Kako izgleda bliska vojna saradnja Kine i Rusije?

Carinske evidencije koje je pregledao CNN pokazuju da su ključne kompanije u okviru ogromnih vojno-industrijskih kompleksa obe zemlje nastavile dugogodišnju saradnju uprkos teroru koji je Moskva izazvala u Evropi.

Dokumenti pokazuju da je tokom 2022. godine, barem do sredine novembra, vojni dobavljač Poli Technologies sa sedištem u Pekingu isporučio najmanje deset pošiljki – uključujući delove helikoptera i radio opremu – ruskoj kompaniji koju podržava država, koju su SAD sankcionirale zbog njenih veza sa rata u Ukrajini.

Dugoročni trgovinski partner Poli Technologies – Ulan Ude Aviation Plant, dobavljač vojnih helikoptera – takođe je nastavio da šalje delove i nekoliko helikoptera kompaniji sa sedištem u Pekingu prošle godine, pokazuju trgovinski podaci.

Nema dokaza da je roba završila u ratu

Većina delova helikoptera koji su isporučeni u Rusiju bili su namenjeni za upotrebu u višenamenskom helikopteru Mi-171E, namenjenom za transport, potragu i spasavanje. Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), Kina je počela da uvozi ovaj model helikoptera iz Rusije pre više od 10 godina.

Utvrđeno je da tri pošiljke kompanije Poli Technologies uključuju proizvode za rad ili održavanje Mi-171SH ruske proizvodnje, vojnog transportnog helikoptera koji se koristi u operacijama u Ukrajini. Nema dokaza da je bilo koja od razmenjenih dobara direktno korišćena u ruskom ratu.

Carinska evidencija je izvedena iz dva skupa podataka. Prvu je obezbedila kompanija za trgovinske podatke Import Genius, čije su informacije prikupljene preko sekundarnih izvora iz zvaničnih ruskih carinskih i otpremnih evidencija. Naučni centar C4ADS sa sedištem u Vašingtonu, koji upoređuje zvanične carinske evidencije prikupljene od više dobavljača, pružio je drugi skup podataka.

Bliski odnosi Kine i Rusije poslednjih godina

CNN nije nezavisno proverio podatke, koji mogu dati delimičnu, ali ne i potpunu sliku trgovinskih razmena. Vojni i bezbednosni stručnjaci kažu da su delovi koje kineska kompanija šalje u Rusiju prilično osnovna oprema za avione ruskog dizajna koji bi mogli da budu deo postojećih ugovora i standardnih poslovnih odnosa između kompanija.

Ali prošlogodišnja trgovina ukazuje na trajne veze između ključnih igrača u odbrambenim sektorima na obe strane – veze koje su ojačale tokom protekle decenije dok su Putin i kineski lider Si Đinping razvili svoj strateški savez.

Eksperti kažu da bi se tako dobro uspostavljene mreže mogle koristiti za eventualnu aktivnu i direktnu oružanu pomoć Pekinga ratnim naporima Kremlja.

Zapadni lideri upozoravali su poslednjih nedelja da Kina razmatra takav potez. Peking je to negirao, ismevao upozorenje kao klevetu, više puta je branio svoju „normalnu“ trgovinu sa Rusijom i odbacio ono što naziva „jednostranim“ sankcijama Moskvi.

Vojne veze između Pekinga i Moskve dramatično su se razvile od vrhunca Hladnog rata – perioda obeleženog međusobnim neprijateljstvom i ideološkim razlikama.

Iako postoje određena trvenja, dva autoritarna suseda su se zbližila, posebno pod Putinom i Sijem, koji su proglasili „neograničeno“ partnerstvo samo nekoliko nedelja pre nego što je Rusija napala Ukrajinu.

Nakon pada Sovjetskog Saveza, snažna, ali veoma jednosmerna trgovina oružjem je cvetala u kojoj je Rusija prodavala svoje superiorno oružje Kini. Nedavno je brza modernizacija kineske vojske počela da menja tu dinamiku.

Putin se hvalio da Kina i Rusija zajedno razvijaju visokotehnološko oružje

Putin se 2021. hvalio da dve zemlje „zajedno razvijaju određene visokotehnološke vrste naoružanja“ i pohvalio njihove zajedničke vojne vežbe, koje su bile sve obimnije i geografski rasprostranjenije.

Vojni dobavljači povezani sa državom prednjače u ovom odnosu. Oni se integrišu u sve sofisticiraniji lanac snabdevanja, kaže Aleks Gabuev, saradnik međunarodnog trusta mozgova Carnegie Endovment for International Peace.

Zatim je došao rat u Ukrajini. Kina je do sada pažljivo zaobilazila oštre zapadne sankcije usmerene na one koji podržavaju Rusiju – iako je 10 kineskih kompanija pogođeno ratnim ograničenjima SAD.

Ali glavno pitanje za zapadne zvaničnike je da li Kina može da iskoristi postojeću saradnju u oblasti odbrane da pruži konkretnu vojnu pomoć ratnim naporima Kremlja, za koji se veruje da ponestaje municije i oružja.

