Da li ljubav prema crnom luku može da otkrije nešto o budućem zdravlju? Novo istraživanje donosi zanimljivu vezu

Na naše zdravlje utiče čitav niz faktora: genetika, navike, okruženje, stil života, pa nije lako razdvojiti šta tačno ima najveći uticaj. Upravo zato su naučnici neprestano u potrazi za pouzdanijim metodama koje bi pokazale kako ono što jedemo može da oblikuje rizik od bolesti, piše Science Alert.

Novo istraživanje međunarodnog tima naučnika otvorilo je jednu neočekivanu temu, i to vrlo konkretnu: crni luk.

Prema rezultatima studije, ljudima kojima prija ukus i miris crnog luka zabeležen je manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, kao i niže šanse za povišen krvni pritisak. Iako to ne znači da crni luk sam po sebi štiti od bolesti, istraživanje sugeriše da bi upravo sklonost ka određenim ukusima mogla da bude povezana sa zdravljem više nego što se ranije mislilo.

Šta su naučnici zapravo proučavali

Istraživači su koristili podatke više od 160.000 ljudi starosti između 37 i 73 godine iz velike britanske baze zdravstvenih podataka. U analizu su uključeni i genetski podaci učesnika i njihove prijavljene prehrambene sklonosti.

Tokom analize izdvojene su stotine veza između gena i preferencija prema hrani, ukupno 96 različitih prehrambenih sklonosti. Među njima su bile varijante povezane sa tim da li neko voli beli luk, grejpfrut, crni luk, ren, vasabi, bob ili ima naviku da dodatno soli hranu.

Međutim, jedna veza se posebno izdvojila: sklonost ka crnom luku bila je povezana sa određenom varijantom gena OR2T6, koji učestvuje u funkcionisanju receptora za miris.

To otkriće zatim je provereno i u drugoj, manjoj bazi podataka, na mlađim ispitanicima oko 25. godine života. Rezultat je bio isti, što je istraživačima dodatno učvrstilo pretpostavku da ovaj gen može da posluži kao svojevrsni pokazatelj toga koliko je nekome crni luk prijatan.

Zašto je genetika važna u ovakvim istraživanjima

Jedan od najvećih problema u proučavanju veze između hrane i bolesti jeste to što se prehrambene navike menjaju. Ljudi ne jedu isto sa 25 i sa 55 godina, a na izbor hrane utiču i bolest, i novac, i svakodnevica, i preporuke lekara. Zbog toga je teško sa sigurnošću reći da li neka namirnica utiče na zdravlje ili ljudi menjaju ishranu zato što im se zdravlje već promenilo.

Tu na scenu stupa genetika. Geni su zadati od rođenja i ne menjaju se u zavisnosti od toga da li je neko počeo zdravije da jede, smršao ili dobio dijagnozu. Upravo zato su istraživači koristili pristup poznat kao Mendelova randomizacija, metod koji pokušava da otkrije pouzdanije veze između određenih navika i zdravstvenih ishoda tako što polazi od genetskih varijanti, a ne samo od samoprijavljenih navika u ishrani.

U ovom slučaju, gen povezan sa sklonošću ka crnom luku zatim je upoređen sa drugim genetskim bazama podataka koje beleže zdravstvene ishode. Tada se pokazalo da je ova varijanta povezana sa manjim izgledima za visok krvni pritisak i dijabetes tipa 2.

Da li to znači da crni luk štiti zdravlje?

Za sada, ne baš tako direktno.

Autori studije naglašavaju da se ovde i dalje govori o povezanosti, a ne o dokazanom uzroku i posledici. Drugim rečima, nije dokazano da će češće jedenje crnog luka samo po sebi smanjiti rizik od dijabetesa ili hipertenzije. Da bi se došlo do takvog zaključka, potrebna su dodatna istraživanja na većim i raznovrsnijim grupama ljudi.

Ipak, rezultat je dovoljno zanimljiv da zaslužuje dalju pažnju. Naučnici pretpostavljaju da bi deo objašnjenja mogao da leži u bioaktivnim jedinjenjima iz crnog luka, ali ističu da je za sada možda još važnije to što je sama metoda pokazala potencijal.

Novi način da se proučava odnos hrane i bolesti

Istraživači smatraju da bi geni povezani sa ukusom i mirisom mogli da postanu koristan alat za proučavanje ishrane. Za razliku od klasičnih upitnika u kojima ljudi procenjuju šta i koliko jedu, a takvi odgovori često nisu precizni, geni bi mogli da ponude stabilniji trag o tome kakvoj hrani smo prirodno skloniji.

To je važno zato što je ishrana jedan od ključnih faktora u prevenciji hroničnih bolesti. Procene pokazuju da nezdrava ishrana svake godine učestvuje u milionima prevremenih smrti širom sveta, a upravo zato je svako novo saznanje o tome kako hrana utiče na organizam dragoceno.

U ovom istraživanju samo se crni luk izdvojio kao posebno snažan kandidat, ali naučnici i to vide kao dobar znak. Po njihovom mišljenju, to može da znači da je analiza bila dovoljno stroga da ne izbacuje nasumične i slabe veze, već samo one koje zaista zaslužuju dodatnu proveru.

Šta za sada može da se zaključi

Ako volite crni luk, novo istraživanje vam ne daje garanciju za zdraviju budućnost, ali nudi zanimljiv trag da ukusne preferencije možda nisu samo stvar navike ili kulture, već i signal koji vredi ozbiljnije proučiti. U vremenu kada se sve više govori o personalizovanoj medicini i individualnim razlikama u metabolizmu, možda ćemo upravo kroz ovakve studije saznati mnogo više o tome kako naše telo bira hranu i kako ta hrana, zauzvrat, utiče na nas.