Rat na Bliskom istoku podiže cene: Poskupljuju paracetamol, aspirin, igrčake, odeća, kozmetika…

Za sada je najvidljiviji i najneposredniji efekat američko-izraelskog rata protiv Irana za mnoge ljude ivan zone sukoba porast cena benzina.

Ali sirova nafta se ne koristi samo kao gorivo. Ona se prerađuje u hemikalije, voskove, ulja i druge smese koje se nalaze u velikom broju svakodnevnih proizvoda, uključujući većinu plastike i gume.

Derivati nafte koriste se i u ambalaži. Sa poremećajima u globalnom snabdevanju naftom koji traju već osam nedelja, više proizvodne cene mogle bi dodatno poskupeti robu za potrošače, navode trgovinska udruženja i kompanije.

Petrohemikalije dobijene iz nafte i prirodnog gasa koriste se u proizvodnji više od 6.000 potrošačkih proizvoda, navodi američko Ministarstvo energetike, prenosi Los Anđeles Tajms.

Tastature, ruževi, teniski reketi, pidžame, meka kontaktna sočiva, deterdženti, žvake, obuća, bojice, pena za brijanje, šminka, jastuci, aspirin, proteze, lepljive trake, kišobrani i najlonske žice za gitaru samo su neki od njih.

Putnici takođe plaćaju skuplje avio-karte i takse jer avio-kompanije reaguju na rast cena avionskog goriva.

Potrošači, kako se navodi, mogu očekivati i više cene hrane, nameštaja ili bilo koje robe koja se transportuje kamionima na dizel gorivo.

I igračke na udaru

Možda je teško zamisliti da rat u Iranu utiče na plišane igračke sa imenima poput Snuggle Glove, Bizzikins i Wobblies, piše AP. 

Kao i mnoge plišane igračke, i ova stvorenja koja proizvodi kompanija iz Fort Loderdejla na Floridi napravljena su od poliestera i akrila – sintetičkih vlakana dobijenih iz nafte.

Tri nedelje nakon početka rata, dobavljači u Kini obavestili su kompaniju Aleni Brands da su troškovi nabavke materijala već porasli za 10 do 15 odsto, rekao je izvršni direktor Rikardo Venegas.

„Mislim da ova situacija pokazuje koliko nafta prožima ceo naš sistem i koliko ne možemo da pobegnemo od nje“, rekao je Venegas, koji je osnovao Aleni Brands prošle godine i trenutno širi linije proizvoda. „Ko bi rekao da će cena igračke imati direktnu vezu sa naftom?“

Venegas, veteran industrije igračaka sa 30 godina iskustva, rekao je da će za sada apsorbovati više troškove materijala, ali očekuje da poveća cene za kupce do početka 2027. ako rat potraje još tri do šest meseci.

Od sirove nafte do majica i tepiha

Dok se oko 85 odsto globalne potrošnje nafte koristi kao gorivo, ostatak ide u širok spektar potrošačkih proizvoda, kaže Gernotu Vagneru, klimatskom ekonomisti sa Univerziteta Kolumbija.

Sirova nafta je uglavnom složena mešavina ugljovodonika – jedinjenja koja se sastoje od atoma ugljenika i vodonika. Rafinerije i hemijska postrojenja ih razlažu i pretvaraju u manje hemijske gradivne elemente poznate kao petrohemikalije.

Šest petrohemikalija – etilen, propilen, butilen, benzen, toluen i ksileni – predstavljaju osnovu plastike i sintetičkih materijala poput najlona i poliestera, koje proizvođači koriste za izradu proizvoda.

Prema Ministarstvu energetike, to uključuje delove automobila, hemijske olovke, zavese, kockice za igre, naočare, đubriva, loptice za golf, slušne aparate, sredstva protiv insekata, kajake, prtljag, mopove i lak za nokte.

Materijali čine veliki deo troškova proizvodnje u mnogim industrijama, uključujući tepihe, odeću i gume, kaže Endru Valberer iz konsultantske kuće Kearney.

Na primer, kod košulje na kopčanje, materijali čine oko 27- 30 odsto proizvodnih troškova, radna snaga 10-30 odsto, dok ostatak otpada na marketing, distribuciju i administraciju.

Stručnjaci kažu da će, ako nafta ostane iznad 90 dolara po barelu nekoliko meseci, pritisci na troškove dodatno rasti kroz ceo lanac snabdevanja.

Met Pirst, direktor američkog trgovačkog udruženja koje predstavlja kompanije iz industrije obuće (FDRA) – uključujući proizvođače, uvoznike, distributere i maloprodajne lance, rekao je da većina članova ima zalihe gotovih proizvoda za dva do tri meseca, što privremeno ublažava rast cena.

