Kina i Indija nisu bile kritične prema Putinovom ratu u Ukrajini - da li se to promenilo? 1Foto: EPA-EFE/SERGEI BOBYLEV/SPUTNIK/KREMLIN POOL MANDATORY CREDIT

Ranije ovog meseca Vladimir Putin se sastao oči u oči sa Sijem Đinpingom i Narendrom Modijem, pošto su trojica svetskih lidera prisustvovali samitu Šangajske organizacije za saradnju.

Putin je prvi put javno priznao da Kina ima „pitanja i da je zabrinuta“ u vezi sa kontinuiranim ratom u Ukrajini.

Slično tome, Modi je podsetio Putina da sadašnja era „nije era rata“.

Ovi događaji su vredni pažnje, ukazuje se u analizi u Vašington posta, koju potpisuje Rohan Mukherdži, docent u Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka na predmetu međunarodni odnosi.

On je takođe autor knjige “Ascending Order: Rising Powers and the Politics of Status in International Institutions”.

Kina je do sada otvoreno podržavala Rusiju dok je Indija izbegavala da javno kritikuje invaziju Rusije na Ukrajinu.

Modi je tokom samita ponovo potvrdio istorijski značaj indijsko-ruskih odnosa.
A kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je izdalo saopštenje u kojem je odnose Kine i Rusije ocenilo kao „stabilne poput planina“.

Obe zemlje i dalje kupuju robu koju izvozi Rusija u ogromnim količinama. Čak su se ovog meseca pridružile vojnim vežbama u Rusiji.

Zašto su Kina i Indija toliko nevoljne da zauzdaju Moskvu?

Mukherdži navodi u tekstu da Iako njihova zavisnost od Rusije kada je reč o odbrani i energetskim resursima jesu značajni faktori, rezultati njegovog istraživanja ukazuju da u njihovim politikama i status ima ulogu.

Indija i Kina, objašnjava, dele ozlojeđenost Rusije „zbog njihovog drugorazrednog statusa u međunarodnom poretku koji predvode SAD“.

Zbog toga će obe zemlje najverovatnije i dalje biti tolerantne prema ambicijama Moskve.

Ne braniti međunarodni poredak je rizično

Možda se čini da je politika Pekinga i Nju Delhija vođena bezbednosnim i ekonomskim faktorima.

Međutim, rat Moskve u Ukrajini je poremetio ekonomiju i Kine i Indije.

Konflikt se odrazio na snabdevanje hranom i energentima širom sveta, pri čemu je za Kinu i Indiju porasla cena nafte i drugih artikala.

Pružati finansijsku podršku zemlji koja je u ratu i koja ima sve veće ekonomske probleme je rizično – kolaps Rusije bi, na primer, naneo štetu i partnerskim zemljama.

Invazija Rusije takođe ugrožava i međunarodni poredak tako što se njome remete ustaljena pravila i norme kojima se upravlja odnosima između zemalja.

Delovanja Moskve osporavaju suštinske međunarodne principe kao što je suverenitet, teritorijalni integritet i samoopredeljenje.

Rusija je takođe iznela svoju nameru da se povuče iz Svetske trgovinske organizacije i Svetske zdravstvene organizacije, što su institucije koje su u središtu međunarodnog poretka.

U tom smislu iznenađuje što bi Kina i Indija podržale Putinove napore da potkopa upravo poredak koji je omogućio njihov uspon.

Sile u usponu neće podržati isključujući poredak

Istorija, međutim, pokazuje da sile u usponu kao što su Kina i Indija jednostavno ne vrednuju ekonomske i bezbednosne ciljeve.

One takođe vrednuju to da budu priznate kao eminentne zemlje sa uzvišenim statusom u međunarodnoj politici.

Autor teksta navodi da je u svojoj nedavno objavljenoj knjizi ukazao da taj status potiče od toga da se bude priznat kao ravnopravan velikim silama koje upravljaju međunarodnim poretkom.

Kada najvažnije institucije međunarodnog poretka priznaju zemljama u usponu ravnopravnost, obično tako što ove nove pretendente uključuju u pozicije globalnog rukovodstva, one će najverovatnije podupreti taj poredak, čak i po veliku cenu po same sebe.

