Koje zemlje primaju izbeglice iz Avganistana

Iako se svakodnevno nastavljaju evakuacije avionima s kabulskog aerodroma, UNHCR upozorava da „velika većina“ Avganistanaca „nema jasan put napolje“, piše Al Jazeera Balkans.

Prema podacima agencije, samo od januara ove godine, više od 550.000 ljudi je interno raseljeno.

Koje države prihvataju izbeglice iz Avganistana?

Velika Britanija je obećala da će primiti 20.000 Avganistanaca u narednih pet godina. Vlada britanskog premijera Borisa Džonsona rekla je da će 5.000 ljudi biti preseljeno u Veliku Britaniju u prvoj godini programa, što je slično prethodnom obrascu za sirijske izbeglice.

Pod ovaj plan ne spadaju napori da se prevodiocima i drugom osoblju koje je radilo sa zvaničnicima i vojskom Velike Britanije odobri pravo na život u Velikoj Britaniji.

Jednak broj će primiti i Kanada.

“Uključujući žene lidere, zagovornike ljudskih prava, novinare, LGBTQ osobe, one koje pripadaju progonjenim verskim grupama i porodice prevodilaca koji su već doseljeni u Kanadu”, javio je The Globe and Mail.

Odvojeno, poseban imigracijski program ponudiće utočište hiljadama Avganistanaca koji su radili za kanadske zvaničnike i snage tokom njihovih operacija u Avganistanu, uključujući prevodioce, zaposlene u ambasadama i njihove porodice.

Kanada je već primila 175 Avganistanaca iz ranjive kategorije, kao i 13 stranih državljana iz Kabula.

Američki predsednik Džozef Bajden nije precizirao tačan broj izbeglica koje će SAD primiti, iako dokumenti koje je objavio Fox News otkrivaju plan da se 30.000 državljana Avganistana i aplikanata za vizu prebace u vojne baze širom SAD-a.

Pre premeštanja u SAD, neke od tih izbeglice biće privremeno smeštene u Albaniji, Kosovu i Severnoj Makedoniji.

Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da će njena zemlja odobriti azil za oko 10.000 Avganistanaca koji su radili sa vojskom, advokate i aktiviste za ljudska prava.

Orban: Pošaljimo pomoć tamo, a ne dovodimo probleme ovamo

Mađarska je obećala da će pomoći „nekoliko desetina“ porodica koje su pomogle njenim oružanim snagama, ali odbija da primi veliki broj izbeglica.

“Pošaljimo pomoć tamo, a ne dovodimo probleme ovamo”, rekao je predsednik Viktor Orban za Radio Kossuth, prenosi Independent.

Australija je saopštila da ne planira da dopusti ulazak desetinama hiljada avganistanskih izbeglica koje beže od talibana, pravdajući to sigurnosnim razlozima.

Premijer Skot Morison rekao je da će Australija, koja je poznata po tvrdokornoj politici prema izbeglicama, umesto toga Avganistancima omogućiti najmanje 3.000 viza tokom godinu dana.

Uganda je pristala na zahtev Sjedinjenih Američkih Država da primi 2.000 izbeglica iz Avganistana na period od tri meseca, nakon čega će biti preseljene na druga mesta.

Ova istočnoafrička država ima dugogodišnje iskustvo u pružanju dobrodošlice ljudima koji beže od sukoba i trenutno su domaćini za oko 1,4 miliona izbeglica, od kojih većina potiče iz Južnog Sudana.

Tadžikistan obećao da će primiti 100.000 izbeglica

Tadžikistan, koji graniči sa Avganistanom, obećao je da će primiti 100.000 izbeglica.

Bivša sovjetska republika već gradi dva velika skladišta za zalihe izbeglicama u pograničnim pokrajinama Khatlon i Gorno-Badakhshan.

Iran, u kojem boravi već 780.000 avganistanskih izbeglica postavio je šatore za izbeglice u tri provincije.

Hosein Gasemi, šef graničnih poslova ministarstva unutrašnjih poslova, rekao je prošle sedmice da će svako ko pređe u zemlju “nakon što se uslovi poboljšaju biti vraćen u domovinu”.

Turski predsednik Erdogan rekao je da će njegova vlada raditi sa Pakistanom kako bi se sprečio egzodus izbeglica iz Avganistana.

Dolazak avganistanskih migranata na istočnu granicu Turske postao je vruća politička tema u zemlji, a Erdoganovi politički protivnici pritisnuli su vladu da preduzme snažne mere da zaustavi priliv izbeglica.