Oko 70 odsto materijala u sintetičkoj obući potiče iz petrohemikalija, a oko 30 odsto troškova tih materijala direktno je povezano sa promenama cene nafte, navodi se u izveštaju te organizacije.

FDRA analiza je procenila da bi, zbog veće cene nafte i troškova (materijali, energija u fabrikama i transport), kompanije mogle povećati cene koje kupci plaćaju za par obuće za oko 1,5 do 3 odsto do kraja leta i tokom jeseni.

Do kraja aprila američki proizvođači obuće i odeće moraju da počnu da potpisuju ugovore sa dobavljačima, uglavnom van SAD, za porudžbine poliesterskog rezanog vlakna i poliesterskog filamentnog prediva, kako bi njihovi modeli stigli u prodavnice i na internet za prazničnu sezonu kupovine, rekao je Nate Herman, izvršni potpredsednik Američkog udruženja za odeću i obuću.

Jedan kilogram materijala koji se koristi u poliesterskim tekstilima poskupeo je sa prosečnih 90 centi pre američko-izraelskog napada na Iran na 1,33 dolara po kilogramu, rekao je Herman. On procenjuje da će svaki komad odeće zbog toga koštati 10 do 15 centi više za proizvodnju.

Neke kompanije traže načine da ublaže rast troškova. Lisa Lejn, osnivač kompanije Rinseroo, koja prodaje prenosive tuševe i nastavke za slavine za čišćenje, negu kućnih ljubimaca i kupanje, nedavno je utrostručila broj fleksibilnih creva koje nabavlja iz Kine svakog meseca, nakon što joj je proizvođač rekao da će cena za 30 dana biti 30 odsto viša. Imala je samo nekoliko dana da odluči da li da naruči zalihe za tri meseca unapred.

Komponente proizvoda Rinseroo uključuju derivate nafte poput polivinil-hlorida (PVC), rekla je Lejn. Nakon što je kupila 240.000 jedinica umesto uobičajenih 80.000, sada razmatra mere za smanjenje troškova.

Druga kompanija – Gentell, koja prodaje proizvode  poput zavoja, obloga i sunđera za staračke domove i medicinske ustanove, planira da poveća cene za 15 odsto u narednim nedeljama. Izvršni direktor Dejvid Navazio naveo je da se lepkovi u tim proizvodima oslanjaju na više petrohemikalija.

Uključujući energiju za proizvodnju i materijale, Navazio procenjuje da troškovi kompanije rastu za oko 20 odsto.

Pošto su zavoji i medicinski proizvodi osnovne potrebe, Navazio smatra da povećanje cena verovatno neće značajno smanjiti potražnju. Ono što je neizvesno jeste da li će cene pasti nakon završetka rata i stabilizacije isporuka nafte.

„U prošlosti sam video da troškovi transporta padaju, ali nikada nisam video da cene sirovina padaju“, rekao je on.

Više cene lekova

Rat u Iranu je podigao cenu široko korišćenih lekova u Engleskoj, uključujući analgetike i lekove za alergiju na polen, naveli su vodeći farmaceuti, piše Gardijan.

Tako se paracetamol u apotekama prodaje za 20–30 odsto više nego u februaru, podaci su Nacionalne farmaceutske asocijacije (NPA), a mnoge apoteke su ostale bez određenih jačina aspirina i ko-kodamola (kombinacija paracetamola i kodein za ublažavanje blage do umerene mišićne boli, glavobolje…).

Cene lekova bez recepta za cetirizin tablete, uobičajen lek za alergiju na polen, takođe su, prema procenama, porasle za 20–30 odsto u istom periodu.

Skok cena benzina i dizela od početka rata pre skoro osam nedelja povećao je troškove proizvodnje i transporta za dobavljače lekova. Ti troškovi su se preneli na apoteke, koje sada plaćaju 40–50 odsto više za nabavku zaliha.

Olivije Pikard, predsednik NPA (udruženja koje predstavlja 6.000 apoteka u Engleskoj), rekao je da njegovoj apoteci 27. marta nije bilo moguće da naruči paracetamol. Kada je lek ponovo postao dostupan nekoliko dana kasnije, „cena u veleprodaji se udvostručila“.

Osobe koje pate od alergija mogle bi se suočiti sa daljim poskupljenjima lekova do maja ili juna, kada počinje glavna sezona polena. Ipak, Pikard savetuje kupcima da ne paniče i ne prave zalihe lekova, jer to može dodatno izazvati nestašice i povećati cene.