Povodom Svetskog dana borbe protiv hematoloških maligniteta: Obezbediti savremene lekove

U periodu od 2013. do 2026. godine na listu lekova koju finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje dodato je oko 110 inovativnih lekova. Od tog broja, na oblast hematoonkologije odnosi se svega šest. Za difuzni B-krupnoćelijski limfom, jedan od najčešćih i najagresivnijih limfoma, nijedan inovativni lek nije uveden na listu već 20 godina. Pojedini lekovi za multipli mijelom čekaju skoro 10 godina da uđu na listu i u svetu gotovo i nisu više inovativni. To je sistemski propust koji oboleli plaćaju svojim životima, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare povodom Svetskog dana borbe protiv hematoloških maligniteta.

Udruženja pacijenata sa hematološkim malignitetima upozoravaju na dugogodišnje probleme u dostupnosti savremenih terapija i pozivaju nadležne na reagovanje.

„Naši sugrađani nemaju jednake šanse za izlečenje kao pacijenti u susednim zemljama. Zato povećanje broja terapija koje se nalaze na Listi lekova RFZO ne predstavlja administrativno pitanje, već pitanje ishoda lečenja i preživljavanja pacijenata. Ovo je važno kako za mlade pacijente, tako i za starije i najosetljivije pacijente, kojima su potrebne delotvorne i bolje podnošljive terapije koje se mogu primenjivati kod kuće, uz manje odlazaka u bolnicu i manji rizik od infekcija. Zato apelujemo na nadležne institucije da bez odlaganja obezbede dostupnost inovativnih terapija, jer svako dalje čekanje znači izgubljene živote“, poručuju iz Udruženja LIPA LIPA i Udruženja pacijenata sa multiplim mijelomom.

Doc. dr Zorica Cvetković, načelnica službe za hematologiju KBC Zemun, kaže da se ove maligne bolesti leče sistemskom terapijom. Poslednjih godina, bolesti se, kako kaže, sve više registruju.

Za lečenje se primenjuje samo hemioterapija koja izaziva mnogobrojne komplikacije.

Studije pokazuju da je ekonomska isplativost inovativnih terapija u prvoj liniji značajno veća u odnosu na standardnu terapiju.

„Savremena terapija je mnogo bolja ali je skupa. Ipak,, ukoliko se uzmu u obzir njene koristi: izbegavanje spomenutih komplikacija, kvalitet života ne samo bolesnika već i porodice koja je jednako pogođena bolešću, obezbeđuje se ono najvrednije a to je život“, rekla je doc. dr Cvetković.

U Srbiji godišnje oko 2.800 osoba dobije dijagnozu hematološkog maligniteta, a oko 1.100 izgubi život.

Maja Marković iz Udruženja LIPA i Snežana Doder iz Udruženja pacijenata sa multiplim mijelomom posebno ističu da efikasnost inovativnih terapija nije apstraktna.

„Kod značajnog broja hematoloških maligniteta, primena savremenih lekova već u prvoj liniji lečenja dovodi do dugogodišnjih remisija, a kod nekih bolesti i do izlečenja. Suprotno tome, odlaganje efikasne terapije znači progresiju bolesti, prelazak na teže i skuplje lečenje u kasnijim linijama, i prečesto gubitak života“, naglasile su prestavnice oba udruženja.