Ne potcenjivati „povlačenje“ SAD iz regiona

Više od 100 eksperata iz celog sveta razmatralo je probleme ovog regiona u atmosferi koja je bila obeležena novonastalom konfrontacijom Turske i Rusije u Siriji i Libiji, porukama tek okončane Minhenske konferencije o bezbednosti i nedavnim predlogom „sporazuma veka“ između Izraela i Palestine, koji je obelodanjen sa američke strane.

U svojoj poruci, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, pozvao je da se na osnovama međunarodnog prava rešavaju problemi u regionu, a posebno palestinsko pitanje.

Na tim osnovama uspela je da se očuva sirijska država i postignu uspesi u borbi protiv terorizma. Ruski ministar je pozvao na stvaranje „celovitog mehanizma kolektivne bezbednosti i saradnje u regionu“. Ovu poruku dopunio je njegov zamenik za Bliski istok Igor Morgulov, koji je rekao da Bliski istok predstavlja jedan od „glavnih pravaca ruske spoljne politike“.

Vodeći ruski stručnjak za Bliski istok, akademik Vitalij Naumkin, rekao je da je palestinski problem, centralni problem Bliskog istoka, „s čim se naši partneri često ne slažu“. On je precizirao da je ministar Lavrov u Minhenu govorio o ponovnom korišćenju „kvarteta“ za Bliski istok, jer „nema smisla rešavati palestinski problem bez Palestinaca“.

Aktiviranje „kvarteta“ znači ponovno otvaranje dijaloga na Bliskom istoku, kojim je jedino mogućno rešiti probleme sukobljenih strana.

Naumkin je ukazao da se legitimna dejstva sirijske vlade na okončanju terorističkog prisustva u zemlji i uspostavljanju kontrole na celoj teritoriji Sirije „sudaraju s našim drugim partnerom – Turskom“.

Ona je veoma važan partner, koji „igra važnu ulogu u Astanskom procesu, prema kome se Turska odnosi s razumevanjem“, ali „Turci nisu umeli da razdvoje radikalne i umerene grupe, za koje je Rusija priznala da postoje, a što nije ranije činila“. Naumkin je rekao da se dogovori iz Sočija ne ispunjavaju i da je potreban „dodatni diplomatski napor kako bi se okončale akcije koje su suprotne političkom procesu“.

Kada je reč o Idlibu, „naše delovanje nije 100 odsto podudarno ni s Turskom, ni Iranom, a ni Sirijom, kojoj pomažemo“, precizirao je Naumkin.

On je podvukao da je „ružno slušati kada naš ambasador u Ankari govori da mu prete, da će u Siriji biti piramide ruskih leševa“, tim pre što je u sličnoj atmosferi jedan ruski ambasador ubijen u Turskoj pre pet godina.

Nekadašnji generalni sekretar Arapske lige, Amr Musa, rekao je da je strano mešanje veliki problem regiona, ali da tu nisu samo u pitanju Turska i Iran.

Ne sme da se precenjuje nivo američkog „odlaska“ s Bliskog istoka. Tačno je, zahvaljujući prevazilaženju zavisnosti od uvoza nafte američki interesi u regionu su se smanjili, ali vojno prisustvo i politički uticaj su se sačuvali.

Sirijski ekspert Ragida Dergan, ocenila je da su svi koji deluju u Siriji, uključujući i Rusiju, odgovorni za to što se događa u toj zemlji. Ona je pozvala da se na delovanje u Siriji ne gleda kroz prizmu odnosa s Turskom ili Iranom. „Sirija ne treba da bude garancija odnosa sa Iranom“, rekla je ona.

Trampova administracija je nedavno predstavila inicijativu za rešenje izraelsko-palestinskog problema, nastupajući sa sasvim originalnim shvatanjem posredovanja, tako što je zastupala interese samo jedne strane.

Bez obzira što je ta inicijativa negativno primljena u muslimanskim zemljama, ona je na izvesno vreme privukla pažnju na probleme Palestinaca.

Amal Abu Zeid rekla je da na odlazak SAD iz regiona treba da se gleda sasvim uslovno. Trampova politika je obeležena visokim stepenom ideologizacije i usmerenjem na konfrontaciju sa Iranom i obračunom sa Obaminim nasleđem. Američki vojni kontigent pri tome se povećao za 25 000 vojnika, bez obzira na deklarisani Trampov izolacionizam i kritiku skupih ratova u svetu. Amerika ne odlazi iz Zaliva, rekao je Galip Dalaj.

Omar Mohamed iz Iraka ocenio je da se poslednjih godina značajno učvrstila uloga Rusije u regionu i to je sada jedina velika sila koja je „izvukla pouke“ iz bliskoistočnih kriza.

To je najvidljivije po tome što ni jedna od zemalja Bliskog istoka ne smatra rusko prisustvo nesumnjivo negativnim, što je u poređenju sa odnosom prema drugim zemljama, značajno dostignuće. Što se tiče evropskih država, one najviše od svih govore o posredovanju, iako imaju najmanje mogućnosti da utiču na izmenu situacije, zaključio je Mohamed.