„Ne smemo zaboraviti Zapadni Balkan“: Predsednik Rumunije u autorskom članku predložio viziju za budućnost NATO-a

NATO je bio ključan u zaštiti i unapređenju naših bezbednosnih interesa i zajedničkih vrednosti — demokratije, individualnih sloboda i vladavine prava — kao što je sadržano u Severnoatlantskom sporazumu.

Štaviše, njegova gravitaciona sila dovela je do uzastopnih i uspešnih talasa proširenja, naglašavajući njegovu kontinuiranu važnost za sve koji žele da žive u slobodi i bezbednosti.

Solidarnost, jedinstvo i kohezija su kamen temeljac NATO-a, pogodan za okruženje koje se stalno razvija zahvaljujući decenijama značajne transformacije i prilagođavanja.

Transatlantska veza jeste, i biće to i dalje u svojoj srži, podržana gvozdenom posvećenošću sadržanom u klauzuli o kolektivnoj odbrani člana 5 Vašingtonskog sporazuma.

Međutim, danas smo suočeni sa pretnjama i izazovima iz svih pravaca, uključujući i povratak rata na evropski kontinent -stvarnost koju smo smatrali zauvek potisnutom na stranice istorije.

Jedna od važnih lekcija koju smo naučili jeste da što je Evropa jača unutar NATO-a, to je cela Alijansa sigurnija.

U tom cilju, nedavna pristupanja Finske i Švedske dokazala su vitalnost NATO-a – i da su naša vrata i dalje otvorena.

NATO ima neophodnu snagu i sposobnost da prevaziđe bilo koju prepreku, a mi ćemo to učiniti na osnovu naših obaveza, dostignuća i, ne manje važno, našeg jedinstva vrednosti.

Ali kako naš svet postaje složeniji i nepredvidiviji, NATO takođe mora da se menja i prilagođava.

Agresorski rat Rusije protiv Ukrajine srušio je mir i ozbiljno izmenio naše bezbednosno okruženje, odjekujući izvan granica evroatlantskog područja. A Rusija će ostati najznačajnija i direktna pretnja Alijansi u doglednoj budućnosti.

Terorizam, sveprisutna nestabilnost, rastuća strateška konkurencija i napredujući autoritarizam dovode u pitanje interese i vrednosti NATO-a.

Zlonamerne akcije kako državnih tako i nedržavnih aktera imaju razorni efekat na unutrašnje tkivo naših društava. U međuvremenu, erozija arhitekture kontrole naoružanja, razoružanja i neproliferacije, koju smo gradili godinama, dodatno podriva našu stratešku stabilnost.

Da bi se uhvatio u koštac sa ovim širokim spektrom pretnji i izazova, NATO mora biti adekvatno opremljen.

Ključna svrha Alijanse jeste da obezbedi kolektivnu odbranu svih saveznika ispunjavanjem svoja tri ključna zadatka odvraćanja i odbrane, sprečavanja i upravljanja krizama i kooperativne bezbednosti.

Nadovezujući se na tekuću političku i vojnu adaptaciju, moramo učiniti NATO još jačim.

U tu svrhu Klaus Joanis predlaže dekalog za NATO:

Prvo, ubrzaćemo ispunjavanje tri ključna zadatka Alijanse.

Ojačaćemo odvraćanje i odbranu u skladu sa odlukama iz Madrida i Vilnjusa, i prilagodićemo naše višedomensko držanje, uključujući vojnu mobilnost, složenosti sadašnjeg okruženja.

Moć i odvraćanje idu ruku pod ruku, a jačanje prvog će hraniti ovo drugo.

Danas su naše istočne i južne granice najizloženije pretnjama i moraju se u skladu sa tim i u celini ojačati. Pored toga, ne smemo zaboraviti ni krajnji sever i Zapadni Balkan, jer je njihov značaj za našu bezbednost neosporan.

Zatim ćemo povećati saradnju sa našim partnerima, izgrađujući ambiciozniji plan partnerstva. Oni koji su ranjivi i izloženi riziku trebaju konkretne i blagovremene rezultate.

