Čekajući odgovore: Da li je i koliko osiromašeni uranijum bačen tokom NATO bombardovanja na SRJ bio uzrok učestale pojave raka kod građana Srbije?

Dnevni list Danas ovim povodom uputio je pitanja Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Institut smo između ostalog pitali da li postoje dokazi da povećano obolevanje od raka u Srbiji od 2000. godine ima veze sa osiromašenim uranijumom koji je korišćen tokom bombardovanja 1999.

U dopisu koji nam je Institut dostavio nema direktonog odgovora na ovo pitanje.

Institut međutim navodi da je osiromašeni uranijum 2006. godine kategorizovan kao agens prve grupe (kancerogen za ljude) prema klasifikaciji Internacionalne agencije za istraživanje kancera (IARC). Takođe se dodaje da deponovovanje OU u telu ima „zdravstvene efekte“ (bez navođenja o kojim efektima se radi).

Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović, međutim, ističe da je Batut netačno naveo izvor, te da uranijum nije na listi IARC-a. On ističe da relevantne međunarodne organizacije kao ni naučne publikacije nisu do sada potvrdile kancerogenost uranijuma.

Povodom uticaja osiromašenog uranijuma na povećano obolevanje od raka uputili smo pitanja i ministarki zdravlja prof. dr Danici Grujičić, ali nismo dobili odgovor. Ministarka je, međutim, govoreći za RTS tokom vikenda, rekla da je problem ljudi koji negiraju loš uticaj uranijuma i osiromašenog uranijuma to što ne razumeju šta je kancerogeneza.

– Radijacija postoji u tom trenutku kada dođe do eksplozije, posle toga stvar rade nanočestice. Znači, ulaze vam u pluća, u digestivni trakt, ulaze u bubrege i onda možete svakog trenutka očekivati da ta jedna alfa čestica koja je 50 puta kancerogenija nego bilo koja izađe iz jednog atoma osiromašenog uranijuma koji je u vašem telu i od normalne napravi malignu ćeliju, rekla je ministarka.

Broj obolelih povećan

Institut Batut, koji prikuplja podatke o obolevanju i umiranju od raka u Srbiji, navodi da je od 2000. do 2020. povećana stopa obolevanja od raka.

– Od 2000. do 2020. godina u centralnoj Srbiji je došlo do sveukupnog (kumulativnog) porasta stopa obolevanja od svih malignih tumora za 18,4 odsto ili 0,9 odsto godišnje – navodi se u odgovorima Batuta, čiji podaci pokazuju i da je 2000. godine broj obolelih bio od 243,5 na 100,000 stanovnika, a 2020. godine taj broj je iznosio 288,8 obolelih na 100,000.

Upitani o razlozima ovog povećanja iz Instituta navode da je „sve veće opterećenje društva malignim tumorima prisutno širom sveta i uzrokovano je porastom broja stanovnika, starenjem populacije i većom učestalošću određenih faktora koji su povezani sa socijalnim i ekonomskim razvojem društva“.

– Maligni tumori u Srbiji, kao i u većini zemalja u razvoju, posle bolesti srca i krvnih sudova, predstavljaju vodeći uzrok obolevanja, odsustvovanja sa posla, invalidnosti i prevremenog umiranja. Prognoze govore da će do 2040. godine i u našoj zemlji porasti broj novoobolelih od raka za 17 odsto zbog visoke prevalencije najčešćih faktora rizika u našoj zemlji povezanih sa načinom života, kao što su pušenje, gojaznost i nepravilna ishrana, konzumacija alkohola i fizička neaktivnost – stoji u odgovorima Instituta.

Odgovarajući na pitanje da li postoje dokazi da je povećanje obolevanje od raka povezano sa OU, koji je korišćen tokom bombardovanja, iz Batuta nisu dali direktan odgovor.

Oni su međutim naveli da je „osiromašeni uranijum 2006. godine kategorizovan kao agens Prve grupe (kancerogen za ljude) prema klasifikaciji Internacionalne agencije za istraživanje kancera (IARC)“.

– Najznačajnije posledice kontaminacije osiromašenog uranijuma nastaju zbog radijacionog i hemijskog toksičnog dejstva čestica osiromašenog uranijuma koje se deponuju u tkivima ljudi putem udisanja ili ishrane i na taj način izazivaju rane ili odložene zdravstvene efekte. Zdravstveni efekti nastaju zbog radijacionog i hemijskog toksičnog dejstva čestica osiromašenog uranijuma koje se deponuju u tkivima posle inhalacije, ingestije ili unosa kroz oštećenu kožu ili sluzokožu – stoji u odgovorima.

Dalje se dodaje da „kontaminacija osiromašenog uranijuma predstavlja posebnu opasnost usled kontaminacije zemljišta u slivovima velikih reka, gde osiromašeni uranijum lako ulazi u lanac ishrane, i utiče na zdravlje ljudi i celokupan eko sistem, te je poseban predmet budućih istraživanja“.

Zoran Radovanović: Batut pogrešno tumači izvore

Profesor dr Zoran Radovanović godinama unazad navodi da OU nije odgovoran za povećano obolevanje od raka u Srbiji, te da uranijum nije kancerogen.

Upitan o odgovoru koji je Institut dao Danasu, prof. Radovanović kaže da je Institut preuzeo informaciju o kancerogenosti uranijuma iz rada koji je objavila grupa iračkih autora 2021. u naučnom časopisu BMJ pod nazivom „Uranijum korišćen u naoružanju i negativne zdravstvene posledice u Iraku: sistematski pregled“.