Kada poredak umesto toga isključi ove zemlje, one će zahtevati veću zastupljenost u rukovodstvu kada je reč o globalnim pitanjima i biće manje voljne da sarađuju.

Ako se ti zahtevi odbijaju ili se odlažu na neodređeno vreme, one mogu da postanu frustrirane i mogu da osporavaju poredak.

Same Sjedinjene Države su jednom bile u toj poziciji, u 19. veku.

U početku su sarađivale sa uglavnom inkluzivnim međunarodnim poretkom.

Kada je klub evropskih velikih sila preuzeo kontrolu posle 1815. godine, SAD su neuspešno težile da međunarodno pravo transformišu kao način pridruživanja klubu.

Pošto su smatrale da su nepravično isključene, SAD su na kraju osporile poredak.

Godine 1856, kada su Britanija i Francuska uvele nova pravila kojima se ukida upotreba privatnih plovila u pomorskom ratovanju, SAD su se žestoko usprotivile naporima i odbile da sarađuju.

Privatna plovila su u to vreme Sjedinjenim Državama pružala jedini izvor ravnopravnosti sa pomorskim silama Evrope.

Kina i Indija aktuelni poredak smatraju isključujućim

Kina i Indija danas traže prilike za rukovodstvo u globalnom poretku kojim dominiraju SAD i njihovi saveznici.

Nju Delhi, na primer, teži da dobije mesto stalne članice Saveta bezbednosti UN.

Indijski ministar spoljnih poslova je 2020. saopštio da Indija zaslužuje „dužno priznanje“ za svoje doprinose globalnom poretku i zatražio je „reformisani multilateralizam“.

Peking, koji već ima mesto stalne članice Saveta bezbednosti, teži većoj zastupljenosti u međunarodnim finansijskim institucijama, kao što je Svetska banka, Međunarodni monetarni fond i Azijska banka za razvoj, na čijim su najvišim rukovodećim pozicijama isključivo američki, evropski, odnosno japanski državljani.

Stručnjaci su zapravo utvrdili da su od 1971. godine, kada se Kina pridružila Ujedinjenim nacijama, na najvišim rukovodećim pozicijama u okviru sistema UN uglavnom državljani SAD, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva, Japana i Kanade, pri čemu Kina, Indija i Rusija dosta zaostaju.

Isfrustrirana zato što se ove institucije po ovom pitanju sporo menjaju, Kina je 2014. osnovala Azijsku banku za investiranje u infrastrukturu.

Kada su SAD izvršile pritisak na druge zemlje da bojkotuju instituciju, kineski zamenik ministra za trgovinu je međunarodni poredak uporedio sa košarkaškom utakmicom u kojoj „SAD žele da odrede dužinu utakmice, veličinu terena, visinu koša i sve ostalo da bi sebi udovoljile“.

Kina, Indija i Rusija preferiraju „multipolarni“ poredak

Dok god međunarodni poredak bude nastavljao da isključuje Kinu i Indiju iz kluba velikih sila, ove nacije će imati malo podsticaja da brane pravila i institucije koje nisu stvorile i koje slabo smatraju svojim.

Kina i Indija su se od okončanja Hladnog rata pridružile Rusiji u njenom doslednom preferiranju „multipolarnog svetskog poretka“, koji bi im dao veći glas kada je reč o globalnim pitanjima.

Istovremeno postoje ograničenja u vezi s tim koliko daleko će Kina i Indija da idu.

Nedavni samit Šangajske saradnje pokazuje da Rusija možda previše pritiska svoje prijatelje i oni počinju da pružaju otpor.

Potreba da zaštite sopstvene interese na duže staze i da uspešno transformišu, ali ne i da unište međunarodni poredak možda sada obe zemlje vodi kao obuzdavanju Moskve.

Istorija pokazuje da sile u usponu ne čekaju večno na svoje mesto pod suncem.
Bez prilagođavanja njihovih težnji kada je reč o statusu, Kina i Indija će najverovatnije i dalje biti skeptične prema naporima Zapada da odbrani međunarodni poredak protiv ruskih ekscesa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.