Klimatska kriza dovodi u pitanje čovečanstvo 1Foto: EPA-EFE/ SEBASTIEN NOGIER

Ekosistemi nikada nisu bili izloženi tolikoj pretnji kao danas a njihova obnova je nužna što pre, pokazuje, između ostalog, izveštaj Ujedinjenih nacija koji se bazira na stavovima nekoliko vodećih svetskih naučnika.

Kako se dalje navodi, klimatska kriza narušava sposobnost zemlje da održi čovečanstvo, a rizici su još veći kako globalne temperature rastu.

Globalno zagrevanje, piše u izveštaju, povećava suše, erozije tla i požare, uz smanjenje prinosa od useva u tropskim krajevima i odmrzavanju permafrosta u blizini polova, kaže se u izveštaju Međuvladinog panela UN za klimatske promene (IPCC), prenosi Gardijan.

Dalje grejanje planete dovešće, upozoravaju stručnjaci, do neviđenih klimatskih uslova na nižim područjima, sa potencijalnim porastom gladi na zemlji, migracija i sukoba te ogromnom štetom za velika šumska područja na severu. Izveštaj koji su odobrile svetske vlade, jasno daje do znanja da je pred čovečanstvom presudan izbor između začaranog i opasnog kruga.

Kontinuirano uništavanje šuma i emisije gasova koje emituje stoka i druge intenzivne poljoprivredne prakse pojačaće klimatsku krizu, pogoršavajući tako njen uticaj na planetu.

Međutim, sadašnje akcije kojima se želi omogućiti da se zemljišta i šume obnavljaju te da ljudi smanje potrošnju mesa i prehrambenih otpada, mogle bi da igraju veliku ulogu u rešavanju klimatske krize, kaže se u izveštaju. Takvi potezi bi, takođe, poboljšali zdravlje ljudi, smanjili siromaštvo i rešili ogromne gubitke divljih životinja širom sveta, navodi IPCC.

Trebalo bi okončati sagorevanje fosilnih goriva te izbeći „nepovratan gubitak od koristi kopnenih ekosistema potrebnih za hranu, zdravlje i naselja“, kaže se u izveštaju.

„Ovo je savršena oluja“, rekao je Dejv Rej, profesor sa Univerziteta u Edinburgu, koji je bio stručni recenzent izveštaja. „Ograničena zemlja, ljudska populacija koja se širi, i svi oni uvučeni u zagušujuću pokrivač klimatskih situacija. Zemlja se nikada nije osećala manjom, njeni prirodni ekosistemi nikada nisu bili pod tako direktnom pretnjom.“

Pirs Forster, profesor sa Univerziteta u Lidsu, smatra da ovaj važan izveštaj pokazuje da moramo suštinski promeniti način na koji koristimo našu zemlju da bismo ograničili promene temperature ispod 1.5 stepena Celzijusa. „Ukratko, potrebno nam je manje pašnjaka (za stoku) i više drveća.

„Profesor DŽim Skea, jedan od koautora izveštaja, kaže da zemlje već vodi borbu a klimatske promene dodatno opterećuju te napore. Gotovo tri četvrtine otopljenog leda sada se direktno odražava na ljudske aktivnosti“, stoji u izveštaju.

Pogrešno korišćenje resursa zemlje stoji iza četvrtine emisije štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte na planeti – uništavanje šuma, velika stada stoke i preterana upotreba hemijskih đubriva su ključni faktori. Potrošači u bogatim zemljama mogli bi odmah delovati smanjenjem konzumiranja intenzivnih proizvoda od mesa i mlečne hrane – proizvodi koji imaju jak štetan uticaj na životnu sredinu. „Mnogo je toga što bismo mi u našem domenu mogli učiniti a ne činimo“, smatra Pit Smit, profesor na Univerzitetu Aberden i jedan od autora izveštaja. „Vi ne želite da kažete ljudima šta da jedu ali mogli bi ste podsticati zdraviju ishranu.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.