Maradona kao heroj globalnog juga 1Foto: EPA-EFE/ YANDER ZAMORA

Sve do smrti Dijega Maradone. O njemu kao heroju svoje zemlje, sredine ili organizacije, izjasnili su se izraelski predsednik Rivlin, palestinski vođa Mahmud Abas, lideri Hamasa i Hezbolaha koje zapadni svet smatra teroristima.

Palestinski predsednik Mahmud Abas, s kojim se Maradona sreo 2018, rekao je da je on bio „dragi prijatelj Palestine i njenog naroda“. Kada su se sreli, Maradona je rekao: „U svom srcu sam Palestinac“. Iste godine, Maradona je izrazio svoje mišljenje o ulozi SAD u Siriji: „Ne treba da se školujete na univerzitetu da biste znali da Sjedinjene Države žele da zbrišu Siriju“.

„Ja sam najveći ljubitelj palestinskog naroda“, rekao je 2012. godine. „Poštujem ih i saosećam sa njima.“ Tokom rata u Gazi 2014. ocenio je: „To što Izrael radi Palestincima je sramotno“.

Kasnije iste godine, proneo se glas da je Maradona pregovarao s Palestinskim fudbalskim savezom da trenira palestinsku reprezentaciju tokom Azijskog kupa 2015, ali se to nikada nije ostvarilo. Portparol Hamasa Sami Abu Zuhri saopštio je: „Tako smo tužni zbog smrti jednog od najvećih fudbalera… Maradone, koji je poznat po svojoj podršci Palestini.“

Nisu ga mimoišle ni simpatije vođe Hezbolaha Huseina Nasrale. On je u jednom intervjuu u vreme svetskog prvenstva u Moskvi 2018. otkrio da voli fudbal i da ga je igrao s prijateljima. Ali i da je navijao za Argentinu, „posebno kada je Maradona igrao“.

Sve ovo nije omelo izraelskog predsednika Ruvena Rivlina i premijera Benjamina Netanjahua da ga pohvale kao „pravog prijatelja Izraela“. Rivlin je naveo da je Maradona „fudbalska legenda čiju ćemo priču prepričavati iznova i iznova“, i zahvalio na „nezaboravnim trenucima, u tuzi i radosti, na trenucima nade i čiste sreće koje ste doneli milionima širom sveta“.

Maradona je veoma rano na Bliskom istoku stekao buntovničku slavu. Sve je počelo posle čuvene pobede nad Engleskom 1986. godine. Najveći palestinski pesnik Mahmud Darviš, tada je borbu na fudbalskom terenu poistovetio sa borbom Palestinaca. On je fudbal opisao kao „arenu slobode … u tamnici arapske demokratije“ i „prostor za disanje koji omogućava rasparčanoj naciji da se okupi oko zajedničkog mesta“, napisao je članak o Maradoni nakon finala Svetskog kupa 1986. godine.

U članku Darviš govori o Maradoninom siromašnom detinjstvu, ljubavi prema fudbalu i očevim žrtvama, opisujući Maradonu kao nekoga „u čijim žilama nećete naći krv, već rakete“.

Maradona je postao predstavnik malih i potcenjenih koji pobeđuju velike, čovek koji ima moral razbojnika koji upotrebljava da bi srušio nejednakosti, u karijeri koja više liči na boksersku, nego na fudbalsku.

Svoju slavu dodatno je učvrstio eksplicitnim izjašnjavanjem protiv Bušove invazije Iraka 2003. da bi sledećih godina snažno podržavao Fidela Kastra i Uga Čaveza. Jednom je rekao, „mrzim sve što dolazi iz Sjedinjenih Država. Mrzim svom snagom“. Taj osećaj ga je učinio herojem za mnoge ljude, a naročito za one na Bliskom istoku. Posle susreta sa papom Jovanom Pavlom II rekao je da bi papa, koji govori da se bori za siromašne, trebalo da skine sa sebe sav zlatni nakit, proda ga, i novac pokloni siromašnima.

Arapski mediji su se oprostili od njega ocenjujući da je „živeo strastven život, buntovnički snažan, uvek suprotstavljen imperijalizmu; uvek zalažući se za samoopredeljenje Latinske Amerike i globalnog juga, uvek govoreći o deci koja odrastaju u uslovima sličnim vlastitom užasnom siromaštvu u Fjoritu u Buenos Ajresu“.

close
Maradona kao heroj globalnog juga 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.