Korist za zajednicu je DNK Evropske unije 1Foto: FoNet/ Ognjen Stevanović

Epidemija je ipak prošle nedelje dostigla zaravnanje uz konstantno smanjivanje broja ljudi na reanimaciji – kaže u razgovoru za Danas ambasador Francuske u Srbiji Žan-Luj Falkoni. Na dan 16. marta, kako bi se zaustavilo širenje virusa, predsednik Republike Emanuel Makron je najavio posebne mere, slične onima koje su preduzele mnoge zemlje u blizini, među kojima i Srbija – zatvaranje obrazovnih ustanova, strogo ograničavanje kretanja, rad od kuće kada je to moguće, zatvaranje radnji koje nisu od vitalnog značaja, podseća Falkoni.

– Zauzvrat, set ekonomskih mera je predviđen za struke i zaposlene koji su najviše pogođeni. Državne granice su zatvorene do daljeg – samo francuski državljani i stranci sa boravkom u Francuskoj mogu da se vrate svojoj kući. Mere je odobrila Skupština koja je nastavila da radi, na osnovu dokumenta o „sanitarnom vanrednom stanju“ koji je stupio na snagu 24. marta. Mere će trajati bar do 11. maja, nakon čega će biti uvedene takozvane mere „izlaska iz izolacije“. U ovom trenutku, francuske vlasti pozivaju na oprez jer se strahuje od drugog talasa ukoliko se ne zadrže mere predostrožnosti.

* Kako pandemija utiče na EU imajući u vidu njene već postojeće probleme?

– Pandemija kovid-19, nezapamćenih razmera, zatekla je prve zahvaćene države. EU nije bila izuzetak. Najpre se javilo refleksno okretanje sebi, zatvaranje granica, iskušenje da se svako snalazi sam za sebe, tim pre što je zdravstvo u nadležnosti nacionalnih država i nije preneto na EU. Ubrzo, razgovori su omogućili protok robe putem zelenih koridora koji su prošireni na zemlje Balkana; koordiniran je povratak državljana EU; mehanizmom civilne zaštite centralizuje se nabavka i distribucija medicinske opreme; faktička solidarnost je uspostavljena – Nemačka, Austrija, Luksemburg (ali i Švajcarska) su primile u svoje bolnice blizu 180 francuskih pacijenata na intenzivnoj nezi. Naša zemlja je na tome neizmerno zahvalna. Donete su mere podrške evropskoj ekonomiji – uključujući i kroz pomoć bankarskog sektora. Vanredan „program hitne nabavke u doba pandemije“ Evropske centralne banke će otkupiti dug država-članica i preduzeća iz evrozone u visini od 750 milijardi evra. U toku su razgovori između šefova država u Evropskom savetu kako bi se učinilo više. DNK Evropske unije je da se uvek nastoji da se prevaziđe onaj primarni refleks okretanja ka sebi u korist kolektivnog rešenja. Do sada je funkcionisalo, Evropska unija je odolela kritikama i želim da se to nastavi iako su brojni izazovi i udari kojima je izložena.

* Kako će po vašem mišljenju izgledati „dan posle“ pandemije?

– Francuska je uvek radila na izgradnji snažnije, solidarnije i reaktivnije Evrope. Sada je trenutak da se to pokaže ako želimo da ograničimo efekte neizbežnog ekonomskog usporavanja izazvanog pandemijom. Potrebna nam je Evropa koja pronalazi svoju autonomiju u strateškim sektorima, među kojima je zdravstvo, koja će nastaviti da ima vodeće mesto, posebno u oblasti istraživanja i razvoja. Mislim da se najveći neprijatelj jedne suverene Evropske unije krije u nedostatku vere u sebe koji ispoljavaju neki njeni građani i države-članice. Pred ogromnim izazovima u svetu (terorizam, klimatske promene, pandemije…) moramo da verujemo u EU i nadam se da će Evropljani znati da prevaziđu taj nedostatak samopouzdanja, posebno naspram drugih velikih sila kojima ono svakako ne manjka… I sve to uz najveće poštovanje demokratije, vladavine prava i osnovnih sloboda. Želimo Evropsku uniju koja nikada iz vida ne gubi vrednosti na kojima se zasnovala i koje su zaslužne za njen uspeh. To važi za sadašnje države-članice i za sve one koji teže da uđu.

* Kakva je solidarnost EU u odnosu na zemlje regiona koje nisu članice, uključujući i Srbiju?

– EU je reagovala u dva navrata – prvo tako što je deblokirala pomoć za hitne situacije, zatim planirajući delovanje na duži rok kako bi pomogla ekonomskom oporavku Zapadnog Balkana. Znaju se iznosi – 93 miliona evra pomoći EU Srbiji, od kojih 15 miliona za upravljanje krizom i 78 miliona evra za osnaživanje njene privrede. EU je već finansirala transport opreme koju je Srbija kupila u inostranstvu sa 11 kargo letova, postavila kontejnere za prihvat i trijažu pacijenata i poklonila zaštitnu opremu. Srbija je korisnik mehanizama solidarnosti EU kao što su fond solidarnosti ili mehanizam civilne zaštite, a taj mehanizam je omogućio početkom godine povratak srpskih državljana iz Vuhana avionom koji je obezbedila Francuska. Koristim ovu priliku da se srdačno zahvalim srpskim vlastima koje su nam pomogle da naše državljane vratimo kući. Pored ovih aktuelnih događaja, ne zaboravimo da je EU doprinela poslednjih godina modernizaciji bolničkih kapaciteta u Srbiji sa gotovo 450 miliona evra donacija ili zajmova. To je, takođe, stvar koja zaslužuje da se na nju javno podseti.

* Šta mislite o „mekšem“ pristupu borbi protiv pandemije, kao što je to slučaj u Švedskoj?

– U različitim regionima ili kod raznih pacijenata zapažaju se fenomeni koje ni naučnici ne mogu da objasne. Mere izolacije i socijalnog distanciranja koje su mnoge zemlje uspostavile, među kojima Francuska i Srbija, izgleda da daju rezultate. Preporuka SZO o masovnom testiranju stanovništva kako bi se moglo brzo reagovati u slučaju ponovnog izbijanja virusa deluje sasvim razumno u očekivanju vakcine ili dokazanog lečenja. I treba podeliti svoja saznanja kako bi se poboljšala naša sposobnost odgovora na ovakvu vrstu pretnje. To će opet biti kolektivan i multilateralan rad u kome će SZO morati da u potpunosti odigra svoju ulogu.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.