"Ne naročito režirana predstava koja nema epohalni domet": Sagovornici Danasa o Samitu za Ukrajinu u Tirani 1foto FoNet/Instagram

U pitanju je ne naročito dobro režirana predstava koja nema efekta na onu publiku koja se htela dobiti za sebe, kažu sagovornici Danasa komentarišući Samit za Ukrajinu koji je održan u Tirani u sredu.

Na Samitu su zvaničnici zemalja Ukrajine i Jugoistočne Evrope (Vjosa Osmani, Maja Sandu, Jakov Milatović, Stevo Pendarovski, Aleksandar Vučić, Volodimir Zelenski, Edi Rama, Borjana Krišto, Nikolaj Denkov, Andrej Plenković, Džon-Marsel Čolaku) izdali Deklaraciju u kojoj se izražava podrška nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica iz 1991. godine.

Ukrajini nedostaje primitivno oružje, a zemlje Zapadnog Balkana joj mogu pomoći

Žarko Puhovski, politički analitičar, kaže za Danas da ta „predstava“ nije nikoga uverila da države koje su se tamo sastale mogu Ukrajini pomoći.

"Ne naročito režirana predstava koja nema epohalni domet": Sagovornici Danasa o Samitu za Ukrajinu u Tirani 2
Foto: Medija centar

„Još manje je mogla nekog uvjeriti da države koje su se tamo sastale mogu na bilo kojoj razini zajednički djelovati“, kaže Puhovski.

Kako dodaje, jedino što zemlje Zapadnog Balkana mogu napraviti jeste da pokušaju da se „koliko-toliko pristojno odnose međusobno, što im baš uvek ne uspeva“.

„Eventualno da iskoriste ovo što se sad pokazalo kao jedna vrsta tehnologijske rupe – ispalo je da uz najmodernije oružjie koje Ukrajina dobija odjednom nedostaje onoga što je primitivno – topovske granate“, kaže Puhovski, objašnjavajući da na tom nivou postoji još uvek iz starih socijalističkih vremena obnovljiva proizvodnja u BiH, Albaniji, Srbiji i u Bugarskoj, te da je moguće da će se nešto u tom pogledu učiniti da se pomogne Ukrajini, jer njima zaista baš to treba.

Puhovski kaže da je pitanje hoće li Srbija na to pristati.

„Verovatno neće da svoje kapacitete, koji su u tom pogledu relativno najveći, mobilizira. S druge strane, ovi drugi će se verovatno požuriti da budu dobri američki đaci“, kaže naš sagovornik.

Vučić ne može ni bez Zapada ni bez Rusije

Vučić je iz Tirane poručio da su iz teksta Deklaracije na predlog Srbije izbačeni delovi o sankcijama Ruskoj federaciji i njenom malignom uticaju.

Za Vuka Vuksanovića, višeg istraživača u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP) i saradnika LSE IDEAS – a, to jeste najupečatljivija „priča samita“.

"Ne naročito režirana predstava koja nema epohalni domet": Sagovornici Danasa o Samitu za Ukrajinu u Tirani 3
foto privatna arhiva

„To nam govori zapravo da se politika balansiranja nastavlja. Činjenica da je Vučić bio tamo govori da ne može da okrene leđa Zapadu iako su odnosi opterećeni pitanjem Kosova i izbornim uslovima. Zapad je i dalje na srpskim granicama. Dalje, ne može da priušti animozitet Zapoada ako želi da ostane na vlasti dugoročno“, kaže Vuksanović.

Vuksanović podseća na Vučićev intervju dat Fajnenšel tajmsu.

„Vučić je priznao da je srpska municija dostavljena Ukrajini, preko trećih strana, ali je to pravdao interesima srpske industruje naoružanja. Ne treba zaboraviti da je i tu uspeo da pobere simpatije prvenstveno SAD zbog takvog poteza“, kaže i dodaje da je srpskom lideru isto toliko korisna i Rusija kako bi mogao da zastraši Zapad.

„Ali i zbog popularnosti Rusije u srpskom javnom mnjenju“, kaže Vuksanović.

Naš sagovornik potvrđuje da Vučić ne može da otuđi Rusiju.

„Naročito kako je ruska cena ponovo porasla u Beogradu, od decembra i celog haosa vezanog za izbore kada je Vlada optuživala opoziciju da uz pomoć zapadnih obaveštajnih službi da hoće da ruši vlast, na šta su ih navodno upozorile ruske službe. Ovo zapravo govori da je cena Moskve porasla za Beograd jer elita odavde koristi Moskvu kao instrument unutrašnje legitimizacije u Srbiji“, ističe Vuksanović.

Kako dodaje, to se vidi i kroz činjenicu da srpske vlasti sve više obrušavaju na ruske državljanje koji su antiratnog raspoloženja.

„To govori o tome da Beograd sada mora da vraća neke kontrausluge“, ukazuje Vuksanović.

Prema njegovom mišljenju, ne postoji epohalni domet samog Samita.

Puhovski primećuje da se Vučić „opet pojavljuje kao neko ko se cijele noći hrabro bori za svoju jadnu, usamljenu Srbiju“.

„Da se bori protiv cijelog svijeta da bi pravednu poziciju neke vrste nove nesvrtstanosti ugurao u ovaj blokovski svijet. To je dovelo do toga da su neke riječenice iz Deklaracije izbačene koje se odnose na direktnu osudu, odnosno, na direktnu podršku sankcijama. Potpuno je nebitno šta je on odlučio jer su stvari odlučene pre nekoliko dana u Parizu, a još prije toga u Vašingtonu“, naglašava Puhovski.

Makron propustio dve uvodne rečenice

Podsetivši na to, Politiko je nedavno imao tekst, koji je preneo naš list, a u kom stoji da francuski predsednik Emanuel Makron želi da preuzme „plašt globalnog liderstva i preokrene oslabljenu zapadnu podršku Ukrajini, ali će mu francuska politika to otežati“. Pored toga, navodi se da su Ukrajinci siti diplomatskih Makronovih poruka i da bi više voleli oružje.

Puhovski ocenjuje da je Makron rekao nešto što nije dobro shvaćeno, te da je izgleda „preskočio dvije uvodne rečenice“.

„Ovo što on govori je već dosta dugo užem krugu poznati plan, za postupanje nakon primirija. Taj bi se plan sastojio u tomu da Ukrajina prihvati da je ostala bez dijela teritorije, jer očito za sada ne može vojno osloboditi sve, a zauzvrat bi dobila, kad se nekakva privremena crta razgraničenja ustanovi, dolazak NATO trupa koje bi jamčile da neće biti daljih pomaka i napada na Ukrajinu“, objašnjava Puhovski.

Uz to, dodaje, ide i obećanje da će u roku od nekoliko godina postati članicom NATO.

„To je taj dio plana u kojem se onda pojavljuje i mogućnost raspoređivanja i razmiještanja NATO trupa u Ukrajini. Ali to su priče koje dolaze nakon nečega što u ovom trenutku ukrajinsko vodstvo ne može uzeti u razmatranje, a to je pristanak NATO da nema pobede ni na njihovoj ni na ruskoj strani“, kaže.

Prema njegovom tumačenju to znači da Rusija, bar relativno, uz ogromne gubitne nekako pobeđuje.

„Dakle, da je agresor, recimo, profitirao, jer bi dio teritorije Ukrajine, nekih 15-20 odsto, odstalo pod kontrolom Rusije“, zaključuje Puhovski.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari