Kraj Trampove ere zadaje težak udarac populističkim liderima širom sveta 1Foto: EPA-EFE/ THE WHITE HOUSE TIA DUFOUR

Kraj predsednikovanja Trampa možda ne znači početak njihove propasti, ali ih svakako ostavlja bez moćnog motivacionog faktora, a takođe menja globalnu političku atmosferu, koja se poslednjih godina činila da polako naginje u njihovu korist, barem do pojave koronavirusa. Važni američki izborni rezultati dalji su dokaz da u poslednjih nekoliko godina popularni „populistički talas“ počinje da slabi i gubi popularnost.

Za brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, koji još uvek nije prepoznao pobedu Džoa Bajdena, Trampov poraz predstavlja težak udarac.

„Zaista je računao na Trampovu pobedu … Bolsonaro zna da deo njegovog projekta zavisi od Trampa“, rekao je Giljerme Kasaroes, politikolog iz brazilske fondacije Getulio Vargas.

Kako je stvarnost bez Trampa postala realnost, Bolsonaro je prema navodima pokušavao da podigne raspoloženje u predsedničkoj palati, rekavši ministrima da sada nema drugog izbora, osim da izbaci svog pro-Trampovog gurua za spoljnu politiku, Filipea Martinsa, iz zgrade kroz prozor trećeg sprata.

Rezultat izbora predstavljao je udarac za Bolsonarismo, krajnje desničarski politički projekat po uzoru na trampizam koji bi sada mogao da izgubi svoj sjaj.

Na svetskoj sceni rezultat znači da je Brazil izgubio ključnog saveznika, čak iako kritičari kažu da je taj odnos donosio malo opipljivih koristi u realnosti.

Kraj Trampove ere zadaje težak udarac populističkim liderima širom sveta 2
Foto: EPA-EFE/RAJAT GUPTA

Privodi se kraju onome što je Elijan Kantanede, istaknuta politička komentatorka, nazvala Bolsonarov „megalomanski san“ predvođenja međunarodnog desničarskog krstaškog rata.

„Bez Trampa, ko će to voditi? Brazil, Poljska i Mađarska?“, rekla je Kantanede. „Zabava je gotova … Ionako ovo niko nije shvatao ozbiljno – ali sada će im se bez Trampa samo smejati.“

Mađarski premijer Viktor Orban, kojeg je Trampov bivši strateg Stiv Benon svojevremeno nazivao „Tramp pre Trampa“, takođe je čvrsto stavio sve svoje žetone na trenutnog predsednika pre glasanja, rekavši da nema plan B u slučaju njegovog poraza.

„Uveren sam da je predsednik Tramp spasio konzervativnu Ameriku i postao jedan od najvećih američkih predsednika. Želimo njemu i sebi potpuni uspeh na ovim izborima“, rekao je Orban malo pre glasanja.

Trampova Bela kuća davala je prećutnu, a ponekad i otvorenu podršku pokretima i liderima krajnje desnice. Tramp je poslao starog prijatelja, draguljarskog magnata Davida Kornstejna, da bude ambasador u Budimpešti i dodvorava se Orbanu, dok je njegov ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel rekao da planira da „osnaži“ desničarske snage širom Evrope, razbesnevši svoje nemačke domaćine.

Orban je rekao da je  Trampa podržavao delimično i zbog toga što je Mađarskoj dosadilo da joj demokratski političari drže predavanja . „Nije nam se svidelo i ne želimo tuđu pomoć“, rekao je.

Kraj Trampove ere zadaje težak udarac populističkim liderima širom sveta 3
Foto: EPA-EFE/ JIM LO SCALZO

Kas Mud, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Džordžiji, rekao je da je upravo mogućnost takve vrste kritike od strane Bajdenovog kabineta i glavni razlog podrške Trampu neliberalnih evropskih političara, a ne neke konkretne koristi od samog Trampa.

„Sumnjam da će većina krajnje desničarskih lidera osećati da će na njihov izborni uspeh uticati Trampov poraz. Niti će to zaista olakšati njihov pristup Beloj kući, koji je i pod Trampom bio ograničen“, rekao je.

„Ono što ih uglavnom brine je ono što je Orban nazvao ‘liberalnim imperijalizmom’ – da SAD ponovo počnu da kritikuju eroziju demokratije i zloupotrebu ljudskih prava širom sveta.“

Većina populističkih vođa čekali su rezultate što je duže moguće pre nego što su nevoljno čestitali Bajdenu ili jednostavno tu pobedu prećutali. Orban je u nedelju uputio čestitke, dok su pak i na mađarskoj i na poljskoj državnoj televiziji najaktuelnije teme te noći bile Trampove tvrdnje o prevari koje su dobile podršku, te su se na ovim televizijama mogli čuti predlozi da je rezultat i dalje upitan.

Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador, koji se obično naziva AMLO, odbio je da odmah čestita Bajdenu, rekavši da će sačekati dok se ne razreše sve pravne stvari. „Želimo da budemo obazrivi“, rekao je Lopez Obrador u subotu.

