EPA/MAXIM SHIPENKOV / POOLRuski predsednik Vladimir Putin ulazi u najizazovniji period svoje petnaestogodišnje vladavine, suočen sa sve većim razočaranjem i gubitkom vere među moskovskom političkom i poslovnom elitom, kako zbog neuspeha na ukrajinskom frontu, tako i zbog ubrzanog ekonomskog pada i oštrih unutrašnjih restrikcija, piše danas britanski list Gardijan.
Iako su izveštaji pojedinih evropskih obaveštajnih službi o tome da se Putin krije u podzemnim bunkerima i da mu preti hitan državni udar preuveličani, intervjui sa izvorima iz Kremlja, ruskog biznisa i zapadnih bezbednosnih struktura pokazuju da je ruski lider sve izolovaniji.
„Među elitom je ove godine došlo do jasne promene raspoloženja i dubokog razočaranja u Putina. Niko ne veruje da će se sve srušiti sutra, ali raste svest da se konstantno donose potpuno besmislene, samoubilačke odluke i da je osećaj budućnosti nestao“, izjavio je za Gardijan jedan dobro pozicionirani ruski preduzetnik.
Uprkos pukotinama na domaćem terenu, Putinova računica u vezi sa ratom u Ukrajini ostaje nepromenjena. Izvori bliski ruskom predsedniku navode da je on „fiksiran na Donbas“ i da veruje da ruska vojska može u potpunosti da zauzme ovu regiju do kraja godine, na šta ga podstiču i preoptimistični, često frizirani izveštaji sopstvenih generala.
Istovremeno, optimizam Moskve da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da izvrši pritisak na Kijev i obezbedi teritorijalne ustupke u korist Rusije potpuno je ispario.
Zvanični Kijev je drastično smanjio zavisnost od Vašingtona zahvaljujući deblokadi finansijskih sredstava i kredita Evropske unije u iznosu od 90 milijardi evra, pa ukrajinska strana ne namerava da pravi ustupke bez čvrstih bezbednosnih garancija.
Analitičari upozoravaju da bi Putin, ukoliko oseti slabost Ukrajine, mogao ponovo da proširi apetite i pokuša da pređe reku Dnjepar kako bi zauzeo sve četiri ukrajinske oblasti koje je Rusija anektirala 2022. godine.
Na unutrašnjem planu, nezadovoljstvo građana kulminira zbog odluke Kremlja da blokira većinu aplikacija za razmenu poruka i povremenih potpunih isključenja mobilnog interneta u Moskvi i drugim regionima, što vlasti pravdaju bezbednosnim merama protiv ukrajinskih dronova.
Ova isključenja, koja predvodi moćna Druga služba FSB-a, nanela su biznisu gubitke od više milijardi rubalja, a javnost otvoreno negoduje jer je prekršen nepisani društveni ugovor po kojem su obični Rusi mogli da ignorišu rat dok god im je svakodnevni život stabilan.
Ekonomska kriza, rast poreza, visoka inflacija i pad indeksa opšteg zadovoljstva građana na najniži nivo u poslednjih 15 godina primorali su prokremljske blogere i javne ličnosti poput Ksenije Sobčak da javno progovore, pri čemu Sobčak predviđa da bi već sledeće godine moglo doći do potpune blokade zapadnih društvenih mreža.
Zapadni analitičari i obaveštajci ipak smatraju da stvarna pretnja po Putina ne leži na ulici, već isključivo u njegovom najužem krugu.
Spekulacije da bi smenjeni ministar odbrane Sergej Šojgu mogao da povede pobunu ocenjuju se kao nerealne, posebno nakon što su bezbednosne službe uhapsile nekoliko njegovih najbližih saradnika i time ga potpuno izolovale.
Ruski oligarsi, iako privatno užasnuti ratom, ostaju nemi zbog straha od novog talasa državnog otimanja privatnih kompanija i hapšenja, poput nedavnog privođenja milijardera Vadima Moškoviča.
„Biznis elita igra ruski rulet i samo čeka njegov kraj. Nervoza i neizvesnost su ogromni, ali priče o egzistencijalnoj pretnji po Putinovu vlast su preuranjene – on i dalje čvrsto kontroliše situaciju“, zaključio je za Gardijan visoki evropski obaveštajni zvaničnik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
