Moguće koalicije u novom Evropskom parlamentu 1Foto: Beta/AP/Francisco Seco

Prvi put od 1979, konzervativna Evropska narodna partija (EPP) i socijaldemokrate (SD) zajedno neće imati većinu u EP.

EPP je osvojio 180 a SD 146 mesta i nedostaje im 50 do većine od 376 mesta. Zato će morati da traže saveznike a najizgledniji su Savez liberala i demokrata (ALDE) sa osvojenih 14 odsto mesta u EP i Zeleni sa devet odsto.

Većina u EP ranije je „fluktuirala“, zavisno od pitanja o kojima se glasalo, i često je bilo neophodno da dve glavne grupe traže kompromisna rešenja sa ALDE ili Zelenima ili čak sa krajnjom levicom iz grupe Ujedinjena evropska levica-Nordijska zelena levica (GUE-NGL).

Vest-Frans (Ouest-France), partner briselskog portala EURACTIV, navodi šest potencijalnih koalicija, na osnovu poslednjih projekcija sastava novog EP.

Kao prva moguća navodi se veoma velika koalicija. Iako EPP i SD kao vodeće grupe sa 24 odnosno 20 odsto mesta, veoma velika koalicija sa 67 odsto mesta u EP koja uključuje Liberale i Zelene obezbedila bi postizanje većine bez obzira na predloge zakona i oklevanja nekih nacionalnih delegacija.

Drugu mogućnost predstavlja koalicija sa centrom. Naime, socijaldemokratama i konzervativcima Zeleni nisu neophodni jer bi im savez sa Gijem Verhofstadom i Emanuelom Makronom dao komfornu većinu od 58 odsto glasova.

Postoji i mogućnost uske koalicije EPP-SD sa Zelenima koja bi osigurala 53 odsto glasova u EP.

To bi međutim bila krhka većina a i malo je verovatno da će liberali biti izostavljeni iz koalicije.

Kvest-Frans navodi i mogućnost manjinske koalicije gde bi EPP i SD išli zajedno sami, ali se to ne čini verovatnim i zbog ideoloških razloga i zbog toga što su obe grupe u padu.

Alternativa bi mogao da bude pokušaj stvaranja manjinske koalicije koja bi se menjala zavisno od toga o čemu se glasa i povremeno udruživala snage sa liberalima ili ekolozima.

Tu je i mogunost za koaliciju levog centra koja bi okupila partije od francuske populističke Nepokorene Francuske (La France Insoumise) do Republike u pokretu i bila blizu većine sa gotovo 49 odsto.

Međutim, problem u tom slučaju ne bi bilo postizanje koalicionog sporazuma već da li bi nacionalne partije podržale takav savez.

Kada se glasa o evropskim zakonima koji se tiču pitanja socijalne politike, takav savez često bi bio moguć. Ali, o ekonomskim pitanjima, ideološki jaz bi bio prevelki.

U svakom slučaju, teško je očekivati da evroposlanici Nepokorene Francuske pristanu na savez sa Makronovim.

Poslednja mogućnost je koalicija desnice i nacionalista. Kako se navodi, evroskeptične grupe su na ovim izborima dobile dodatnih 19 evroposlanika ali su i dalje daleko od većine i pobede koju su najavljivali iz Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen.

Podeljeni u tri grupe, evroskeptici ne mogu da formiraju jedinstvenu grupu, uprkos ranijima nastojanjima Matea Salvinija. Kako navodi Kvest-Frans, čini se nemogućim napraviti savez evroskeptika i anti-Evropljana, liberala i suverenista.

Oni su 2014. imali 20 odsto a sada imaju 23 procenta jer ih u mnogim zemljama gotovo da nema, a uprkos dobrim rezultati u Francuskoj, Italiji i Britaniji.

Međutim, u savezu sa EPP, gde je i mađarski premijer Viktor Orban, konzervativci i evroskeptici imali bi gotovo 47 odsto mesta u Evropskom parlamentu.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.