Posmatrači vide stilske sličnosti između dvojice lidera, uprkos činjenici da je AMLO izabran na levoj populističkoj platformi. On je u ponedeljak prozvao američke medije zbog „cenzure“ nedavne Trampove konferencije za štampu smanjivanjem izveštavanja o lažnim tvrdnjama.

Slovenački premijer Janez Janša otišao je dalje, proglašavajući Trampa za pobednika sledećeg jutra. Janša, koji ima sličan odnos prema Tviteru kao i Tramp, napisao je da je „prilično jasno“ da je Tramp osvojio još četiri godine na funkciji. „Još kašnjenja i poricanja od #MSM, veći je konačni trijumf za #POTUS“, napisao je.

Od tada je rekao da će Slovenija i dalje biti partner sa SAD-om, mada je takođe nekoliko puta tvitovao da je tajming objavljivanja nove vakcine protiv korona virusa, u ponedeljak, sumnjiv i da je možda namerno zadržan do nakon održavanja izbora.

U Estoniji, gde je krajnje desničarska stranka EKRE prošle godine oformila koalicionu vladu, primedbe lidera stranke i ministra unutrašnjih poslova Marta Helmea na Trampa dovele su do potpune političke krize. Helme, koji je Bajdena i njegovog sina Hantera opisao kao „korumpirane likove“, rekao je da veruje da će Tramp na kraju biti proglašen pobednikom. „To će se dogoditi kao rezultat ogromne borbe, možda čak i krvoprolića, ali pravda će na kraju pobediti“, rekao je.

Predsednica Kersti Kaljulejd izjavila je tokom vikenda da je bila „tužna i osramoćena“ zbog izjava i sugerisala da je napad na glavnog saveznika Estonije pretnja nacionalnoj bezbednosti. U ponedeljak je Helme podneo ostavku.

Nisu svi pripadnici evropske krajnje desnice željni da umru na brdu Trampovih dokazima neutemeljenih tvrdnji o  izbornim prevarama, naročito u onim zemljama u kojima je većina glasača skeptična prema dosadašnjem američkom predsedniku.

U Francuskoj, gde je prema jednoj predizbornoj anketi samo 14 odsto glasača želelo da Tramp pobedi, liderka krajnje desničarske partije Nacionalni zbor Marin Le Pen izgledala je kao da ne želi da zaljulja nijedan čamac pre predsedničkih izbora 2022. godine.

Iako je pozdravila Trampovu pobedu 2016. godine i sugerisala nakon nedavnog glasanja da je on „na strani istorije“, ona je upadljivo odbila da sledi nekoliko svojih funkcionera u stranci u prenošenju lažnih tvrdnji iz Trampove kampanje o masovnim izbornim prevarama, što je izazvalo spekulacije da se plaši da rizikuje svoj kredibilitet na domaćoj sceni prejakim povezivanjem sa Trampom.

Kraj Trampove ere zadaje težak udarac populističkim liderima širom sveta 4
Marina le Pen Foto: EPA/SEBASTIEN NOGIER

U Holandiji, Tieri Bodet, lider krajnje desničarskog Foruma za demokratiju, i njegov rival, Gert Vilders iz antiislamske Stranke za slobodu, iako su podržali Trampa na izborima, nakon toga nisu napravili veliku buku.

U Italiji, lider Lige, Mateo Salvini, koji je pre izbora nosio zaštitnu masku „Tramp 2020“, ćutao je od pobede Bajdena, mada je ponovio tvrdnje o prevari birača. Đorđija Meloni, njegov koalicioni partner i lider braće Italije, rekla je da je Bajden imao da „zahvali kovidu-19“ za pobedu.

Mud je rekao da je Tramp, sa svojom retorikom „Amerika pre svega“, uvek bio nezgodna figura za velike delove evropske krajnje desnice, posebno u zemljama koje imaju snažan antiamerički osećaj.

„Bolsonaro mnogo više liči na Trampa nego na Le Pen ili Salvinija. Potonji su ideološki krajnje desničarski političari, uronjeni u krajnje desničarsku subkulturu; Bolsonaro je konzervativac koji je skrenuo udesno, nije povezan sa strankom ili subkulturom, pa je prema tome ideološki tanak i fleksibilan “, rekao je.

Neki posmatrači veruju da će Bolsonaro biti primoran da promeni svoju politiku  nakon Trampovog poraza. Mnogi od njega očekuju da povuče svog ministra spoljnih poslova koji je poznati Trampov fan, Ernesto Arauho, a koji je američkog predsednika pozdravio kao „spasioca“ zapada.

„Ministar inostranih poslova nema koristi u posttrampovom svetu“, rekao je Oliver Stuenkel, specijalista za međunarodne odnose. „Njegova spoljna politika se svodila na jednu stvar: da se divi i voli Donalda Trampa i propagira trampističke ideje.“

U Evropi se protivnici populizma nadaju da će promena u Beloj kući imati sličan udarni efekat. „Predsednik Tramp bio je dobar za vladu Orbana, predsednik Bajden biće dobar za Mađarsku“, napisao je na Fejsbuku Gergeli Karaksoni, opozicioni gradonačelnik Budimpešte.

close
Kraj Trampove ere zadaje težak udarac populističkim liderima širom sveta 5

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.