Sabotaža gasovoda Severni tok kao plan istrgnut iz knjige "Panika i eskalacije" Vladimira Putina 1Foto: EPA-EFE/Danish Defence Command /

Sabotaža je najverovatniji uzrok curenja dva gasovoda u Baltičko more između Rusije i Evrope, rekli su evropski i američki lideri, nakon što su seizmolozi izvestili o eksplozijama oko gasovoda Severni tok.

Seizmograf na danskom ostrvu Bornholm, u blizini mesta gde je došlo do curenja, dva puta je zabeležio udare u ponedeljak, na dan kada je na gasovodima Severni tok 1 i 2 usledio dramatičan pad pritiska, saopštio je nemački centar za geološka istraživanja GFZ.

Snimak danske vojske iznad mesta curenja otkrio je zapanjujuće slike iz pukotina, uključujući i onu koja prikazuje područje mehurajućeg gasa široko kilometar na površini mora, ukazuje Gardijan.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je do curenja došlo zbog „sabotaže“ i zapretila „najsnažnijim mogućim odgovorom“ na svako namerno narušavanje evropske energetske infrastrukture.

“Svako namerno remećenje aktivne evropske energetske infrastrukture je neprihvatljivo i dovešće do najsnažnijeg mogućeg odgovora“, upozorila je ona i pozvala na istragu kako bi se dobila potpuno jasna slika.

Danska premijerka Mete Frederiksen opisala ih je ove događaje kao „namerne radnje”, dodajući: „Ne govorimo o nesreći”.

Američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je sa danskim ministrom spoljnih poslova Jepeom Kofodom o „očiglednoj sabotaži“, rekao je portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs kasno u utorak. „Sjedinjene Države ostaju ujedinjene sa našim saveznicima i partnerima u našoj posvećenosti promovisanju evropske energetske bezbednosti“, rekao je on.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao je da je curenje informacija akt sabotaže koji „verovatno označava sledeći korak eskalacije situacije u Ukrajini“.

Odlazeća premijerka Švedske, Magdalena Anderson, rekla je da je „bilo detonacija“, iako je ministarka spoljnih poslova En Linde rekla da neće „spekulisati o motivima ili akterima“.

Sabotaža gasovoda Severni tok izgleda kao plan istrgnut ravno iz knjige ‘Panika i eskalacije‘ Vladimira Putina. I možda se neće definitivno utvrditi da su podvodne eksplozije delo ruske sabotaže, ali ima li iko ko bi se, gledajući u koeficijent, usudio kladiti drugačije?, ukazuju svetski mediji.

Za početak, incidenti su se dogodili u blizini – ali malo izvan – teritorijalnih danskih voda. Reč je, dakle, o onoj vrsti promišljanja koja ne zanemaruje članstvo te zemlje u NATO-u.
Ono što nije odmah jasno je kako bi napad mogao biti izveden.

Podmornica koja cilja na gasovodod trebala je biti otkrivena relativno lako u plitkim vodama Baltika, gde dubine retko prelaze 100 metara. Zemlje koje istražuju incidente ni jednim spomenom nisu ukazale na eventualni podmornički napad.

Baltičko more definitivno nije teritorija gde bi imalo smisla rasporediti dubokovodne podmornice “Losharik”. Jedan britanski vojni izvor nagađao je da su mine možda diskretno postavljene s kamufliranog trgovačkog broda, a onda detonirane nekoliko nedelja ili dana kasnije, piše Gardijan.

Gasovodi su dizajnirani da budu čvrsti: svaki fragment Severnog tok 1, stoji u literaturi koju izdaje Gasprom, sastoji se od čeličnog kućišta debljine od 27 do 41 milimetar, a omotan je betonskom prevlakom od 60 do 110 milimetara.

Jedna od eksplozija bila je jačine 2,3 stepena po Rihteru, što su danski eksperti uporedili s bombama koje su padale u Drugom svetskom ratu.
Cene gasa, nakon ovog incidenta, dodatno su porasle, primećuje britanski Telegraf.

Samo britanska cena gasa po megavatu skočila je za 33 odsto – što prirodno izaziva ogromne sumnje u sigurnost i ostale evropske energetske infrastrukture.
Putin je već i pre pokazao da je spreman žrtvovati dragoceni gas i koristiti ga kao oružje.

Rusija je sagorevala gotovo 9,5 miliona evra gasa dnevno u postrojenju u blizini granice s Finskom, umesto da ga izvozi u Evropu.

Severni tok 1, koji je dugo “hranio” Evropu gasom, zatvoren je otkako je Rusija, navodno zbog održavanja, zavrnula ventile.

Ali zašto je Kremlj, ako se otkrije da tamošnja politička elita zaista stoji iza ove sabotaže, odlučio da napadne baš u ovom trenutku?

Brisel je počeo da radi na izradi novog paketa sankcija protiv Moskve. Viktor Orban u Mađarskoj ga već pokušava minirati, a tražio je i uklanjanje postojećih antiruskih sankcija. S druge strane, čini se i da će nova talijanska vlada Đorđe Meloni biti na istoj liniji razmišljanja s Budimpeštom.

Tajming je, za Putina, u stvari perfektan. Novi gasovod između Norveške i Poljske otvoren je u utorak, vrlo blizu Severnog tok 2.

Varšava namerava da se do kraja godine u potpunosti isključi iz ruskog gasa. Takozvani „Baltic Pipe“ deo je šire lepeze strateških poteza kojima se Evropa pokušava povezati s alternativnim dobavljačima energenata.

Sabotaža gasovoda Severni tok kao plan istrgnut iz knjige "Panika i eskalacije" Vladimira Putina 2
Foto: Twitter

Norveška je, u tom kontekstu, dobila sasvim novu ulogu i istisnula je Rusiju s mesta glavnog dobavljača prirodnog gasa za EU. Ove podvodne eksplozije mogle bi biti upozorenje što bi Rusija mogla učiniti gasovodima iz Norveške ako osete da su saterani u ćošak.

Norveški regulatori pozvali su na pojačani oprez nakon upozorenja naftnih i gasnih kompanija da se neidentifikovane bespilotne letelice kreću u blizini njihovih postrojenja.

Kremlj ovim incidentom signalizira da čitava situacija može eskalirati na načine koji su se nekada smatrali nezamislivim. Rusi se, kao toliko puta tokom istorijskih lekcija, iznova oslanjaju na svog pouzdanog saveznika – „generala Zimu“ – odgovornog za poraz tolikih njenih neprijatelja u prošlosti.

Poruka koju šalju može biti : izgubite li i norveški plin, ova će vam zima biti duga, hladna, teška i skupa.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.