Ko je američki „igrač“ koji ukrajinskim snagama pomaže da prate kretanje Rusa i predviđaju njihove akcije?

Kako to zapravo funkcioniše opisao je Dejvid Ignatis u dvodelnoj kolumni u Vašington postu, prenosi Jutarnji list, koji je u Kijevu otkrio da oružane snage koriste najnapredniju obaveštajnu i tehnologiju strateškog modeliranja ikada korišćenu u prethodnim ratovima.

Prema Vašington postu, revolucionarni razvoj je promenio odnos snaga uz prednost na strani Ukrajine i praktično lišio Rusiju mogućnosti da okonča sukob u svoju korist.

„Moć naprednih algoritamskih borbenih sistema je tolika da se prednost koju ona stvara može uporediti sa prednošću taktičkog nuklearnog oružja u odnosu na konvencionalno“, priznao je Aleks Karp, direktor kompanije za razvoj softvera Palantir koji se isporučuje Ukrajini.

Kao glavni dobavljač tehnologije u Ukrajini, Palantir je blisko sarađivao sa CIA-om na pitanjima borbe protiv terorizma od njenog osnivanja ranih 2000-ih, a kritičari su upozorili da američka vlada koristi tehnologiju kompanije u sumnjive svrhe i da je koristi za invaziju građana privatnost.

Upravo 2019. godine, Vašington post je izvestio da američka imigraciona policija koristi Palantirove izume da pronađe neregistrovane strane državljane.

Neki aktivisti postavljaju pitanje da li su veze između Palantira i američkih vlasti previše bliske i da li vlada ima pristup previše informacija zahvaljujući saradnji sa tehnološkim gigantom, ali Aleks Karp odgovara na kritike.

„Mi stvaramo softver koji SAD i njihove saveznike čini jačima i ponosni smo na to“.

Prema nezvaničnim podacima, softver Palantir je omogućio da se uđe u trag vođi Al Kaide Osame bin Ladena. Jedan od glavnih inicijatora upotrebe ovakvih tehnologija u Pentagonu bio je general Mark Mili, koji je od 2015. do 2019. godine bio načelnik Generalštaba američke vojske.

Frustriran zastarelim sistemima koji nisu adekvatno procenili nivo spremnosti određenog odreda za operaciju, Millei je pokušao da ispravi ovaj nedostatak uvođenjem naprednih tehnologija u svoje odeljenje.

U ratu u Ukrajini, stručnjaci Palantira napravili su algoritam koji sa satelitskih snimaka prepoznaje modele ruskih tenkova na isti način na koji algoritmi za prepoznavanje lica mogu da identifikuju konkretnu osobu.

Algoritmi omogućavaju prepoznavanje tenkova i artiljerije, čak i ako se nalaze među snegom prekrivenim drvećem ili ispod grmlja u močvarnim predelima.

Prema sagovornicima Vašington posta, analitičari NATO-a van Ukrajine utvrđuju gde se nalazi neprijatelj i koje oružje je najbolje upotrebiti protiv njega u ovom trenutku, a zatim tu informaciju izveštavaju ukrajinske specijalne snage.

Upravo su najnoviji događaji pomogli Ukrajincima da osvoje Herson kao najveću pobedu u ratu jer je njihova vojska znala kuda se kreću ruske trupe i mogla je da ih napadne sa visokim stepenom preciznosti.

Za ovu operaciju presudni su bili Palatirovi podaci koje je NATO obrađivao van zemlje, a koji su potom slali ukrajinskim komandantima.

Rukovodeći se dobijenim informacijama, ukrajinske oružane snage su prešle u ofanzivu i preduhitrile odbrambene manevre neprijatelja, što je potvrdio i ministar digitalne transformacije Ukrajine Mihail Fedorov, koji je rekao da je sistem za eliminisanje Rusa posebno koristan tokom oslobodilačke operacije kod Hersona, Izjuma, Harkova i Kijeva.

Ali uprkos naprednoj tehnologiji, ljudi su i dalje najvažniji učesnici rata u Ukrajini. Da bi saznao u kakvom su stanju sve bliži slanju na front, novinar Posta posetio je kamp za obuku na severoistoku Engleske, gde su u tom trenutku ukrajinski regruti prolazili petonedeljnu obuku.

Pokazalo se da je značajan deo njihove obuke bio posvećen tome kako da napadnu i brane rovove, da se ugreju, da zaštite mokre noge od promrzlina i infekcija. Da se ​​ne bi izgubili u pravoj bici, borci su poslati na dva dana u rovove duboke 120 santimetara, napunjene blatom i vodom, kao da su u blizini Bahmuta.

Iznad je grmlela veštačka artiljerijska vatra, a u blizini su bili razbacani truli životinjski leševi da bi se stvorila atmosfera sveprisutne smrti. Britanski potpukovnik Džon Haris, koji vodi obuku, jezgrovito je formulisao zadatak ukrajinskih vojnika: „Naučite kako da preživite i kako da pobedite Ruse“.

Ignatis primećuje paradoksalnu prirodu sukoba u Ukrajini: on kombinuje dugotrajni rovovski rat, koji podseća na Prvi svetski rat, i upotrebu najnaprednijih tehnologija.

Međutim, dodaje, loša strana tehnološkog napretka je to što ga mogu iskoristiti autoritarni i totalitarni režimi.

Algoritmi koji Ukrajini omogućavaju da identifikuje i uništi ruske tenkove ne razlikuju se mnogo od onih koje koriste kineske vlasti da kontrolišu svoje građane.

Razvijena kultura privatnog preduzetništva ostaje prednost za zapadne zemlje u odnosu na autokratije poput Rusije i Kine, sve dok sami preduzetnici dele demokratske vrednosti.

Zato je, napominje Ignatis, izuzetno važno pratiti kako se tehnologija primenjuje, a takođe i osigurati da naučni razvoj ne stigne do onih koji mogu da ga iskoriste da potisnu druge. Jer šta ako u demokratskom društvu na vlast dođu autokrate koji naučna dostignuća pokušavaju da iskoriste ne za zaštitu, već za suzbijanje građana?

Šta ako veštačka inteligencija evoluira do tačke u kojoj počne sama da donosi odluke brzinom izvan dometa ljudske misli? Čak iu demokratijama, vlade i građani moraju biti oprezni sa tehnologijom i paziti u koje svrhe se ona koristi, upozorava Vašington post.