foto: printscreen/N1„Još ne znamo kakvu bi spoljnu politiku vodio Donald Tramp. Znamo šta je uradio prošlog puta, a na osnovu toga i onoga što govori je da će se, u slučaju da on bude izabran, SAD fokusirati više na Kinu, kao i da evropski NATO saveznici treba da ponesu veći teret za odbranu Evrope i da podrže Ukrajinu. S Bajdenom ćemo dobiti ono što već imamo – nastavak transatlantskog angažovanja. Ali mislim da će i predsednik Demorkata sve više obraćati pažnju na Kinu, samo se to neće desiti tako brzo kao ako Tramp postane predsednik“, izjavio je za N1 Karsten Fris, sa Norveškog instita za međunarodni politiku.
Kako je naveo, Donald Tramp je rešio da ako postane predsednik SAD, neće napustiti NATO, ali je obećao da će prestati da pomaže Ukrajini. Na pitanje ukoliko se to desi kakve će biti posledice ne samo po Ukrajinu, već po ceo evropski kontinent Fris navodi:
„To je veoma ozbiljno. Jer, iako Evropa zajedno troši više od SAD na Ukrajinu, većina oružja dolazi iz SAD-a. Da bi Ukrajina mogla da se brani od agresije zaista joj je potrebno američko oružje. To jeste veoma veliki izazov ako se to desi. Videćemo. Možda neče sasvim da ga ukine, možda će da smanji pošiljke. Ali nema sumnje da će Evropa morati više da učini i da poveća pošiljke oružja Ukrajini“, rekao je Fris.
N1: Da li možete da zamislite scenario u kome je Evropa prepuštena sama sebi?
„Apsolutno. SAD će biti u Evropi i podržavati je, ali nikada neće biti, da tako kažem, na prvoj liniji sa Trampovom administracijom. Evropljani, koji puno troše na odbranu, sad moraju dosta toga između sebe da urade kako bi mogli da se organizuju u okviru NATO kako bi to imalo efekta. Svi mi imamo svoje nacionalne odbrane, ali one nisu dobro integrisane, te ne dobijamo puno vojnog efekta od svog tog novca koji trošimo. Mislim da to Evropa mora da uradi. Isto tako moramo da pognemo vojnu industrijsku proizvodnju, svuda po Evropi, da bi mogli da opskrbimo vojsku koja nam je potrebna“, rekao je u emisiji Global fokus Karsten Fris.
Na pitanje da li je Evropa dovoljno ujedinjena da sporvede stvari te stvari koje je naveo, Fris smatra da jeste.
„Kada se sve uzme u obzir mislim da je Evropa ujedinjena. Ima nekih izuzetaka, ali najvećim delom zemlje se slažu da mora da se preuzme više odgovornosti. Ako pogledate statistiku, 23 zemlje NATO sada troše minimum 2% BDP-a na odbranu. To je zaista veliko povećanje. Ali potrebno je vreme da bi se na primer povećala prozvodnja municije ili tenkova. Te stvari dugo traju. Čak i da smo juče doneli tu odluku, ne bi mogli da očekujemo efekte do 2025, 2026. godine najranije. Pred nama je dakle, nekoliko problematičnih godina pre nego što budemo u stanju da popunimo prazninu koju bi SAD mogle da ostave iza sebe“, objašnjava Fris.
U trenutku kada budu izbori u SAD, Mark Rute će već biti na poziciji generalnog sekretara NATO, a jedan od glavnih izazova sa kojim će se odmah suočiti je, kaže Fris, „rat“.
„Rat, naravno. Ruska agresija protiv Ukrajine je veliki izazov i on će morati stalno da radi na tome da saveznici isporuče pomoć koju mogu, i možda da im prioritet bude Ukrajina pre nego trošenje novca na sopstvenu odbranu. Jer ako svi potrošimo 2% na sopstvene odbrane i to ide na uštrb onoga što treba poslati Ukrajini onda je to kratkovido. On to mora da uradi i naravno da na drži na oku Alijansu. To je glavni zadatak generalnog sekretara“, odgovara Fris.
Novog generalnog sekretara, govori se, zovu „Šaptač Trampu“, a u Holandiji ga smatraju političkim kamelenonom koji može da se prilagodi bilo kojoj situaciji i da se dogovori sa osobama različitog mišljenja, stavova, ideologija.
„Da, Rute je preživeo mnoge godine sa različitim koalicionim vladama. I u pravu ste – NATO se sastoji od zemalja različitih političkih pozicija od Turske, Mađarkse, Švedske koje sve imaju različite prioritete. Iako se svi slažu da Rusija predstavlja najeveću pretnju, ako sedite u Portugalu to vas manje brine nego da ste u Estoniji. Svi ti različiti prioriteti moraju se uvažiti i sa njima se moraju nositi na način da se svi osećaju im je NATO relevantan“, navodi Fris.
Izazovi na Zapadnom Balkanu
On ističe i da je ruski uticaj najveći izazov na Zapadnom Balkanu.
„Za mene je ruski uticaj najveći izazov koji je vezan za Zapadni Balkan. Jer strategia Rusije zaista jeste da zavadi i vlada Evropom. I ta strategija ima više efekata u delovima Zapadnog Balkana nego na drugim mestima. Hibridni rat je dakle najveći izazov. No, ako bude izabran Donald Tramp za predsednika oni će biti veoma oštri prema Kini i neće gledati dobro na kineske investicije u regionu, a na Zapadnom Balkanu uključujući i Mađarsku postoji prilično veliki kineski otisak. SAD neće biti previše srećene zbog toga“, smatra Fris.
Na pitanje kako Zapadni Balkan može da bude manji bezbedonosni rizik on kaže:
„Mi u u Evropi govorimo o smanjenju rizika, a ne o odvajanju kao što to čine u SAD. U Evropi smo obazriviji kada je reč o kineskim investicijama nego što su to zemlje Zapadnog Balkana. Biće pritisaka da se ne nastavi sa daljim velikim kineskim investicijama, a pogotovu u napredne tehnologije. To može da bude problematično sa tačke gledišta SAD. Ali neposrednija pretnja je ruski pritisak na zemlje, od Moldavije do istočnog i zapadnog balkana, jer je to ruski način da podriju zapadno jedinstvo i evropsko jedinstvo kojim se suprostavljaju pretnji koju Rusija predstavlja“, zaključio je Karsten Fris, sa Norveškog instita za međunarodni politiku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
