„Ovo je veruj, ali proveri“: Šta sadrži predloženi sporazum koji bi mogao da okonča rat SAD protiv Irana?

Obe strane govore o „memorandumu o razumevanju“ koji bi trebalo da utvrdi mapu puta za rešavanje svih preostalih spornih pitanja, iako je sporazum još uvek „u fazi izrade“, prema rečima američkog državnog sekretara Marka Rubija.

„Ili ćemo imati dobar sporazum ili ćemo morati da se time pozabavimo na drugi način”, rekao je Rubio tokom današnje posete Indiji, prenosi CNN.

Međutim, nije jasno šta se tačno nalazi u tom memorandumu.

Osnovna ideja ovog pristupa jeste da bi memorandum, kada bude potpisan, zaustavio borbe, što bi bila dobra vest za obe strane, s obzirom na to da se američki predsednik Donald Tramp suočava sa izborima za Kongres kasnije ove godine, dok je iranska ekonomija u krizi.

Prema osobi upoznatoj sa pregovorima, najnovije verzije memoranduma o razumevanju koje je Tramp blizu da finalizuje predviđaju i postepeno ponovno otvaranje moreuza Ormuz i okončanje američke blokade iranskih luka. Nakon toga bi počeo proces rešavanja drugih spornih pitanja, poput iranskog nuklearnog programa.

Rubio je rekao da je „na stolu prilično ozbiljan predlog“ u vezi sa otvaranjem moreuza i ulaskom Irana u „zaista značajne vremenski ograničene pregovore o nuklearnim pitanjima”.

Visoki zvaničnik administracije rekao je za CNN u nedelju da okvirni sporazum daje stranama „60 dana da postignu konačne dogovore“.

Prema njegovim rečima, potencijalni sporazum trebalo bi da osigura da Iran nikada ne može posedovati nuklearno oružje i obavezao bi ga da se odrekne visoko obogaćenog uranijuma, koji predsednik često naziva „nuklearnom prašinom”.

Način na koji će te zalihe biti uklonjene bio bi predmet naredne faze pregovora.

„Važan deo ove strukture jeste da, ako Iran ne ispuni svoje obaveze, neće dobiti ništa. Nema prašine? Nema dolara. Kako se moreuz bude otvarao, tako će se proporcionalno ublažavati i blokada”, rekao je zvaničnik. „Ovo je ‘veruj, ali proveri’ podignuto na viši nivo“.

Ipak, iranski državni mediji izrazili su sumnju u to da će memorandum uopšte biti usaglašen. Poluzvanična novinska agencija Tasnim News Agency objavila je u nedelju da „i dalje postoje razlike oko jedne ili dve klauzule mogućeg memoranduma o razumevanju”.

Nakon što je izjavio da je sporazum „uglavnom ispregovaran“, Tramp je u nedelju rekao da SAD neće žuriti sa postizanjem dogovora.

Američki predsednik je takođe rekao da će sporazum, „ako“ bude postignut, biti drugačiji od onog koji je sklopljen za vreme bivšeg predsednika Baraka Obame, tvrdeći da je „upravo suprotan, ali ga niko nije video niti zna šta sadrži“.

„Ako postignem sporazum sa Iranom, to će biti dobar i ispravan sporazum, ne kao onaj koji je napravio Obama”, napisao je Tramp u objavi na Truth Social u nedelju, dodajući da je taj sporazum Iranu dao „jasan i otvoren put do nuklearnog oružja”.

Evo šta je poznato o nekim od ključnih pitanja koja su u igri.

Moreuz Ormuz

Tramp je kasno u subotu u objavi na društvenim mrežama napisao da će ključni plovni put Ormuz biti ponovo otvoren u okviru memoranduma.

Međutim, više iranskih medija, od kojih su neki bliski tvrdoj liniji korupsa Islamske Revolucionarne garde (IRGC), izvestilo je u nedelju da će moreuz ostati pod iranskim nadzorom. Tokom perioda od 30 dana Iran bi dozvolio da se pomorski saobraćaj vrati na nivo pre rata.

Iran istovremeno zahteva da američka blokada njegovih luka bude ukinuta, ali je Tramp u objavi na društvenim mrežama u nedelju napisao: „Blokada će ostati potpuno na snazi dok se ne postigne, potvrdi i potpiše sporazum”, očigledno misleći na konačni sporazum, a ne na memorandum.

Iranski mediji naglašavaju da ponovno otvaranje plovnog puta ne znači da se Teheran odriče svojih ratnih prava nad tom strateškom tačkom. U suštini, Iran izgleda poručuje da, iako može dozvoliti povratak komercijalnog saobraćaja na nivo pre rata, i dalje namerava da zadrži veći stepen kontrole nad prolazom kroz moreuz nego pre sukoba.

„Moreuz je već otvoren, ali mora postojati koordinacija sa relevantnim iranskim vlastima kako bi se osigurao bezbedan prolaz”, rekao je iranski izvor koji je u nedelju razgovarao sa CNN.

„Moreuz Ormuz nema nikakve veze sa Amerikom. To je pitanje između nas i obalskih država”, posebno sa Omanom, rekao je u subotu portparol Ministarstva spoljnih poslova Ismaeil Bagaei.

Tokom sukoba Iran je tvrdio da ima pravo da naplaćuje takse komercijalnim brodovima koji prolaze kroz moreuz.

