Hronologija slučaja: Šta su sve državni funkcioneri izjavljivali o “zvučnom topu”?

Od negiranja ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića da takvo sredstvo nije korišćeno, preko naknadnog priznanja da MUP, ipak, poseduje sonične uređaje ali da su u magacinu, pa do pozivanja na nalaze ruske bezbednosne službe – FSB i tvrdnji da je čitava priča deo šire operacije destabilizacije države, zvanična verzija događaja se stalno menjala.

Već uveče 15. marta, neposredno nakon protesta, Ministarstvo unutrašnjih poslova i ministar Ivica Dačić demantovali su da je zvučni top korišćen. U saopštenju MUP-a navedeno je da se demantuju „dezinformacije“ koje su se pojavile u pojedinim medijima, kao i da policija „nikada nije koristila niti koristi sredstva koja nisu predviđena zakonom“.

Istaknuto je i da policajci tog dana, uprkos napadima, „nisu izvadili ni pendrek, a kamoli upotrebili nezakonito sredstvo“. Time je već prve večeri postavljena osnovna linija odbrane vlasti: zvučni top nije upotrebljen, a tvrdnje o tome predstavljene su kao laž i uznemiravanje javnosti.

Dan kasnije, 16. marta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pozvao je Ministarstvo pravde i tužilaštvo da „utvrde istinu“ o zvučnom topu, ali i da krivično gone one koji su, kako je rekao, „izašli u javnost sa takvom obmanom i uznemirili građane“.

Na istoj sednici Vlade Vučić je pohvalio ministra zdravlja Zlatibora Lončara, koji je tog dana demantovao navode da je jedna osoba preminula u Urgentnom centru nakon navodne izloženosti dejstvu zvučnog topa. Tako je već drugog dana nakon protesta fokus pomeren sa pitanja šta se dogodilo u Ulici kralja Milana na pitanje ko širi „laži“ o tom događaju.

Dva dana nakon protesta, 17. marta, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu formiralo je predmet i naložilo MUP-u da utvrdi šta se tačno dogodilo na protestu 15. marta.

Kako su saopštili, naloženo je da se utvrdi da li je neko od građana povređen. Tog dana je i Zlatibor Lončar, ministar zdravlja rekao da se Urgentnom centru u prvom trenutku javilo 60 do 70 osoba sa povredama zadobijenim u tučama i ortopedskim povredama, dok su se kasnije javljali i oni sa povredama uha. Lončar je, međutim, tvrdio da su se oni koji su dolazili zbog navodnog udara zvučnog topa javljali „po nalogu“ i da se, prema informacijama kojima raspolaže, tegobe od takvog udara javljaju u prvih osam sati, što ovde, kako je naveo, nije bio slučaj.

Istog dana, Dačić je ponovo negirao da MUP poseduje zvučni top, navodeći da policija nema ni „Vortex Ring Gun“, ni „Vortex Cannon“, ni LRAD 1000Xi američke proizvodnje, kao ni slična oružja ruske proizvodnje. Uz to je rekao da, prema izjavama svih ljudi koji su komandovali policijskim jedinicama tog dana, „nije upotrebljeno nijedno nezakonito sredstvo“.

Međutim, već narednog dana 18. marta, dešava se zaokret u priči. Gostujući na TV Prva, Ivica Dačić ponovo je izjavio da MUP ne poseduje zvučni top, ali je istovremeno rekao da MUP poseduje uređaje za jače saopštavanje upozorenja, odnosno „jači megafon“ koji služi za glasovne poruke.

Kasnije tokom tog dana, održana je sednica Odbora Skupštine Srbije za odbranu i unutrašnje poslove na kojoj se govorilo o “zvučnom topu”. Na toj sednici Dačić je prvi put priznao da MUP, ipak, poseduje uređaj LRAD 100X, nabavljen 2021. godine, uz objašnjenje da ga policija ne koristi. Time je zvanična verzija događaja doživela važnu ispravku: od tvrdnje da MUP takvu opremu nema, do priznanja da uređaj postoji, ali da nije upotrebljen.

Dodatne promene u izjavama vrha vlasti usledile su i 19. marta kada je Dačić za Danas rekao da MUP poseduje sonično oružje, ali da ti sistemi stoje u kutijama u magacinima, da nisu montirani na bilo koje vozilo ni sistem, odnosno da nisu ubačeni u upotrebu. Kada ga je novinar Danasa upitao zašto je onda prvo rečeno da MUP ne poseduje zvučni top, Dačić je izjavio da to bila “nespretna izjava” i da je pod tim mislio “da MUP nije uvrstio ovo sredstvo u svoj arsenal sredstava prinude”. Dodao je i da je kupovina takvog sistema bila „promašena investicija“.