– Neozbiljno je pozivati se na indirektne izvore, naime kako neko razume i interpretira stav Međunarodne agencije za izučavanje raka. I Iračani i Institut „Batut“ greše jer netačno tumače originalni izvor. Normalno je pogledati šta kaže sama ta Agencija, odnosno pogledati Klasifikacionu listu kancerogena IARC i to njenu poslednju reviziju od 7. septembra 2022. godine. Tako se saznaje da postoji 534 potvrđenih, 93 verovatnih i 319 mogućih kancerogena i da među njima nema uranijuma – kaže prof. Radovanović.

On dalje dodaje da se uranijum pominje samo na jednom mestu u celoj klasifikaciji i to u grupi tri koja obuhvata materije neklasifikovne u pogledu kancerogenosti za ljude.

– Svaki srednjoškolac, ukoliko je dobronameran, lako će doći do ovog zaključka. Za to nije potreban ni završen Medicinski, Hemijski ili drugi fakultet, ni doktorska titula, već samo profesionalna odgovornost i čestitost. Sramota je da se već dve decenije preganjamo oko tako jasnih stvari – kaže prof. Radovanović.

On ističe da su i sami irački autori zaključili da postoji samo moguća veza između izlaganja OU i negativnih posledica po zdravlje (dakle ne čak ni raka) iračke populacije.

– Da je uranijum kancerogen, da li bi posle pada teretnog Boinga na predgrađe u Amsterdamu i sagorevanja velike količine OU, količine koja je veća od one koja je pala na centralnu Srbiju tokom celog bombardovanja, holandske vlasti poručile građanima da nema mesta panici i da nema opasnosti za preživele? O skoro svakoj temi ćete naći kontradiktorne podatke, ali težinu imaju ponavljana i više puta potvrđivana istraživanja objavljena u vrhunskim časopisima. Za ceo naučni svet merodavan je stav Međunarodne agencije za izučavanje raka iz Liona, a ona kaže da su kancerogeni samo oni radioaktivni elementi koje je ona označila kao takve. Uranijum nije na toj listi – ponavlja prof. Radovanović.

Upitan o razlozima povećanog obolevanja od raka u Srbiji od 2000. do danas, sagovornik Danasa navodi da kada se pogleda stopa obolevanja, Srbija se nalazi u sredini među zemljama Evrope. Ono po čemu se izdvaja u odnosu na druge evropske zemlje jeste visoka stopa umiranja, ali je to posledice drugih faktora – kao što su kasno postavljanje dijagnoze i loše lečenje.

– Na nastanak raka utiču različiti faktori – nasledni, koji doprinose nastanku raka u pet do deset odsto slučajeva, zatim ono što nazivamo lošom srećom, kada dođe do mutacije ćelija, u 30 do 35 odsto, i spoljni, koji doprinose u 60 do 65 odsto slučajeva. Spoljni faktori se u dobrom delu odnose na nezdrave životne navike, kao što je pušenje i loša ishrana. Na primer, duvan je odgovoran za svaki treći rak izazvan spoljašnjim činiocima. Takođe naše stanovništvo je jako staro, a rak je bolest satrijih ljudi, jer se sa protokom godina akumuliraju posledice svih loših navika koje doprinose nastanku raka – zaključuje prof. Radovanović.

Ministarka: Pojedini ne razumeju šta je kancerogeneza

Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić govorila je za RTS o posledicama korišćenja osiromašenog uranijuma tokom bombardovanja.

Ona je rekla da međunarodna naučna zajednica treba da ispita kolike su posledice OU po zdravlje ljudi, ali da je evidentno da imamo povećanje broja malignih bolesti, da su tumori sve agresivniji, kao i da je to uticalo i na porast steriliteta, autoimunih bolesti, kao i mentalnih smetnji.

Ona je navela da je problem ljudi koji negiraju loš uticaj uranijuma i osiromašenog uranijuma to što ne razumeju šta je kancerogeneza.

– Radijacija postoji u tom trenutku kada dođe do eksplozije, posle toga stvar rade nanočestice. Znači, ulaze vam u pluća, u digestivni trakt, ulaze u bubrege i onda možete svakog trenutka očekivati da ta jedna alfa čestica koja je 50 puta kancerogenija nego bilo koja izađe iz jednog atoma osiromašenog uranijuma koji je u vašem telu i od normalne napravi malignu ćeliju, rekla je ministarka.

Ona je dodala da su sedam godina nakon bombarodvanja uočeni najpre porast obolelih od leukemije, limfoma, kao i da su to takozvani sistemski maligniteti.

– To je u proleće 1999. godine bila regionalna ekološka katastriofa. Ne vredi da ovako govorimo, jedni govore opasno je, drugi govore nije opasno. Ali zaista, korišćenje osiromašenog uranijuma, koji nije recimo očišćen na granici prema Albaniji i Crnoj Gori, nije doveo samo do pojave onkoloških bolesti, imamo evidentan porast steriliteta kod muškaraca, evidentan porast autoimunih bolesti svih vrsta, patološke trudnoće, pitanje određenih mentalnih smetnji kod dece koja su rođena u tom periodu ili kod roditelja koji su bili izloženi svim tim negativnim dejstvima“, navela je prof. dr Grujičić.