Foto: Danas/A. L.U organizaciji Francusko-srpskog onkološkog udruženja, Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i Instituta za onkologiju Vojvodine, od 1. do 3. marta u zgradi Rektorata novosadskog univerziteta održava se 13. Međunarodni onkološki kongres u Novom Sadu.
Kongres je okupio stručnjake iz oblasti onkologije iz 15 zemalja kao i onkologe iz svih centara naše zemlje. Na kongresu učestvuje preko 300 lekara, a među njima je 40 predavača, od kojh je 20 iz inostranstva.
Teme ovogodišnjeg kongresa su novine u terapiji karcinoma dojke, gastrointestinalnih tumora, karcinoma pluća, uroloških maligniteta, a posebna tema biće i imunoterapija malignih bolesti.
– Kongres je važan jer je edukacija važna. U onoklogiji se uči o sedamdeset različitih bolesti, što je jako teško ispratiti uprkos internetu i svim dostupnim tehnologijama. Dragoceno je da ljudi koji su radili na inovacijama objasne kako su istraživanja tekla, bez obzira što smo mi to pročitali, ali razgovor i razmena iskustva je jako važni. Bitan je i kontakt, mi veliki broj naših mladih lekara šaljemo kod njih, ali i oni su shvatili da i mi nešto vredimo i radimo. Kada počnu neke kliničke studije i istraživanja, uključujemo se, pa naši pacijenti mogu da dobiju inovativne terapije čak i pre registracije leka – rekao je prof. dr Lazar Popović, član organizacionog odbora Kongresa.
Paradigna lečenja u onkologiji promenila se poslednjih desetak godina. Imunoterapija jedna je od onih grana koja je napravila zaokret poslednjih deset godina u lečenju pacijenata, o čemu će na Kongresu biti mnogo reči.
– Ako pogedate neke američke statistike koji oni strašno dobro vode, 1975. godine petogodišnje preživljavanje pacijenata svih malignih bolesti bilo je 49 odsto, danas je taj procenat skoro 80 odsto. Mi znamo za karcinom dve hiljade godina, a tek poslednjih pedeset se razvija sistemsko lečenje. Prvi citostatici su davani šezdesetih godina. Danas imate preko četrsto lekova koji su registovani protiv malignih bolesti kroz neke tri ili četiri evolucije. Od 2000. godine pojavljuju se ciljane terapije, otkada se citostatici više ni ne razvijaju, a od 2010. godine i imunoterapija koja ne cilja samo tumorsku ćeliju nego probudi naš sistem protiv malignih ćelija. Sa njom sada imamo fantastične rezultate – nastavio je Popović.
Od ove terapije tek se očekuju najbolji rezultati jer je trenutno u svetu oko 1700 kliničkih studija koje uključuju imunoterapije.
Nova revolucija pred nama će biti kombinacija imunoterapije i ciljane terapije, odnosno konjugati antitela, gde se preciznim antitelom pronalazi neki receptor na malignoj ćeliji na koji se zakači citostatik. Na taj način čuvaju se one zdrave ćelije, što omogućava veću efikasnost lečenja i manje neželjenih efekata za pacijente.
Nova lista lekova koja će uskoro biti dostupna pacijentima u Srbiji uključuje čitav niz dragocenih terapija.
– Moći ćemo da dobijamo imunoterapije za karcinom pluća za širi krug pacijenata, kao i na najagresivniji karcinom dojke. Nove ciljane terapije za vrlo učestali rak prostate i nove terapije za karcinom jetre. Što se karcinoma dojke u ranoj fazi tiče, imaćemo sve što postoji trenutno registrovano na svetu. Ono što bi voleli da uskoro dobijemo je imunoterapija za karcinom bubrega i cerviksa – rekao je Popović.
Direktor Instituta za onkologiju Vojvodine prof. dr Zoran Radovanović pričao je o važnosti preventivnih pregleda, koji su najefikasniji metod lečenja karcinoma.
– Da bi skrining programi bili efikasni mora da postoji jedno partnerstvo između bolnica, pacijenata i države. Bojim se da to partnerstvo nije do kraja zaživelo i da se susrećemo sa situacijama da skrining programi u pojedinim sredinama nisu zaživeli. Drugi problem je što se građani ne odazivaju na pozive da dođu na pregled. Da bi skining bio uspešan, preko 80 odsto pozvanih građana mora da se javi, da bi imali rezultate u nekom desetogodišnjem razdoblju – rekao je Radovanović.
Kako dodaje, obavezan odziv na preventivne preglede možda bi i mogao da se uvede, mada pretpostavlja da bi otpor tada bio veliki, ako bi se recimo građanima saopštilo da ako se ne odazovu na pregled moraju sami da snose troškove lečenja.
Lečenje pacijenata u kasnijim stadijumima bolesti je izuzetno skupo, dok je u ranijim fazama ono višetruko jeftinije.
Zato ističe, potrebno je informisati građane da bi bili svesni značaja ovih pregleda. Čim osete neke tegobe treba da se jave svom lekaru.
– Inovativnih lekova ima i oni se konstantno pojavljuju i kod nas, ali naš fokus treba da bude jednako jak i na promociji preventivnih programa sa kojima efekasnije lečimo naše pacijente nego sa svim dostupnim inovativnim lekovima. Svi maligniteti su kod nas u porastu. Ono što dominira je karcinom dojke, debelog creva, pluća i prostate. Malo se zna je da je karcinom debelog creva kod žena mnogo veći problem nego karcinom pluća i materice. Žene dvaput češće oboljevaju od ove vrste karcinoma nego od potonja dva – izjavio je direktor.
Popović je podsetio kako je prvi kongres organizovan još 2009. godine, kao rezultat entuzijazma i zalaganja prof. dr Darjane Jovanović sa Instituta za onkologiju Vojvodine i prof. dr Žan Pjer Lotza upravnika onkologije, iz bolnice Tenon u Parizu.
Poslednjih godina, NSOC je prerastao inicijalnu ideju o razvoju saradnje srpskih onkologa i kolega iz Francuske, te je postao najveći i najposećeniji onkološki skup u Srbiji.
– Osnivač ovog konresa, gospodin Lotz je preko 70 puta bio u Novom Sadu. Puno toga je uradio za naše pacijente, donosio lekove i vodio ih na lečenje u Francusku. Bio je pravi dobrotvor, zato je i dobio ključeve grada i počasni je građanin Novog Sada – zaključio je Popović.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
