Koliko je verovatna promena režima u Iranu?

Oni tvrde da je Islamska Republika značajno oslabljena i da je sada vreme da se iskoriste nemiri na domaćem terenu i nezadovoljstvo javnosti da bi se srušio njen vladajući klerikalni establišment, sa vrhovnim vođom ajatolahom Alijem Hamneijem na čelu.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je u nedelju za Foks njuz rekao da bi izraelska operacija „svakako“ mogla dovesti do promene režima, jer je vlada u Iranu „veoma slaba“. Tvrdio je da bi „80 odsto ljudi izbacilo ove teološke nasilnike“.

„Pucaju u žene jer im je kosa nepokrivena. Pucaju u studente. Samo isisavaju kiseonik iz ovih hrabrih i nadarenih ljudi, iranskog naroda“, rekao je Netanjahu. „Odluka da se deluje, da se ovaj put ustane, odluka je iranskog naroda.“

Sloboda govora je u Iranu veoma ograničena i nije bilo većih javnih poziva iz zemlje da se sruši režim nakon izraelskih napada. Ali stručnjaci kažu da Netanjahu možda pogrešno tumači raspoloženje iranske javnosti – i da bi napadi mogli da se obiju o glavu, ukazuje CNN.

Izraelski napadi će verovatnije usmeriti bes javnosti ka Izraelu, jer se domaća pitanja nakratko ostavljaju po strani dok Iranci beže u sklonište, kažu stručnjaci.

„Iranski aktivisti, ljudi koji su se celog života borili za slobodu i pravdu, pre svega znaju da njihova vrednost nema mnogo veze sa ljudima poput Netanjahua“, rekao je za CNN Araš Azizi, stručnjak za Iran sa sedištem u Njujorku i autor knjige „Šta Iranci žele“. Oni priznaju da Netanjahuova desničarska vlada „uopšte nije usklađena sa njihovim vrednostima“.

Iran su poslednjih godina potresali nacionalni protesti protiv režima, posebno 2022. i 2023. godine, izazvanih smrću u pritvoru Mahse Amini, 22-godišnje žene koju je uhapsila iranska policija za moral zbog navodnog nenošenja marame na glavi.

Mnogi aktivisti su od tada pritvoreni, a vlasti su pokušale da suzbiju dalje proteste, šireći strah porastom krivičnih gonjenja i pogubljenja. Nezadovoljstvo je široko rasprostranjeno.

Međutim, stručnjaci, i Iranci koji trenutno žive pod izraelskim bombardovanjem, rekli su da većina Iranaca ne vidi Netanjahua ili njegovu vladu kao rešenje za njihove domaće probleme.

Mnogi od onih koji su davali izjave za CNN poslednjih dana nisu želeli da budu imenovani iz bezbednosnih razloga, a niko nije izrazio podršku Netanjahuovim pozivima na pobunu.

Lokalni iranski novinar je za CNN rekao da, iako neki veruju da bi sukob mogao biti prilika za potencijalni podsticaj za promenu režima, žele sami da izgrade svoju budućnost. Drugi veruju da izraelski napadi nisu prava osnova za političke promene i da bi takav pomak trebalo da se dogodi kroz demokratske procedure.

Još jedan novinar, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je za CNN da je percepcija kod kuće da režim nije slab i da je malo verovatno da će ljudi protestovati dok se njihovi gradovi bombarduju.

„Iranski narod se godinama bori protiv Islamske Republike, težeći ka demokratiji i slobodi“, rekao je novinar iz Teherana. „Ali verujem da u trenutnoj situaciji oni koji su prestravljeni od raketa i eksplozija, pokušavajući da zaštite svoju decu i voljene, nemaju psihološki ili praktični kapacitet da ‘izađu na ulice’. Ulice, koje su stalno pod napadima, sada su praznije nego ikad.“

„Štaviše, iz perspektive javnosti, Islamska Republika još uvek nije dovoljno oslabila da bi se urušila kroz proteste. Bilo kakva akcija protiv režima tokom ratnog vremena dovešće do brutalne represije“, rekao je novinar, dodajući da „sada režim ima slobodu da svakoga koga želi označi kao izraelskog špijuna“.

Drugi kažu da su tokom nacionalne krize ljudi skloniji da favorizuju jedinstvo, bez obzira koliko su nezadovoljni. Za njih je strana intervencija crvena linija.

„Nema podrške koju će pružiti Netanjahuovom ratu protiv sebe i svog društva. Ako ništa drugo, oni se sada organizuju da bi jedni drugima pomogli u odbrani svoje zemlje“, rekao je Azizi, misleći na Irance protiv režima. „Svaka ideja da će ovo dovesti do neke vrste narodne pobune koja će srušiti režim ima vrlo malo osnova u stvarnosti.“

Čak i u dijaspori, gde živi mnogo Iranaca koji su protiv režima, postoji bes zbog postupaka Izraela, a aktivisti pozivaju na jedinstvo pred izraelskim napadom.

Narges Mohamadi, jedna od najistaknutijih iranskih aktivistkinja za ljudska prava i dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2023. godinu, koja je provela godine u zatvoru u Teheranu zbog, kako pristalice kažu, politički motivisanih optužbi, objavila je na mreži X: „Iransko civilno društvo kaže ne ratu!“

Ona i drugi iranski aktivisti, uključujući dobitnicu Nobelove nagrade za mir Širin Ebadi i filmske stvaraoce Džafara Panahija i Mohameda Rasulofa, koje je režim progonio zbog svog aktivizma, napisali su zajednički članak u francuskom listu „Le Mond“ u ponedeljak, pozivajući na okončanje rata – ali su takođe zahtevali da Iran prestane sa obogaćivanjem uranijuma i da režim podnese ostavku.

„Ovaj sukob ne samo da uništava infrastrukturu i odnosi živote civila, već predstavlja i ozbiljnu pretnju samim temeljima ljudske civilizacije“, napisali su.

Čak i ako se rukovodstvo promeni, to možda neće izgledati onako kako se Netanjahu nada, rekli su stručnjaci za Iran.

„Promena režima je mogućnost, samo ne onakva kakvu Netanjahu ima na umu“, napisao je na mreži X Mohamed Ali Šabani, urednik novinske kuće Amvaj. „Među potencijalnim srednjoročnim ishodima izraelskog rata protiv Irana je vojna administracija, moguće naoružana nuklearnim oružjem.“

Netanjahuov poziv na promenu režima silom takođe je uznemirio druge zemlje u regionu.

U razgovoru za pariski časopis „Le Grand Continent“, Anvar Gargaš, diplomatski savetnik predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata, upozorio je da „kada se zemlja oseća napadnutom, nacionalizam ima tendenciju da se intenzivira“.

Upitan o Netanjahuovom pozivu na pobunu u Iranu, Gargaš je rekao: „Region se ne može preoblikovati silom i konfrontacijom. Možda ćemo moći da rešimo neke probleme kratkoročno, ali to će dovesti do drugih koji su barem podjednako ozbiljni“.