Kako Meksiko profitira od američko-kineskog trgovinskog spora?

Pa ipak, multinacionalne kompanije u tu zemlju investiraju više nego ikada. O tome zašto je to tako, piše Dojče vele.

Sredinom jula poslovna delegacija predvođena nemačkim ambasadorom u Meksiku Volfgangom Doldom otputovala je u severnu meksičku državu Sonora koja se graniči sa Arizonom. U delegaciji su bili predstavnici nekoliko velikih nemačkih kompanija, uključujući i „Simens energetika“, „Linde“, „RWE“ i „Dajmler kamioni“.

„Pozvalo nas je Ministarstvo trgovine Sonore kako bi nam predstavili svoj ’Plan Sonora’“, kaže Edvin Šuh, direktor za Meksiko i Karibe u Nemačkoj agenciji za spoljnu trgovinu (GTAI).

„Plan Sonora“ je ambiciozan infrastrukturni projekat vlade osmišljen za podsticanje izgradnje solarnih farmi i rudnika litijuma, koji se u tom regionu nalazi u velikim količinama i koji je nacionalizovan prošle godine. „Srednjoročno, vlada planira da proizvodi baterije za električne automobile u Sonori“, kaže Šuh. To bi moglo da bude veoma interesantno nemačkim proizvođačima automobila.

Američki „Ford“ tamo već ima ogromnu fabriku, a tu su i pogoni nekoliko nemačkih dobavljača delova za automobile. Ali to nije sve: tamošnja vlada osnovala je posebnu službu koja se bavi samo privlačenjem stranih investitora: Ventanilla de Nearshoring.

Kad se dvoje svađaju…

Nearshoring je nova čarobna reč u Meksiku. Umesto transporta robe u kontejnerima preko pola sveta, recimo iz Azije, mnoge firme sada pokušavaju da presele proizvodnju blizu svojih najvažnijih tržišta. Pandemija korone pokazala je ranjivost lanaca snabdevanja, lokdaun je doveo do zaustavljanja proizvodnje i velikog povećanja troškova transporta. To je mnoge firme dovelo u poteškoće.

Osim toga, poslednjih godina zaoštrio se trgovinski spor između SAD i Kine, a istovremeno, tu je i porast troškova rada u Kini.

Od toga posebno profitira Meksiko zbog svoje blizine SAD, kaže Šuh. Britanski časopis MoneyWeek nedavno je pisao da je sada nastupio „trenutak za Meksiko“. Nadnaslov teksta je glasio: Investitori bi se trebali da požure na fijestu u Meksiku.

Brojke pokazuju da to nisu prazne priče. Oko 18,6 milijardi dolara direktnih stranih investicija stiglo je u Meksiko u prvom kvartalu 2023. To je povećanje od gotovo 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine. A „Vašington post“ je nedavno objavio da SAD uvoze sve manje robe iz Kine i da je Meksiko sada glavni trgovinski partner.

Tom trendu pogoduje Sporazum između Sjedinjenih Američkih Država, Meksika i Kanade – USMCA, koji je ponovno ispregovaran na podsticaj bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i koji je stupio na snagu u leto 2020. godine.

Mnoge firme sele proizvodnju

Mnoge firme otvaraju pogone u centralnom Meksiku ili u pograničnim regionima na severu, poput države Novi Leon, koja se smatra dobrom opcijom zbog blizine Teksasa i dostupne infrastrukture.

„Tesla“ najavljuje novu fabriku u koju će investirati oko pet milijardi dolara, a „Majkrosoft“ ulaže stotine miliona dolara u računarski centar u centralnoj meksičkoj državi Keretaro.