Vlada je odgovorila ubrzanom izgradnjom graničnog zida s Iranom.

U junu je premijer Pakistana Imran Khan rekao da će njegova zemlja zatvoriti svoju granicu s Avganistanom ako talibani preuzmu kontrolu.

Khan je za New York Times rekao da Islamabad ne želi novi priliv izbeglica od svojih komšija, dok se zvaničnici bore da se nose sa avganistanskim izbeglicama koje se već nalaze u Pakistanu.

Čini se da su granične tačke za sada ostale otvorene za Avganistance, ali ministar informacija Fawad Chaudhry rekao je za časopis Time da Pakistan priprema “sveobuhvatnu strategiju” za izolaciju izbeglica u privremenim kampovima u blizini granice – potez kojim se sprečava veliki broj ljudi da uđu dalje u Pakistan.

Koje države neće primiti izbeglice?

Austrija je rekla da neće primati izbeglice iz Avganistana.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je u nedavnom intervjuu rekao da je on „jasno protiv činjenice da mi sada dobrovoljno primamo još ljudi“.

Umesto primanja izbeglica, rekao je da „moramo učiniti sve u svojoj moći“ da unapredimo situaciju u Avganistanu,

“Cilj mora biti zadržati većinu ljudi u regiji”, rekao je ranije austrijski ministar unutrašnjih poslova Karl Nehamer.

Ministar je odbacio dalji “teret” i objasnio da je Austrija već dom druge po veličini avganistanske zajednice u EU, sa 44.000 Avganistanaca.

Francuski predsjednik Emanuel Makron rekao je kako će pomoći u preseljenju nekih Avganistanaca – uključujući advokate za ljudska prava, novinare i aktiviste – ali još nije dao brojku.

Švajcarska je poručila da neće primate velike grupe izbeglica koji stižu direktno iz Avganistana.

Rusija je rekla da uopšte neće primati izbeglice iz Avganistana, a predsednik Vladimir Putin je poručio da ne želi imati posla za „militantima koji se ovde pojavljuju pod okriljem izbeglica“.

Gdje se nalaze izbeglice iz Avganistana?

UNHCR procenjuje da je na kraju 2020. godine u svetu bilo oko 2,6 miliona avganistanskih izbeglica koje nisu započele ili završile proces azila.

Od tog broja većina (85 odsto) se nalazi u susednim zemljama – Pakistanu i Iranu.

U Paksitanu ih je 1.438.000, a u Iranu 780.000.

Na trećem mestu je Nemačka koja je kraj 2020. godine dočekala sa 148.000 izbeglica iz Avganistana.

U Austriji ih je 40.000, a u Francsuskoj 32.000.

Prema podacima Eurostata, oko 630.000 Avganistanaca predalo je zahtev za azil u zemljama EU u proteklih 10 godina – najviše u Nemačkoj, Mađarskoj, Grčkoj i Švedskoj.

Poslednji izveštaj Evropske unije pokazuje da je oko 7.000 Avganistanaca dobilo stalni ili privremeni pravni status u EU u prvom kvartalu 2021. godine.

Najmanje 2.200 njih se nalazilo u Grčkoj, 1.800 u Francuskoj, 1.000 u Nemačkoj i oko 700 u Italiji.

Sveukupno, avganistanske izbeglice imale su 62 odsto šanse da dobiju priznanje u EU, iako mnogi imaju samo privremeno pravo boravka.

Francuska i Nemačka su takođe i zemlje koje odbijaju najveći deo avganistanskih azilanata, ali su evropske zemlje sada obustavile deportacije u svetlu razvoja situacije u zemlji.

Američki zakon o izbjeglicama iz 1980. standardizovao je procedure za prihvatanje izbeglica – ljudi koji su pobegli od rata, nasilja, sukoba ili progona – te je uveden rigorozan postupak provere.

Ali, Amerika je u proteklih 40 godina uveliko smanjila stopu primanja izbeglica. Tako je u 1980. godini primili 200.000 izbeglica, dok je u 2020 primila manje od 50.000.

U proteklih 20 godina u SAD je primljeno oko 20.000 izbeglica iz Avganistana, otpilike 1000 godišnje.

U ovoj godini je 11.800 izbeglica primljeno u SAD, a među njima samo 495 Avganistanaca iz programa Specijalnih imigrantskih viza.