Oni u našem južnom komšiluku zahtevaju naše angažovanje, podršku i stalan dijalog. A naši partneri istomišljenici — prvenstveno u Indo-Pacifiku — biće prvi sa kojima ćemo sarađivati u održavanju međunarodnog prava i poretka zasnovanog na pravilima.

Zatim ćemo dalje razvijati prevenciju i upravljanje krizama kao alate za promovisanje bezbednosti i stabilnosti u regionima od strateškog interesa za Alijansu.

Drugo, danas nema ništa važnije od toga da obezbedimo da Ukrajina prevlada u svojoj egzistencijalnoj bici, a to možemo učiniti pružajući svu neophodnu podršku koliko god je potrebno.

Takođe imamo moralnu, političku i stratešku obavezu da osiguramo da Ukrajina stabilno napreduje na svom putu ka budućem članstvu u NATO-u, kao i njenom pristupanju EU.

Treće, moramo poboljšati interoperabilnost i brzo razviti snažnu odbrambeno-industrijsku bazu širom Alijanse.

Ovo bi služilo komplementarnim ciljevima popunjavanja zaliha, povećanja naših sposobnosti za odvraćanje i odbranu, kao i pružanja pomoći Ukrajini.

Takođe ćemo podsticati jaču i sposobniju evropsku odbrambenu industriju koja je komplementarna i interoperabilna sa NATO-om.

Četvrto, dok zaostajemo u finansiranju odbrane, izvlačeći korist iz onoga što smo godinama mislili da predstavlja večnu dividendu mira, to više nije moguće.

Svi moramo da damo sve od sebe da što pre dostignemo minimum od dva odsto BDP-a za odbranu i da uložimo najmanje 20 odsto u glavnu opremu.

Adekvatno finansiranje takođe mora biti orijentisano na rezultate i praćeno povećanjem efikasnosti.

Peto, pošto pretnje sa kojima se danas suočavamo prevazilaze vojnu dimenziju, moramo da pružimo veću otpornost Alijansi i njenim članicama, suprotstavljajući se hibridnim i sajber pretnjama i štiteći kritičnu infrastrukturu.

Šesto, pošto je jača alijansa ona u kojoj jedinstvo, solidarnost i transatlantska veza rade u korak, međusobno se pojačavajući, povećaćemo fokus na političke konsultacije i koordinaciju.

Ovo će uključivati doprinose svih relevantnih tela NATO-a, na osnovu ojačanog dijaloga između političkih i vojnih struktura.

Sedmo, možemo i moramo učiniti mnogo više na konsolidaciji strateškog partnerstva NATO-EU.

Prirodni afinitet između ove dve organizacije i mnoštvo interesa koje delimo primoravaju nas da ojačamo dinamiku našeg odnosa, izgrađujući pravu kombinaciju angažovanja na visokom nivou, institucionalne saradnje i dijaloga između osoblja.

Osmo, suočavajući se sa realnošću novih i disruptivnih tehnologija, veštačke inteligencije i kvantnog računarstva, NATO može da ostane ispred samo ubrzavanjem svoje digitalne transformacije i povećanjem ulaganja u inovacije.

Međutim, to mora učiniti dok se istovremeno bavi klimatskim promenama i njihovim sigurnosnim implikacijama.

Moramo značajno poboljšati sajber odbranu, što će dodatno ojačati naš stav. I kao Alijansa zasnovana na vrednostima, moramo ozbiljno da ulažemo u sve oblasti agende ljudske bezbednosti, zadržavajući dostojanstvo i inkluzivnost u svojoj srži.

Deveto, kao važan dodatak odvraćanju i odbrambenom stavu Alijanse, takođe moramo unaprediti ključnu ulogu NATO-a kao foruma za konsultacije, koordinaciju i pripreme u oblasti kontrole naoružanja, razoružanja i neproliferacije.

I deseto, kontinuirano prilagođavanje naše Alijanse mora biti praćeno introspektivnim pogledom na naše sopstvene metode rada.

Kao glavni pokretači NATO agende, saveznici su ti koji će odlučivati o novim načinima vođenja razmatranja i pripreme odluka, uz obezbeđivanje uravnotežene geografske zastupljenosti.

Došlo je vreme da se NATO pripremi za budućnost!