Kako su Tramp, Putin i veštačka inteligencija dominirali na forumu u Davosu?

Redovni januarski talkfest u švajcarskim Alpima privukao je impresivnu listu svetskih lidera svih političkih uverenja, piše Gardijan.

Kineski premijer Li Ćang izneo je kineski plan u pet tačaka za obnovu poverenja.

Havijer Milei je iskoristio svoje prvo putovanje u inostranstvo otkako je postao predsednik Argentine da postavi svoju agendu ultra slobodnog tržišta.

Francuski predsednik Emanuel Makron pohvalio se uspehom u revitalizaciji francuske privrede.

Ipak, u nedelji kojom je dominirao rat u Ukrajini, Putin je bio svima omiljeni negativac. Ruski predsednik je svojevremeno održao glavno obraćanje u Davosu, ali to je bilo pre 15 godina, pre aneksije Krima 2014. i invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Putin je ovih dana definitivno persona non grata.

Ni Tramp ne bi bio dočekan raširenih ruku ako bi postao predsednik SAD po drugi put u novembru. Trampova agenda – okončati rat u Ukrajini u roku od 24 sata, staviti SAD na prvo mesto i povući se od globalizacije – u suprotnosti je sa pravilima u Davosu.

Nedelja je počela vestima da su republikanci u ključnoj državi Ajova izabrali Trampa da bude njihov kandidat za predsednika, a razmere njegove pobede odjeknule su konferencijskom salom.

Političari i šefovi multilateralnih institucija bili su bombardovani istim pitanjem: šta će još jedno Trampovo predsedništvo značiti za svet?

Privatno, mnogi izvršni direktori su razmišljali o drugom pitanju – šta će Trampovo predsedništvo značiti za cenu akcija moje kompanije?

Vodeći kritičar Kremlja Bil Brauder rekao je da bi mogućnost Trampovog predsedništva trebalo da podstakne zapadne vlade da zaplene rezerve ruske centralne banke kako bi one mogle da se koriste za finansiranje rekonstrukcije Ukrajine.

„Konfiskacija 350 milijardi dolara je osiguranje Donalda Trampa. To treba da se uradi pre američkih izbora, kako bi, ako se to dogodi, Ukrajina mogla da nastavi da se brani i pobedi“, rekao je Brauder.

Brauder, izvršni direktor Hermitage Capital-a, govorio je marginama foruma, budući da je odustao od plaćanja ulaznice od 250.000 dolara. Nije usamljen u Davosu gledao kao na džinovski događaj koji donosi novac.

Po odsustvu su bili primetni i drugi političari.

Riši Sunak bi uživao u druženju sa tehnološkim preduzetnicima koji su se raspisali o prednostima veštačke inteligencije, ali boravak u Davosu sa globalnom elitom ne smatra se dobrim izgledom za najbogatijeg britanskog premijera ikada.

Čak i da to nije slučaj, Sunak bi ostao kod kuće zbog vladinih poteškoća da svoj zakon o Ruandi prođe kroz parlament.

Sa svojim kancelarom Džeremijem Hantom, koji je stigao u ranim jutarnjim satima u četvrtak privatnim avionom, njegova koleginica iz laburista, Rejčel Rivs je vodila šarm ofanzivu.

U pratnji poslovnog sekretara u senci, Džonatana Rejnoldsa, nastojala je da prikaže svoju stranku kao vladu koja čeka, govoreći izvršnim direktorima na doručku da laburisti žele da rade sa biznisom kako bi povećali investicije.

Kasnije su se družili sa globalnim rukovodiocima na zabavi koju su organizovali Džejmi Dimon iz JP Morgan i bivši premijer Toni Bler.

Dejvid Kameron, novopostavljeni britanski ministar spoljnih poslova, ostavljen je da samostalno nosi zastavu vlade do Hantovog dolaska. Bivši premijer Torijevaca napravio je direktno poređenje između napora u borbi protiv Putina i fašizma.

„Ovo je borba naše generacije. To je kao da ste bili ministar spoljnih poslova 1930-ih. Ako smirite agresiju, dobijate više od nje“, rekao je Kameron.

On je pozvao zapadne vlade koje su zamrzle rezerve ruske centralne banke da ih zaplene kako bi se mogle iskoristiti za obnovu ukrajinske ekonomije

Poljski ministar spoljnih poslova Radek Šikorski uputio je upozorenje onima koji pozivaju Ukrajinu da ustupi okupiranu teritoriju Putinu kako bi se obezbedio mirovni sporazum.

„Nikada ne nedostaje džepnih Nevila Čemberlena koji su spremni da žrtvuju tuđu zemlju za svoju mir“, rekao je Šikorski.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski se pojavio sa jednim glavnim ciljem: da oživi slabu zapadnu vojnu i ekonomsku podršku svojoj zemlji.

S obzirom na to da sukob treba da uđe u treću godinu, Kijev je zabrinut da dolazi do zamora od rata i da se fokus pažnje pomerio na Bliski istok od napada Hamasa na Izrael početkom oktobra.

„Ne možete zamrznuti sukob“, rekao je Zelenski. „Putin je grabljivac koji se ne zadovoljava smrznutim proizvodima. Moramo da se branimo. Možemo da ga pobedimo na zemlji, u vazduhu i na moru – i to smo dokazali.”

Dodao je: „Putin mora da žali zbog rata. Treba nam da izgubimo. Globalno jedinstvo je jače od mržnje jednog čoveka. Ako neko misli da se radi samo o Ukrajini, suštinski se vara.”

Za razliku od Trampa i Putina, rastući sektor veštačke inteligencije bio je u velikoj meri vidljiv u Davosu.

Duž glavnog šetališta na skijališta, gde su butici i restorani privremeno pretvoreni u iskačuće korporativne izložbene salone, industrija u nastajanju bila je svuda.

Mark Beniof, izvršni direktor poslovne IT kompanije Salesforce, rekao je da postoji rizik da veštačka inteligencija može da pođe po zlu ukoliko se ne koristi odgovorno.

„Pogledajte šta se desilo društvenim medijima u poslednjih 10 godina. Ne želimo to u industriji veštačke inteligencije. Moglo bi zaista poći naopako. Moramo se pobrinuti da ljudi ne budu povređeni. Ne želimo trenutak AI Hirošime. Moramo se pobrinuti da to sada shvatimo.”

Na istom panelu, čovek koji je sinonim za brzi rast generativne AI kroz svoju kompaniju Open AI, rekao je da je dobro što su ljudi zabrinuti zbog tehnologije. Imamo svoju nervozu, priznao je Sem Altman.

Kristalina Georgieva, šefica Međunarodnog monetarnog fonda, rekla je da vlade moraju da se „probude“ za rizik od veštačke inteligencije i dezinformacija.

Sa američkim izborima na horizontu, rizici od dezinformacija su bili „značajni i potencijalno veoma ozbiljni“ i „veliki pokretač nepoverenja“, rekla je ona.

Ali uz svu tu zabrinutost, Hant je rekao da je Velika Britanija pozdravila AI i njene pionire tehnološke evanđeliste. Pojavio se na bini u glavnoj sali kongresnog centra u obliku pećine kako bi pozvao na „laki dodir“ pristup regulisanju veštačke inteligencije. „Izbor koji treba da napravimo je kako da ga iskoristimo, tako da je to sila dobra“, rekao je on.

Izbori u zemljama u kojima živi više od 40 odsto svetske populacije biće održani 2024. Raspoloženje na sledećem Svetskom ekonomskom forumu zavisiće od toga šta se dešava početkom novembra u SAD.