Istog dana, međutim, priča dobija i novu političku dimenziju. Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić optužila je MUP da je 2021. kupio LRAD uređaje kao „oružje za psihološko i fizičko mučenje građana na ulicama“, navodeći da su ti sistemi plaćeni oko 81 milion dinara. Pokazala je i fotografiju džipa Žandarmerije kod Skupštine Srbije od 15. marta, na kojoj se, prema njenim tvrdnjama, vidi uređaj koji izgleda kao LRAD 450XL kompanije Genasys. SSP je potom podneo krivičnu prijavu protiv predsednika Srbije i drugih odgovornih lica zbog, kako je navedeno, „sprovođenja političkog terora i brutalnog kršenja ljudskih prava“.

Dan kasnije, 20. marta, vlast je pokušala da svoju verziju događaja potkrepi spoljnim autoritetima. Pominjano je da će biti pozvani FBI i FSB da istraže slučaj, a ministar Dačić se pozvao i na američku kompaniju Genasys, proizvođača LRAD uređaja, koja je na mreži X objavila da video i audio dokazi koje je videla „ne potvrđuju upotrebu LRAD-a tokom incidenta 15. marta u Beogradu“.

Narednih nedelja i meseci priča se nije ugasila. Tužilaštvo je nastavilo da prikuplja izjave građana koji su prijavili tegobe nakon protesta, dok je 16. aprila predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio da je Vlada Srbije dobila zvaničan izveštaj ruske Federalne službe bezbednosti, koji „kategorično negira“ upotrebu zvučnog topa tokom protesta.

U međuvremenu, Evropskom sudu za ljudska prava upućen je zahtev da se Srbiji izreknu hitne privremene mere zbog upotrebe nepoznatog sredstva kojim je prekinuta petnaestominutna tišina 15. marta. Traženo je, između ostalog, da se srpske vlasti obavežu da spreče upotrebu zvučnog oružja na protestima, da krivično ne gone one koji učestvuju u javnoj raspravi o tom pitanju i da sprovedu efikasnu istragu.

Sud je deo zahteva usvojio, navodeći da je upotreba takvog oružja za kontrolu okupljenih građana u Srbiji nezakonita i da može izazvati ozbiljne zdravstvene posDa se vlast nije udaljila od svoje osnovne verzije događaja pokazala je i sednica skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove 30. aprila, kada je Dačić ponovio da „takozvani zvučni top nije iskorišćen protiv građana u Beogradu 15. marta“ i da je mod koji bi mogao da proizvodi neprijatne tonove na uređajima koje poseduje policija blokiran.

Tokom 2026. slučaj je dobio novu dimenziju. Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 19. juna da je u predistražnom postupku, tokom pretresa Filozofskog fakulteta, pronađena dokumentacija plenuma više fakulteta, među kojom i akt sa sastanka organizacije „Studenti u blokadi – Krovna radna grupa za bezbednost“ održanog 22. januara 2025. godine. Prema navodima tužilaštva, ti podaci ukazuju na osnove sumnje da su studenti na plenumima uoči protesta planirali kako da simuliraju upotrebu „zvučnog topa“ tokom skupa 15. marta.

Ova hronologija izjava državnih funkcionera pokazuje da se zvanični narativ o “zvučnom topu” menjao u nekoliko koraka. Od demantovanja da je takvo sredstvo korišćeno, poricanju MUP-a da ne poseduje takve uređaje, pa zatim da ih ipak poseduje, ali da nisu upotrebljeni.

U sledećoj fazi vlast je počela da se poziva na proizvođača LRAD-a, a zatim i na izveštaj FSB-a kao potvrdu svoje verzije događaja. Konačno, tokom 2026. godine u kom je ceo slučaj dobio skroz novi obrt i prešao u priču u kojoj se “zvučni top” predstavlja ne samo kao neistina, već kao deo plana za izazivanje panike i kako je predsednica Skupštine Ana Brnabić rekla – da se u Srbiji izazove građanski rat, a predsednik Vučić prikaže kao ubica.

Pošto zvanične istrage o upotrebi zvučnog topa nije bilo, jasna je namera vlasti da žrtvu prikaže kao krivca i da je još pritom osudi za to što je to iznela u javnost ono što su svi videli.