Ko je Folker Tirk, visoki komesar za ljudska prava UN, koji se nalazi u poseti Srbiji?

Predstavnici srpske dijaspore, uključujući i uvažene članove akademske zajednice iz Francuske i Švajcarske, uputili su pismo Folkeru Tirku, visokom predstavniku Ujedinjenih nacija za ljudska prava, zbog učestalih povreda slobode govora od strane, kako se navodi, autoritativnog režima predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

U pismu koje je potpisalo 79 članova akademske zajednice, a koje je Danas ekskluzivno dobio, navodi se da autoritarni režim u Srbiji drži Mariju Vasić i još pet aktivista u političkom zatočeništvu, u lošim uslovima nedostojih čoveka, a u trenutku kada i dalje niko od nadležnih i odgovornih nije odgovarao zbog pada nadstrešnice koja je ubila 16 ljudi u Novom Sadu 1. novembra prošle godine.

Potpisnici pisma traže hitnu reakciju Ujedinjenih nacija i apleuju da Tirk izvrši pritisak na režim u Srbiji kako bi Marija Vasić i drugi politički zarobljenici koji zahtevaju pravdu za poginule sugrađane bili momentalno pušteni na slobodu.

Profesorka filozofije u gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu dr Danijela Grujić zatražila je danas od Tirka da se javno obrati povodom slučaja Marije Vasić i drugih političkih pritvorenika iz Novog Sada i založi za hitnu međunarodnu inicijativu za zaštitu njihovih ljudskih prava.

„Poštujući izuzetan istorijski značaj UN u području internacionalizacije ljudskih prava i njihove zaštite širom sveta i imajući u vidu specifičnosti i ograničenja protokola vaše visoke misije, ujedno kao filozof, humanista i borac za ljudska prava i prijatelj i koleginica profesorke sociologije Marije Vasić, čiji je život od utorka 13. maja ugrožen njenim stupanjem u štrajk glađu i žeđu, a tokom vaše predstojeće posete Srbije, molim vas da se javno obratite povodom slučaja Marije Vasić i drugih političkih pritvorenika iz Novog Sada i založite za hitnu međunarodnu inicijativu oko zaštite njihovih ljudskih prava“, navodi u pismu dr Danijela Grujić, koja je i članica predsedništva Stranke slobode i pravde.

Ko je Folker Tirk?

Folker Tirk (59) je na poziciji Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava od 17. oktobra 2022. godine.

U središtu Tirkove biografije nalazi se njegova duga profesionalna povezanost sa generalnim sekretarom UN Antonijom Guterešom. Radili su zajedno u UNHCR-u dok je Gutereš bio Visoki komesar za izbeglice.

Kada je Gutereš postao generalni sekretar UN, Tirk mu se pridružio u Njujorku kao pomoćnik generalnog sekretara za stratešku koordinaciju u Izvršnoj kancelariji, stoji na sajtu Universxal Rights Group.

Gutereš ga je unapredio u zvanje zamenika generalnog sekretara za politiku, verovatno ga pripremajući za ulogu Visokog komesara za ljudska prava.

Njegovo imenovanje za visokog komesara UN za ljudska prava je bilo iznenađuje, s obzirom na to da su tu funkciju ranije obavljale visoke međunarodne ličnosti, čak i bivši šefovi država.

Njegova prethodnica na funkciji Mišel Bačelet, inače bivša predsednica Čilea, objavila je dugo očekivani izveštaj samo nekoliko minuta pre kraja svog mandata krajem avgusta 2022.

U njemu ona optužuje Kinu za moguće „zločine protiv čovječnosti“ u provinciji Sinđang, tvrdeći da je Peking ciljao muslimane Ujgura proizvoljnim hapšenjem, pa čak i mučenjem. Kineska vlada je, međutim, glasno odbacila optužbe.

Grupe za ljudska prava zahtevale su da naslednik Bačelet na mestu komesara UN za ljudska prava ima hrabrosti da se bori protiv najmoćnijih zemalja i osudi kršenja ljudskih prava.

Kada je Tirk imenovan postavljalo se pitanje da li će i on davati prednost dijalogu i angažmanu u odnosu na „govorenje istine moćnicima“. Bačelet je bila kritikovana da je previše tiho govorila o Kini, sve dok nije objavila izveštaj pred sam kraj svog mandata.

Mark Lajmon, izvršni direktor organizacije Universal Rights Group, opisao je taj izazov kao gotovo nemoguću dvostruku ulogu Visokog komesara i kao zagovornika ljudskih prava i kao diplomate.

Na prvi pogled, deluje da je Gutereš izabrao diplomatu, a ne aktivistu. Tirk je karijerni zvaničnik UN, i kao takav, verovatno je bolji u pružanju „dobrih usluga“, što je jedan od pristupa koje UN često koriste.

Tirk je više od 30 godina radio u UNHCR-u, uključujući i terenske pozicije. Dolazak iz samog sistema UN je prednost za snalaženje u organizacionoj politici, jačanje saradnje sa ostalim delovima sistema UN, kao i za efikasnije zastupanje najugroženijih.

Njegovo duboko razumevanje sistema UN ogleda se i u dvema ključnim inicijativama koje je vodio – u izradi izveštaja generalnog sekretara „Naša zajednička agenda“ (Our Common Agenda) i inicijative „Poziv na akciju za ljudska prava“ (Call to Action for Human Rights).

Svoju istaknutu karijeru posvetio je unapređenju univerzalnih ljudskih prava, posebno međunarodnoj zaštiti nekih od najugroženijih ljudi na svetu – izbeglica i osoba bez državljanstva, stoji na sajtu UN.

Kao pomoćnik visokog komesara za zaštitu u Kancelariji Visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Ženevi (2015–2019), Tirk je igrao ključnu ulogu u razvoju istorijskog Globalnog sporazuma o izbeglicama (Global Compact on Refugees).

Tokom karijere obavljao je niz ključnih funkcija, uključujući i pozicije u sedištu UNHCR-a, gde je bio direktor Odeljenja za međunarodnu zaštitu (2009–2015); direktor za organizacioni razvoj i upravljanje (2008–2009) i šef Odeljenja za zaštitnu politiku i pravno savetovanje (2000–2004).

Tirk je kritikovao i osuđuje izraelske akcije u Gazi kao i rusku invaziju u Ukrajini.

Bio je predstavnik UNHCR u Maleziji, pomoćnik šefa misije na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, regionalni koordinator za zaštitu u Demokratskoj Republici Kongo i u Kuvajtu.

Tirk ima master diplomu iz prava sa Univerziteta u Lincu, Austrija, gde je rođen. Doktorirao je međunarodno prava na Univerziteta u Beču.

Objavio je brojne radove iz oblasti međunarodnog prava o izbeglicama i međunarodnog prava o ljudskim pravima. Tečno govori engleski i francuski, a ima i radno znanje španskog jezika.

U maju 2016. godine, Tirk je dobio nagradu Univerziteta u Gracu za ljudska prava za zaštitu izbeglica širom sveta i za isticanje uloge UNDCR-a u podršci izbeglicama.

Tirk živi u Ženevi u Švajcarskoj.