijev pojača kampanju prekidanja logistike i udara na ključne rute snabdevanja, rekao je, „ruska logistika u celom teatru postajaće sistematski slabija”.

U praksi, Ukrajina stvara savremeni oblik „izolacije bojišta“, koristeći jeftine dronove umesto borbenih aviona za ometanje ruskih operacija duboko iza linije fronta.

Oficir iz jedinice dronova Prvog Azovskog korpusa rekao je da cilj nije potpuno zaustaviti rusku logistiku, već smanjiti protok tereta dovoljno da oslabi borbene jedinice na frontu.

„Bolje je za nas da uništimo tri kamiona sa municijom”, rekao je on, „nego top iz kog se ta municija ispaljuje, jer je to efikasnije“.

Ovo izgleda kao rana faza pojačane kampanje dronovima usmerene direktno na ruski kopneni koridor ka Krimu.

Ako se proizvodnja nastavi da širi i više jedinica dobije pristup ovim sistemima, šteta bi mogla dodatno da raste u narednim mesecima. Dronovi Hornet se već šire na različitim delovima fronta, prvi put su viđeni u pravcu Harkova prošle godine, a od tada su dodatno unapređeni.

Andrij Pelipenko iz ukrajinskog bataljona za bespilotne sisteme, rekao je da su se neki ukrajinski modeli dronova pokazali dovoljno pouzdanim da dobiju ugovore Ministarstva odbrane, što bi proizvođačima moglo pomoći da povećaju proizvodnju.

Pelipenko je dodao da domaći ukrajinski sistemi takođe daju komandantima veću operativnu slobodu. Zapadno isporučeno oružje može imati ograničenja, uključujući zabrane udara duboko u Rusiju ili zahteve za odobravanje ciljeva, rekao je on. Ukrajinski dronovi nemaju takva ograničenja.

Kopnena ruta kroz okupiranu južnu Ukrajinu sada je ključna za rusku logistiku. Rusija je godinama pokušavala da smanji zavisnost od Krimski most nakon što su višestruki ukrajinski udari ometali prelaz. Rojters je u martu izvestio da je Moskva izdvojila oko 11,8 milijardi dolara između 2024. i 2026. za puteve, železnicu, luke i industrijske projekte širom okupiranog juga Ukrajine, uključujući mrežu autoputeva „Azovski prsten” koji povezuje Krim sa okupiranim Donbasom i južnom Rusijom.

Bez jedne tačke kvara, Kremlj je smatrao da je njegova logistička mreža sigurnija.

Međutim, sigurnosti ne traju dugo u ratu u Ukrajini. Dronovi „Hornet” su prvobitno korišćeni selektivno i u malom broju. Njihova sve šira upotreba od strane više brigada sada ukazuje da proizvodnja raste i da se pristup širi.

Ta prednost možda neće trajati zauvek. Rusija će gotovo sigurno vremenom razviti protivmere, što ovaj period čini posebno važnim. Ali ako Ukrajina sada iskoristi prednost u srednjedometnim napadima dronovima, mogla bi da oslabi rusku logistiku dovoljno da omogući lokalizovane protivofanzive pre nego što se Moskva prilagodi.

Kopnena ruta kroz okupiranu južnu Ukrajinu sada je ključna za rusku logistiku. Rusija je godinama pokušavala da smanji zavisnost od Krimskog mosta nakon što su višestruki ukrajinski udari ometali prelaz.

Rojters je u martu izvestio da je Moskva izdvojila oko 11,8 milijardi dolara između 2024. i 2026. za puteve, železnicu, luke i industrijske projekte širom okupiranog juga Ukrajine, uključujući mrežu autoputeva Azovski prsten koji povezuje Krim sa okupiranim Donbasom i južnom Rusijom.

Bez jedne tačke kvara, Kremlj je smatrao da je njegova logistička mreža sigurnija.

Međutim, sigurnosti ne traju dugo u ratu u Ukrajini. Dronovi Hornet su prvobitno korišćeni selektivno i u malom broju. Njihova sve šira upotreba od strane više brigada sada ukazuje da proizvodnja raste i da se pristup širi.

Ta prednost možda neće trajati zauvek. Rusija će gotovo sigurno vremenom razviti protivmere, što ovaj period čini posebno važnim. Ali ako Ukrajina sada iskoristi prednost u napadima dronovima srednjeg dometa, mogla bi da oslabi rusku logistiku dovoljno da omogući lokalizovane protivofanzive pre nego što se Moskva prilagodi.