Foto: EPA-KCNA

Kim je u novogodišnjem obraćanju istovremeno zatražio od Sjedinjenih Američkih Država da odgovarajućim postupcima reaguju na dosadašnje korake Severne Koreje radi denuklearizaciji, jer će njegov režim potražiti alternativan pravac ukoliko Vašington pogrešno proceni njegovo strpljenje i nastavi sa sankcijama prema toj zemlji.

Kimova obraćanja preko državne televizije i radija svakog 1. januara otkako je došao na vlast 2011. pažljivo su praćeni analizirani, naročito u susednoj Južnoj Koreji, SAD i među regionalnim silama. Obraćanje se smatra svojevrsnim direktivama u kom pravcu će se Severna Koreja kretati tokom tekuće godine. Kim je takođe kazao da je voljan da „bez ikakvih uslova“ otvori tri godine „zakatančen“ industrijski park u severnokorejskom pograničnom gradu Kesongu, gde su poslovale stotine južnokorejskih kompanija. Spreman je i da obnovi suspendovane dolaske turista iz Južne Koreje na „Dijamantsku planinu“ Kumgang na istočnoj obali Severne Koreje.

Kim je pozvao i na zajednički trud radi nastavka višestranih pregovora država uključenih u sporazum o primirju u Korejskom ratu koji je besneo između 1950. i 1953. Tako bi 65-godišnje primirje bilo zamenjeno mirovnim ugovorom i postavljena osnova za trajan mir na Korejskom poluostrvu, smatra Kim. Severnokorejski vođa je obnovio poziv za potpuno okončanje zajedničkih manevara vojski Južne Koreje i SAD koji su održavani dva puta godišnje. Zahtevao je i da nikakvo strateško oružje i postrojenja ne budu ustanovljeni na Poluostrvu, jer predstavljaju „izvor zategnutosti“ u regionu.

Od samita Kima i Trampa u Singapuru, 12. juna 2018, prvog ikada između severnokorejskih vođa sa nekim predsednikom SAD, ostvaren je mali napredak jer Pjongjang želi odgovarajuće ustupke za mere koje je preduzeo, dok Vašington zahteva potpunu denuklearizaciju te države pre nego što uzvrati gestovima dobre volje. Smatra se da su višegodišnje sankcije međunarodne zajednice, a naročito SAD, Južne Koreje i njihovih saveznika nametnutih Severnoj Koreji, glavna prepreka u pregovorima Pjongjanga i Vašingtona.

Sankcije su prepreka i razvijanju prekogranične saradnje dveju Koreja. Kim i južnokorejski predsednik Mun Đe In, veliki pobornik izvlačenja Severne Koreje iz međunarodne izolacije, održali su tri samita tokom 2018, i složni su da unaprede bilateralnu saradnju. Južna Koreja je pozdravila Kimovo obraćanje uz ocenu da ono odražava volju za unapređenje odnosa između Koreja, te Pjongjanga i Vašingtona. „Očekuje se da čvrsta posvećenost predsedavajućeg Kima ima pozitivno dejstvo na glatko rešavanje pitanja Korejskog poluostrva u novoj godini“, kazao je predstavnik Plave kuće, sedišta predsednika Republike Koreje.

Predsednik Tramp je tvitovao da očekuje sledeći samit sa Kimom. „Predsedavajući Kim shvata da Severna Koreja ima velike ekonomske mogućnosti“, komentarisao je Tramp.

Usred neizvesnosti kada će teške sankcije biti ublažene ili ukinute, severnokorejske vlasti neko vreme pozivaju na samoodrživost i veće zalaganje za ekonomski razvoj. U polusatnom govoru u utorak je Kim upotrebio reč „ekonomija“ 38 puta, povećanje od 81 odsto u odnosu na 21 put u prošlogodišnjem obraćanju. Kim je u aprilu 2018. pokrenuo novu politiku u domaćoj privredi odustajući od takozvane „bjuonđin“ orijentacije na istovremeni ekonomski i nuklearni razvoj.

Seulski državni Korejski Institut za nacionalno ujedinjenje (KINU) je ocenio da je Kimpova pretnja mogućeg traganja za „novim putem“ ukoliko SAD budu insistirale na sankcijama, retorička, a ne eventualno vraćanje na politiku uvećanja nuklearnog arsenala. Kimovo obraćanje je bilo uveliko usredsređeno na dijalog i saradnju, ocenili su u sredu u Institutu.

U Kini još smatraju kako Kim neće pokleknuti pred pritiskom SAD niti će ispuniti dogovoreno na junskom samitu sa Trampom ukoliko Vašington ne bude odgovorio na mere denuklearizacije Severne Koreje. „Za skeptike je to ista Severna Koreja – glumi pregovore o denuklearizaciji, a uistinu želi stvarno smanjenje zategnutosti i da bude prihvaćena kao de facto odgovorna nuklearna sila koja neće prodavati ili piriti dodatne nuklearne mogućnosti“, komentarisao je Vitor Ča, konzervativni profesor na vašingtonskom univerzitetu DŽordžtaun. Oči su ponovo uprte ka Vašingtonu i njegovu moguću reakciji na Kimovo obraćanje.

Povezani tekstovi