Foto: create jobs 51 / Shutterstock.comŠezdeseta jubilarna Kancerološka nedelja otvorena je sinoć svečanom akademijom u Rektoratu univerziteta u Beogradu uz prisustvo eminentnih domaćih i stranih stručnjaka.
Kako je najavljeno, na skupu će govoriti o najnovijim dostignućima i znanjima iz oblasti onkologije, ali i saradnji udruženja pacijenata i lekara u cilju poboljšanja lečenja i prevencije kanceroloških oboljenja.
U okviru Kancerološke nedelje, biće održana dva akademski kreirana master klasa, odnosno naučni sastanak na najvišem nivou za stručnjake iz oblasti naučno istraživačkog rada. Master klas će biti vođen pod palicom odabranih eksperata iz sveta, kao što je prof. dr sci. med. Antonio Passaro i prof. dr Giuseppe Curigliano koji će zajedno sa naučnom zajednicom diskutovati na teme unapređenja lečenja karcinoma pluća i dojke.
Kancerološka nedelja održava se od 29. novembra do 2. decembra u Beogradu, a okuplja vodeće lokalne, regionalne i svetske stručnjake prepoznate u naučnoj zajednici, koji će kroz interaktivne diskusije preneti svoja znanja i iskustva iz kliničke prakse i ugla pacijenata u oblasti onkologije.
Predsednik Kancerološke nedelje profesor dr Ivan Marković ističe poseban značaj ove jubilarne, šezdesete godišnjice, jer kako kaže, „sam podatak da je Kancerološka nedelja po prvi put održana još davne 1963. (što je verovatno i najvremešniji onkološki sastanak kako u Evropi tako i u svetu)“ dovoljno govori o njenom kontinuitetu i kvalitetu rada.
Na otvaranju je govorio i prof. dr Žozef Gligorov, onkolog na Sorbona Univerzitetu.
„U poređenju sa Amerikom, u Evropu malo kasnije dolaze inovativni lekovi. Što se tiče karcinoma dojke i karcinoma pluća ima dosta novih lekova, među njima je i imuno terapija, ali takođe i antitela koja su u sklopu sa hemioterapijom, pod nazivom ADC, koji predstavljaju novi vid ciljane terapije i daju odlične rezultate“, rekao je Gligorov i naglasio da se u prethodnih petnaestak godina“desio veliki napredak kada je terapija za karcinom u pitanju, ali i znanja o biologiji tumora“.
Prema njegovim rečima, nove tehnologije omogućavaju efikasniju primenu terapija. „U početku su to bile samo hirurgija a kasnije i radio terapija. Hemioterapija je počela 50-ih tj. 60-ih, ciljana terapija u 80-tim I 90-tim, a imunoterapija pre 15-ak godina. „Svakako, najbitnija ostaje preventiva, rani skrining i dijagnoza jer je tada svakako bolja efikasnost terapija“.
On kaže da je karcinom dojke zastupljeniji je u razvijenijim državama, u severnim delovima sveta.
„Karcinom pluća nešto manje je zastupljen u zapadnim Evropskim zemljama I ima ga više kod žena nego što je to ranije bio slučaj. Čak u nekim delovima Amerike pa i Evrope, mortalitet od karcinoma pluća kod žena veći je od mortaliteta usled raka dojke. Ovakva situacija proizilazi iz toga što žene danas više koriste duvan nego ranije. Stopa smrtnosti i dalje je najveća u zemljama koje nisu ekonomski razvijene i u Kojima nedostaje edukacija ljudi o prevenciji I bolestima. Ali mogućnost lečenja i terapija sada je nešto bolja i u tim delovima sveta u odnosu na pre dve decenije – rekao je profesor Gligorov.
Skupu su prisustvovali i predstavnici udruženja pacijenata, Vesna Bondžić, predsednik Udruženja pacijenata obolelih od karcinom dojke ŽC „ Milica“ i Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije.
„Kanacerološka nedelja je važna ne samo u stručnoj zajednici već i za pacijente jer predstavnici udruženja pacijenata upravo na ovakvim događajima mogu videte koje zlatne standarde pružaju svetski i evropski vodiči kojima se i mi usmeravamo kako bismo našim ženama obezbedili što kvalitetnije lečenje i prevenciju“, istakla je Vesna Bondžić.
Savo Pilipović je rekao da ove godine Udruženje pacijenata Srbije učestvuje na jednom važnom panelu „Budućnost onkologije“ sa ministarkom zdravlja, sa direktorkom fonda i drugim uglednim stručnjacima.
„Pacijenti kroz razgovore sa lekarima mnogo efikasnije mogu da rešavaju tekuće probleme. Mi se uvek zalažemo za više dijaloga između lekara i pacijenata, i sa te strane bilo bi značajno da pored udruženja proizvođača inovativnih lekova, udruženje pacijenata i donosioca imamo i udruženje lekara sa kojima bismo mogli da komuniciramo“, rekao je Pilipović.
Dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova – INOVIA nada se da će se na novoj listi lekova RFZO naći barem neki od inovativnih onkoloških lekova.
„Došli smo u fazu da se godišnje registruje 35-40 takvih lekova i svaki donosi neki boljitak. To je i izazov za zdravstveni sisitem jer je potrebno odvojiti sredstva da svi ti lekovi koji su pacijentima neophodni postanu i dostupni. Kao država smo napravili iskorak poslednjih godina, ali finansiranje treba da sereši sistemski. Udruženje proizvođača smatra da je najbolji način formiranje odvojene budžetske linije za inovativne lekove, kao što je to slučaj u svim zemljama u okruženju“, kazao je Trkulja.
U Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 ljudi. Srbija se, prema najnovijim procenama, a među 40 zemalja Evrope, svrstava u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja (nalazi se na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na drugom mestu odmah posle Mađarske).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