U februaru je CNN izvestio da američki obaveštajni zvaničnici veruju da kineska vlada razmatra slanje dronova i municije u Rusiju.

Novi kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang rekao je 7. marta da Kina „nije poslala oružje ni jednoj strani“ u ruskom ratu i osudio zabrinutost SAD u vezi sa tim pitanjem kao licemernu.

Kineski spoljnopolitički analitičari kažu da su kineski lideri dobro svesni reputacije i ekonomske štete ako se vidi da vojno podržavaju Moskvu, a mnogi su skeptični prema ideji da bi Peking u ovom trenutku pomogao nuklearnoj snazi Rusiji.

Rusija gubi ovaj rat, ali to nije gubitak koji bi doveo do smrti Putina i demokratizacije Rusije, tako da ne vidim razlog da Kina učini više nego što čini sada“, rekao je Gabujev.

Kremlj se kratko oglasio

Roba kojom se trguje između kineskih i ruskih odbrambenih kompanija, prema podacima koje analizira CNN, nije municija koja je najpotrebnija ruskoj vojsci posle godinu dana rata. Kina takođe nije jedina koja trguje sa Rusijom u ratu.

Na pitanje CNN-a o isporukama iz Kine ruskim kompanijama pod sankcijama, kinesko ministarstvo spoljnih poslova je odgovorilo da „nije upoznato sa situacijom“ i da Kina „čvrsto stoji na strani dijaloga i mira“.

Kremlj nije odgovorio na upit CNN-a. Međutim, 27. februara, portparol Kremlja je rekao da Rusija ne vidi potrebu da komentariše tvrdnje da je od Kine tražila vojnu opremu jer je Peking to već demantovao.

Poli Technologies sebe opisuje na svojoj veb stranici kao glavnu podružnicu China Poli Group, vodećeg državnog preduzeća koje je „isključivo ovlastila kineska centralna vlada za uvoz-izvoz odbrambenih sistema“.

Poli Technologies su sankcionisale SAD 2013. godine, prema pravilima za kompanije koje snabdevaju Iran, Severnu Koreju i Siriju, i ponovo prošlog januara zbog navodnih isporuka projektila.

Avijaciona fabrika Ulan Ude, podružnica najvećeg državnog proizvođača Ruskih helikoptera, koja proizvodi vojno-transportne helikoptere serije Mi-8/17, nije odgovorila na zahtev za komentar, kao ni Poli Technologies.

U carinskim podacima pojavljuju se i druge dve ključne kompanije – kineski AVIC International Holding, koji kontroliše državna avio-industrijska korporacija Kine, i ruska United Engine Corporation (UEC), koja je deo državnog odbrambenog giganta Rostec.

Njihova trgovina uključivala je delove ruskih mlaznih motora, od kojih su mnogi bili namenjeni za motore koji se koriste u kineskim borbenim avionima.

Isporuke od AVIC International-a UEC-u do jula prošle godine navedene su kao ugovorne obaveze pod garancijom, a izvozna evidencija pokazuje da je UEC isporučivao delove za isti model motora u Kinu do decembra prošle godine.

AVIC International i UEC nisu odgovorili na zahteve za komentar. Wall Street Journal je ranije pomenuo isporuke Poli Technologies i AVIC International Holdinga ruskim partnerima.

Stav Vašingtona

Stav Vašingtona je da svaka kompanija koja snabdeva ili posluje u okviru ruskog odbrambenog sektora rizikuje da bude sankcionisana. Ali Kina možda nije previše zabrinuta zbog transakcija prikazanih u gorepomenutim trgovinskim podacima, kaže Jun Sun, direktor Kineskog programa u istraživačkom centru Stimson Center u Vašingtonu.

„Ovu vrstu izvoza mora odobriti vlada. Ali s obzirom na prirodu ovih delova i činjenicu da je Poli Technologies pod američkim sankcijama od 2013. godine, vlada možda neće videti potrebu za neodobravanjem“, rekao je Sun.

Neki stručnjaci su postavili pitanje da li delovi aviona koji dolaze iz Kine u Rusiju – od kojih su mnogi označeni kao „korišćeni“ ili su ruskog porekla – i dalje mogu biti rezervni delovi koji su Rusiji potrebni u ratu.

Sun je rekao da nije iznenađenje što će Rusija nastaviti da poštuje ugovore za opremu koju je kupila Kina, ali je upozorio da bi robu koja ide u suprotnom smeru Rusija mogla da „ponovo uveze kako bi nadoknadila potrošeno u ratu“. Takođe je malo verovatno da će potpuna slika ikada biti otkrivena.

„Ni Kina ni Rusija ne žele da zapadne obaveštajne službe budu svesne dubine i širine svoje strateške saradnje“, rekao je Aleksandar Koroljov, predavač međunarodnih odnosa na Univerzitetu Novog Južnog Velsa u Australiji.

Ako bi Kina isporučila oružje za uništavanje ljudstva neprijatelja, dodao je Koroljov, sve bi bilo učinjeno da se to prikrije: „A jedan od načina da se to prikrije je da se prikaže kao da je samo deo regularne, dugotrajne vojne- tehnička saradnja, a ne odgovor na rat“, prenosi Indeks.