Nakon odluke o abortusu, u SAD bojazan od ukidanja i drugih ustavnih prava 1Foto: Pixabay/Uroburos

Odluka američkog Vrhovnog suda da ukine ustavnu garanciju prava na abortus izazvala je bojazan od mogućeg oštrog pomaka udesno i ;milioni Amerikanaca pomno prate hoće li sud ukinuti još nešto od onoga za šta su pretpostavljali da su njihova ustavna prava koja su osigurale prethodne generacije, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.U presudi Vrhovnog suda SAD 24. juna koja je poništila prava na abortus, postojala je skrivena „eksplozija“, ističe Fajnenšel tajms.

„U budućim slučajevima trebalo bi da preispitamo sve materijalne presedane ovog Suda u skladu sa zakonom“, napisao je 74-godišnji konzervativni sudija Klarens Tomas.

Tom jednom frazom, ukazuje londonski list, sudija Tomas je izazvao strahove liberalne Amerike da će najviši sud u zemlji preokrenuti presedane koji su uspostavili ustavna prava po sličnim principima kao u slučaju Ro protiv Vejda.

Tomas je naveo tri mete, navodi list dodajući da je reč o presudi iz 1965. koja je uspostavila pravo na kontracepciju, iz 2003. koja je razjasnila pravo na seksualni odnos sa osobom istog pola i iz 2015. koja je garantovala pristup istopolnim brakovima.

Stav sudije Tomasa podigao je izglede da će uskoro biti pokrenuti novi izazovi protiv prava na korišćenje kontracepcije i istopolnih brakova iako mnogi konzervativci kažu da su izgledi da Vrhovni sud preispita opšte prihvaćene odluke o tim pravima male, piše Volstrit džurnal.

Mogućnost da će presuda od 24. juna imati mnogo veću primenu od same zabrane abortusa je centralni argument troje liberalno orijentisanih sudija američkog Vrhovnog suda, ističe američki konzervativni list koji naglašava da mnogi pravni stručnjaci smatraju da je Ro protiv Vejda poseban slučaj.

Sara Paršal Peri, pravnica u konzervativnoj fondaciji Heritidž koja je radila u administraciji Donalda Trampa, rekla je da ne vidi apetit među ostalim konzervativcima na Vrhovnom sudu za ponovno razmatranje prava koja su postala „prihvaćenija i ukorenjena u američkom životu više nego što je Ro ikada bio“.

Peri je rekla da je ukidanje Roa oduvek bio poseban fokus za konzervativce zbog toga što misle da je odluka bila loše obrazložena i zato što smatraju da se odnosi na pravo ne samo osobe koja je pristala, već i na pravo fetusa na život.

Nedostatak jasnog i doslednog odgovora među supervećinom konzervativnih sudija koji kontrolišu Vrhovni sud izazvao je strah na levici i bojazan da bi odluka o abortusu mogla biti samo početak oštrog pomaka udesno po pitanjima koja se direktno tiču intimnih ličnih izbora, piše Njujork tajms.

Tokom nekoliko generacija, moderni sud je postepeno donosio odluke da postoji niz nepisanih ustavnih prava koji su deo 14. amandmana, koji zabranjuje vladi da nepravedno oduzima slobodu ljudima. Osim što je proglasio pravo na abortus, sud je ukinuo prisilnu sterilizaciju i zakone koji ometaju s kim ljudi mogu odlučiti da žive ili da se venčaju, zajedno s dekriminalizacijom kontracepcije i istopolnih odnosa.

U oštrom, ali nemoćnom zajedničkom neslaganju oko najnovije odluke Vrhovnog suda kojom se ukida pravo na abortus, troje sudija koje su imenovali demokrate smatraju da će odluka od 24. juna primorati Vrhovni sud da se dalje bavi žestoko spornim moralnim i filozofskim pitanjima, navodeći desetak primera novih pitanja.

Ona uključuju pitanja da li i kada država mora da dozvoli izuzetke za život i zdravlje žene, šta bi ta presuda značila za vantelesnu oplodnju i upravljanje abortusom, da li država može da zabrani reklamiranje abortusa izvan države ili pomoći ženama da izbegnu klinike izvan države i da li bi to moglo da zabrani ženama da putuju van države ili da primaju lekove za abortus koje šalju apoteke izvan države.

Kako su implikacije sudske odluke o abortusu nastavile da odjekuju širom SAD, mnogi su izrazili zabrinutost da ona neće jednostavno da ograniči pristup abortusu već bi mogla značiti prekretnicu za ukidanje niza drugih zaštita – za rasne i etničke manjine, homoseksualce i druge, ukazuje Vašington post.

Mišljenje većine sudija Vrhovnog suda, koje je napisao sudija Semjuel Alito, počivalo je na stavu da individualne slobode zagarantovane 14. amandmanom štite samo prava koja su imala „duboke korene“ u državama kada je ratifikovan 1868. godine – u vreme kada je abortus bio zabranjen u mnogim državama.

Tu zabrinutost ponovili su i pravni stručnjaci, koji su rekli da bi odluka mogla da ugrozi druge presude koje se zasnivaju na zaštiti slobode pojedinca i srodnim pravima na privatnost koja priznaje sud. Smatraju da bi presuda čak mogla da ugrozi pravo na međurasne brakove koje je Vrhovni sud priznao u odluci iz 1967.

Opisujući mogući razvoj situacije nakon sudske odluke, mnogi Amerikanci smatraju da je država, ponosna na svoju teško stečenu ekspanziju zaštite građana, počela da deluje više kao nepoznata zemlja u kojoj se uspostavljena prava mogu istopiti na njenom najvišem sudu.

Izgledi su još više uznemirujući, tvrde pojedini, jer su ankete pokazale da većina Amerikanaca podržava prava na abortus i istopolne brakove.

„Kao da smo se probudili u 1950-im“, rekla je 26-godišnja Medison Dejvid ;iz Viskonsina, rekavši da joj je presuda potvrdila potrebu da se pripremi za borbu za prava, čak i ona za koja se činilo da su ih prethodne generacije osigurale.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.