Foto: M. V.U Srbiji se prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ svake godine dijagnostikuje oko 350 pacijenata sa difuznim B-krupnoćelijskim limfomom, a blizu 200 premine od posledica ove bolesti, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare povodom Nacionalnog dana borbe protiv limfoma koju je organizovalo Udruženje pacijenata obolelih od limfoma LIPA.
Nacionalni dan borbe protiv limfoma, hronične limfocitne leukemije (HLL) i mijeloproliferativnih neoplazmi (MPN) posvećen je značaju ranog otkrivanja ovih oboljenja, prepoznavanja simptoma i adekvatnog lečenja pacijenata.
„Difuzni B-krupnoćelijski limfom je najčešći non-Hočkinovog limfom. Iako se ponekad naziva retkim, u praksi se javlja svakodnevno. Bolest se može manifestovati uvećanjem limfnih čvorova, ali često dugo ostaje neprimećena dok se razvija unutar tela, pa se dijagnostikuje tek u uznapredovaloj fazi. Limfom nije ograničen na limfne žlezde – može zahvatiti bilo koji organ. Među simptomima su: uvećane limfne čvorove, noćno znojenje, neobjašnjiv gubitak telesne težine, povišenu temperaturu bez infekcije, kao i umor i malaksalost. Dijagnoza se postavlja biopsijom, koja predstavlja zlatni standard, uz pomoć savremenih dijagnostičkih metoda“, objasnio je dr Vojin Vuković sa Klinike za hematologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Lečenje u prvoj liniji zasniva se na imuno-hemioterapiji i daje dobre rezultate kod značajnog broja pacijenata. Međutim, problem nastaje kod povratka bolesti, gde inovativne terapije još uvek nisu sistemski dostupne, što predstavlja veliki izazov u lečenju.
„Najveći problem je što danas znamo da standardna terapija daje dobre rezultate kod oko 50 odsto pacijenata, dok za drugu polovinu već na početku možemo da procenimo da neće adekvatno odgovoriti na lečenje. Savremena medicina nam omogućava da, na osnovu prognostičkih i molekularnih parametara, prepoznamo te pacijente i da za njih postoje preporuke da se odmah uključe inovativne terapije – rekla je dr Marija Elez sa Klinike za hematologiju VMA napominjući da te terapije kod nas nisu sistemski dostupne.
„Upravo zato je važno da inovativni lekovi budu dostupni na vreme, jer oni mogu značajno da produže život i poboljšaju njegov kvalitet“, kazala je dr Elez.
Pacijentkinja sa difuznim krupnoćelijskim limfomom, Aleksandra Mladenović, više od deset godina je u remisiji. Prve simptome je zanemarila jer je bila mlada i preopterećena obavezama, a gubitak telesne mase pripisivala je umoru.
„Pravi alarm bio je kada sam primetila izraslinu na grudnom košu, za koju se ispostavilo da je posledica velike tumorske mase. Tada sam se javila lekaru, a od prve posete do početka terapije prošlo je vrlo kratko vreme, što je bilo presudno za ishod lečenja. Danas sam dobro zahvaljujući terapiji koju sam tada dobila, ali mnogi pacijenti nisu imali tu sreću. Neki su doživeli povratak bolesti, a neki više nisu sa nama. Zato je, kaže, jako važno da savremene, inovativne terapije budu dostupne svima, ispričala je Mladenović.
Maja Marković, predsednica Udruženja LIPA naglašava da prava terapija u pravo vreme pomaže, ne samo pacijentu i njegovoj porodici, već i lekarima i celom društvu.
„Više od 20 godina u Srbiji nijedan inovativni lek za DBKL nije stavljen na listu lekova. Ova situacija dovodi do nejednakosti u pristupu savremenom lečenju između pacijenata i pacijenata u okruženju. Uspešno lečenje pacijenta nije samo lična pobeda – ono donosi i značajan društveni benefit smanjenjem troškova lečenja, komplikacija i odsustva sa posla, dok pacijent dobija priliku da se vrati porodici i svakodnevnom životu“, istakla je Marković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