Iranske zalihe uranijuma i obogaćivanje

Potencijalni sporazum između SAD i Irana uključuje obavezu Irana da neće razvijati nuklearno oružje, objavio je CNN u nedelju. Iran bi se takođe obavezao da započne pregovore o odricanju od svojih zaliha visoko obogaćenog uranijuma i da obustavi svako novo obogaćivanje, prema rečima osobe upoznate sa pregovorima.

Iranski zvaničnici insistiraju da pregovori o uranijumu mogu početi tek kada bude dogovoren memorandum kojim se završava rat. Uranijum je ključno nuklearno gorivo koje može biti korišćeno za izradu nuklearne bombe ako se obogati do visokog nivoa.

„Nuklearna pitanja se u ovoj fazi ne razmatraju”, rekao je Bagaei u subotu.

Poluzvanična novinska agencija Fars News Agency objavila je u nedelju da „Iran ovim sporazumom nije preuzeo nikakve obaveze u vezi sa predajom nuklearnih zaliha, uklanjanjem opreme, zatvaranjem postrojenja ili čak obećanjem da neće praviti nuklearnu bombu”.

Tramp je više puta insistirao da će Iran, na ovaj ili onaj način, morati da se odrekne više od 400 kilograma (900 funti) visoko obogaćenog uranijuma koje poseduje. Veruje se da je veliki deo tih zaliha zakopan nakon američkih udara prošle godine.

Ne očekuje se da će početni memorandum detaljno obraditi pitanje obogaćivanja uranijuma, a pronalaženje načina da se premoste razlike između dve strane biće jedan od glavnih izazova sveobuhvatnog sporazuma. Tramp je naveo iranski nuklearni program kao ključni razlog za napad i ranije rekao da bi suspenzija obogaćivanja uranijuma na 20 godina bila prihvatljiva.

Zamrznuta iranska sredstva

Pošto je iranska ekonomija u ozbiljnim problemima, Iran zahteva hitno odmrzavanje milijardi dolara sredstava koja se nalaze u bankama u inostranstvu.

„Na samom početku ovog procesa mora biti razjašnjen status oslobađanja blokiranih sredstava”, rekao je Bagaei.

Pozivajući se na „dobro obavešten izvor”, Tasnim News Agency je u nedelju objavila da „bez oslobađanja određenog dela iranskih blokiranih sredstava već u ovom prvom koraku zajedno sa jasnim mehanizmom za garantovano, kontinuirano oslobađanje svih blokiranih sredstava neće biti sporazuma”.

Međutim, visoki zvaničnik američke administracije rekao je za CNN u nedelju da će odmrzavanje iranske imovine uslediti tek kada Ormuz ponovo bude otvoren.

SAD za sada nisu dale nikakvu garanciju o tome kako će ta sredstva, koja se nalaze u više stranih banaka, biti vraćena Iranu.

Sankcije

Iranska ekonomija takođe trpi zbog velikog broja međunarodnih sankcija, od kojih su većinu uvele SAD i Evropa.

„Ukidanje sankcija neće biti tema u ovom kratkom vremenskom okviru”, rekao je Bagaei u subotu, iako je „iranski zahtev za ukidanje svih sankcija izričito naveden u tekstu”.

„Detalji moraju biti dogovoreni nakon što memorandum bude finalizovan”, dodao je, nagoveštavajući da će suspenzija sankcija biti povezana sa nuklearnim pitanjem.

Iran procenjuje da bi samo ukidanje sankcija na prodaju nafte moglo doneti skoro 10 milijardi dolara prihoda vladi tokom perioda od 60 dana, prenela je Fars News Agency.

Kao i u slučaju zamrznute iranske imovine, sankcije uvedene Iranu biće ukinute tek kada Ormuz bude ponovo otvoren i potpuno funkcionalan, rekao je američki zvaničnik za CNN.

Balističke rakete

Tokom sukoba američki zvaničnici su govorili da iranske balističke rakete dugog dometa moraju biti uništene. Tramp je rekao da je njihov „konvencionalni program balističkih raketa rastao brzo i dramatično”.

Međutim, u poslednje vreme manje se govori o tome da bi raketni arsenal mogao biti deo širih pregovora, iako ga Israel i zalivske arapske države vide kao hitnu pretnju.

Liban

Takođe nije jasno kako će ili da li će sukob između Izraela i iranskog saveznika Hezbollah u Lebanon biti rešen. Tasnim je u nedelju objavio da formulacija memoranduma govori o „proglašenju završetka rata na svim frontovima, uključujući Liban”.

Međutim, Tramp je rekao izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu da podržava želju zemlje da „zadrži slobodu delovanja protiv pretnji na svim frontovima, uključujući Liban”, rekao je izraelski zvaničnik za CNN.

Tokom telefonskog razgovora sa Trampom u subotu uveče, Netanjahu je „naglasio da će Izrael zadržati slobodu delovanja protiv pretnji na svim frontovima, uključujući Liban, a predsednik Tramp je ponovio svoju podršku ovom principu”, rekao je zvaničnik u nedelju.

Na kraju, Iran insistira da je spreman za „pravedan i uravnotežen sporazum”, rekao je iranski izvor za CNN u nedelju. „Najvažnije za nas je da rat jednom zauvek bude okončan na celom Bliskom istoku“.