„Ali, i mnoge kineske kompanije proizvode ovde u Meksiku za američko tržište“, kaže Šuh. Kao primer navodi elektronsku grupu „Hisense“ koja trenutno gradi svoju drugu fabriku u Meksiku. Isto tako, tu su i firme iz Japana, Južne Koreje i Tajvana

Interesovanje je toliko da firme već sada imaju problem da pronađu slobodan građevinski prostor s priključcima na struju i vodu. U severnom Meksiku, industrijski parkovi popunjeni su više od 95 odsto. Zato se sada planira izgradnja novog industrijskog parka u Sonori.

Nemački proizvođači automobila jaki u Meksiku

Iz Nemačke pre svega dolaze automobilski koncerni. Zahvaljujući sporazumu NAFTA o slobodnoj trgovini, Meksiko je postao jedan od najvažnijih svetskih centara za automobilsku industriju. Značajan deo američke proizvodnje automobila izmešten je u Meksiko, ali ta zemlja već odavno važna i za nemačke proizvođače, kao što su „Folksvagen“, „Audi“, „BMW“ i „Dajmler“.

Važan je i trend prelaska na elektromobilnost. Početkom februara, „BMW“ je najavio ulaganje više od 800 miliona američkih dolara u Meksiku za integraciju svoje fabrike u San Luisu Potosiju u svoju globalnu mrežu električne mobilnosti. „Audi“ je takođe najavio projekat proizvodnje električnih vozila u Meksiku, a „Folksvagen“ pak ulaže više od 700 miliona dolara, uključujući i izgradnju nove lakirnice u Puebli. Dobavljač automobilske industrije „ZF Fridrihshafen“, najveća nemačka kompanija u Meksiku s 25.000 zaposlenih, takođe ulaže mnogo.

„Rupe od metaka u krugu fabrike“

Ali, u zemlji ima i problema. U Meksiku već godinama besni brutalni rat narko-kartela i oni pod kontrolom drže čitave regione. „Bezbednosna situacija je problem“, kaže Šuh. Postoje države na severu, poput Tamaulipasa, „koje su donekle zabranjeno područje“ zbog tamošnjih narko-kartela.

Tako na primer jedan nemački dobavljač delova za automobile seli svoju fabriku iz Tamaulipasa u susednu državu Novi Leon, jer menadžeri u Tamaulipasu mogu da se kreću samo u pratnji teško naoružanih telohranitelja. U krugu fabrike stalno ima rupa od metaka. U Tihuani, pak, postoje nemačka preduzeća čiji menadžeri žive u San Dijegu i svakodnevno se voze preko granice na posao „zbog opasnosti od pokušaja ucene ili otmice“.

A problem je i radna snaga. Teško je pronaći kvalifikovano osoblje. Firme često sprovode sopstvene programe obuke, „međutim, ljudi je još uvek nedovoljno. Nije neuobičajeno da firme preotimaju kvalifikovano osoblje jedne drugima, kad ovi završe obuku“, kaže Šuh.

Nedostatak vode i obnovljive energije

Na severu zemlje veliki je problem nestašica vode. To je čak dovelo do racionalizacije potrošnje fabrikama koje intenzivno koriste vodu. Vlada Lopeza Obradora je zbog nestašice vode poništila dozvolu za novu pivaru u Mehikaliju, na severu Meksika, koju je izdala prethodna vlada.

Osim toga, tu su i problemi sa snabdevanjem električnom energijom iz obnovljivih izvora, kaže Šuh. To je problem, „jer su se njemačke firme obavezale na energetske ciljeve, što znači da žele do 2030. određeni procenat električne energije iz obnovljivih izvora. Ako to ne mogu da ispune u Meksiku, to je onda problem za njihove firme širom sveta.“

U Meksiku bi firme morale da kupuju električnu energiju od „CFE“, državnog dobavljača. A „CFE“ ima uglavnom elektrane na gas i ugalj. „Nema smisla voziti električne automobile na struju iz elektrana na ugalj“, kaže Šuh. Pa ipak, firme dolaze, dodaje on. „Jer Meksiko uprkos svemu nudi mnogo prednosti.“