Kult koji prodaje "duhovne vakcine" za lečenje korona virusa 1Foto: Wikipedia/Abasaa

Specifičnost verske zajednice Nauka o sreći, ponikle u Japanu, u odnosu na druge religiozne pokrete je ta što ona ima i svoje političko krilo koje se naziva Partija za ostvarenje sreće koje učestvuje na izborima u “Zemlji izlazećeg sunca”.

Nauka o sreći, koju je 1986. godine osnovao biznismen Rjuho Okava pod imenom Institut za istraživanje ljudske sreće, u svom okrilju ima i izdavačku kuću “IRH pres”, akademiju i univezitet “Nauke o sreći” i tri medija “Nju star prodakšn”, “ARI prodakšn” i “HS pikčers studio”.

Inače, Okavu, koji je rođen 7. jula 1956. godine, njegovi sledbenici smatraju reinkarnacijom vrhovnog božanstva u koje veruju, čije je ime El Kantare.

Okava je odrastao u religioznoj japanskoj porodici iz srednje klase. Oba njegova roditelja verovali su u Boga i Budu.

Okava je u detinjstvu pak verovao u postojanje duhova i svet posle smrti i nije bio preterano aktivan u obavljanju religiozne prakse.

Otac, koji je bio novinar u novinama Japanske komunističke partije a kasnije radio kao savetnik za poljoprivredu u lokalnoj samoupravi, imao je važan uticaj na sina u formiranju njegovih kasnijih religioznih stavova.

Naime, Saburo Jošikava, kako je glasio pseudnim njegovog oca, bio je veoma zainteresovan za duhovnost i religiju a kada je njegov sin formirao Nauku o sreći postao je savetnik te verske organizacije u prvih nekoliko godina njenog postojanja.

S obzirom da njegove ocene na univerzitetu u Tokiju nisu bile dovoljno dobre da bi upisao postdiplomske studije nakon što je diplomirao 1981. godine Okava prihvata posao u Tomen korporaciji, velikoj japanskoj trgovačkoj kompaniji.

U avgustu 1982. godine biva poslat u američko sedište kompanije u Svetskom trgovinskom centru u Njujorku.

Godinu dana kasnije vraća se u Tokio i u kompaniji je bio angažovan na poslovima pregovora sa bankama. U martu 1984. godine prelazi u flijalu kompanije u gradu Nagoja.

Do leta 1985. godine pročitao je više od 4.000 knjiga. Na poslu je stekao reputaciju čudaka pa su tako kolege pričale da je tvrdio da vidi duhove kako opsedaju ljude te im je nudio da ih istera.

U junu 1986. godine “dobri duhovi” za koje je tvrdio da je u komunikaciji sa njima su mu predočili da treba da napusti posao biznismena i “svoj život posveti veri”. Nakon toga je dao otkaz u kompaniji i nepunih tri meseca kasnije osnovao je Nauku o sreći.

Ta religiozna organizacija obožava božanstvo po imenu El Kantare za koje veruje da je “vrhovni Bog planete Zemlje, gospodar svih bogova”.

Oni veruju da je taj bog rođen na Zemlji pre 330 miliona godina i da je to isti entitet koji je obožavan u različito vreme kao Elohim, Odin, Tot, Ofealis, Hermes i Šakjamuni Buda, a da je njegova aktuelna reinkarnacija Rjuho Okava.

Nauka o sreći je objavila promotivne video snimke u kojima se, bez navođenja dokaza, tvrdi da Severna Koreja i Kina planiraju “nuklearno uništenje Japana”. Ta verska organizacija, koju religiozni eksperti smatraju kultom je nakon proglašenja pandemije korona virusa prodavala “duhovne vakcine”, lažno tvrdeći da one sprečavaju i leče kovid 19. Takođe je reklamirala i blagoslove koji “leče virus” po cenama od 100 do 400 američkih dolara i prodavala dvd-jeve i cd-ove sa Okavinim “predavanjima” na temu korona virusa, na kojima su iznošene obmane o načinima za sprečavanje širenja zaraze. Okava se inače protivio merama distanciranja tvrdeći da su nepotrebne ali je Nauka o sreći bila prinuđena da zatvori svoj hram u NJujorku, tvrdeći da je svoje tamošnje sledbenike zaštitio “daljinskom primenom duhovnih vakcina”.
Okavin sin koji je planiran da bude njegov naslednik u organizaciji, Hiroši napustio je Nauku o sreći i sada je jedan o njenih najvećih kritičara. Tako je u članku objavljenom u “Njujork tajmsu” istakao da je ono što propagira njegov otac “potpuna besmislica”. Okava je sa druge strane sina optužio da je “pod uticajem demona” i tužio ga za klevetu.

Pored Japana, Nauka o sreći, koja tvrdi da u toj zemlji ima oko 10 miliona članova, svoje podružnice ima i u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji, Velikoj Britaniji, Južnoj Koreji, Brazilu, Ugandi, Indiji i Singapuru.

Političko krilo organizacije, Partija za ostvarenje sreće, čija je skraćenica Kofuku, osnovana je 23. maja 2009. godine “kako bi japanskom narodu ponudilo treću opciju” na tim izborima pored u to vreme vladajuće Liberalno demokratske partije i opozicione Demokratske partije koja je na tim izborima odnela pobedu.

Partija za ostvarenje sreće je pak ostala bez poslaničkih mesta u japanskom parlamentu. Isto se desilo i na izborima 2012. godine. Aktuelni predsednik stranke je Rjuho Okava.

Programski manifest partije proklamuje težnju da se udvostuči populacija Japana na 300 miliona stanovnika tako što će raznim olakšicama roditeljima olakšati podizanje dece i prihvatanjem stranaca kao radne snage. Takođe, ima za cilj da promeni pacifistički član 9. ustava Japana kako bi se povećala njegova vojna moć.

Partija za ostvarenje sreće se identifikuje kao konzervativna opcija i smatra se desničarskom političkom organizacijom. Zalaže se za izbacivanje Kine iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, uspostavila je bliske kontakte sa američkom desnicom a Volodimira Zelenskog smatra za krivca zbog rata u Ukrajini.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.