Nemačka se o Kosovu usaglašava sa Amerikom

Evropska unija je veoma zainteresovana da sve zemlje Zapadnog Balkana uspešno napreduju i da se očuva mir i stabilnost u regionu.

Najbolji okvir za to pruža proces evropskih integracija. Svesna te činjenice Vlada Nemačke se zalaže za početak pristupnih pregovora EU sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Perspektiva pristupanja EU svakako važi i za Srbiju i Kosovo pod pretpostavkom da obe zemlje, pored mnogobrojnih reformi koje još nisu započete, prethodno postignu sveobuhvatni sporazum.

Zato je toliko važno da se po formiranju vlade na Kosovu obnovi dijalog koji se vodi uz posredovanje Evropske unije – kaže za Danas Suzane Šuc, direktorka za Jugoistočnu Evropu, Tursku i zemlje CEFTA u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke.

Cilj dijaloga „mora da bude postizanje sporazuma o svim važnim otvorenim pitanjima koji će u obe zemlje biti politički održiv i koji će doprineti regionalnoj stabilnosti. U svakom slučaju očekujemo da se tokom 2020. ostvari vidljiv pomak u procesu dijaloga. Već je previše vremena izgubljeno. Kada će se postići rešenje u mnogome zavisi od političke volje kako srpske tako i kosovske strane“, kaže Suzane Šuc.

* Evropska unija je godinama unazad posredovala u dijalogu Beograd-Priština i ostaje uključena u proces. U međuvremenu, Vašington pokazuje sve veće interesovanje za pitanje Kosova angažujući svoje diplomate s ciljem da se spor reši. Da li pristupi EU i SAD jedan drugom konkurišu ili su usklađeni?

– Pozdravljamo činjenicu da SAD, jednako kao i mi, dijalogu uz posredovanje Evropske unije pridaje veliki politički značaj. EU i SAD su po svim pitanjima koja se tiču Zapadnog Balkana, dakle i po pitanju dijaloga, u redovnoj i intenzivnoj komunikaciji. Svesni su svi da se rešenje može ostvariti jedino ako svi budu kooperativni.

* Da li ste bili iznenađeni odlukom predsednika SAD Donalda Trampa da američkog ambasadora u Berlinu Ričarda Grenela imenuje za specijalnog izaslanika za Srbiju i Kosovo? Poznato je da Grenel nije omiljena ličnost u Berlinu, makar ako je suditi prema izveštajima nemačkih medija.

– Imenovanje ambasadora Grenela za specijalnog izaslanika američkog predsednika tumačimo kao znak velike pažnje koju predsednik Tramp želi da posveti dijalogu o normalizaciji odnosa i pozdravljamo tu činjenicu. O razvoju prilika na Zapadnom Balkanu ćemo i ubuduće da se usaglašavamo sa svojim američkim partnerima. Važno je da se iznađe rešenje koje obuhvata sva otvorena pitanja, da ga obe strane podrže, da je ostvarivo i da doprinosi stabilnosti celog regiona.

* Iako se ideje o razmeni teritorija još pojavljuju u srpskoj javnosti, vodeći zvaničnici, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, ostavljaju malo sumnji da Zapad, pa i Nemačka, insistiraju na međusobnom priznavanju Srbije i Kosova u sadašnjim de facto granicama. Kako to komentarišete?

– Stav Nemačke po tom pitanju je poznat. Zabrinuto pratimo diskusije o granicama duž etničkih linija koje po našem mišljenju imaju destabilizujući efekat na Zapadnom Balkanu. I mnogi političari u regionu dele tu strepnju i u više navrata su skrenuli pažnju javnosti na tu činjenicu. Jer mi upravo želimo da postignemo rešenje koje će doprineti stabilnosti Kosova i Srbije i celog regiona.

* Kako ocenjujete dosadašnje projekte regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu?

Po tom pitanju je mnogo toga postignuto tokom prethodnih godina, i to na kraju krajeva i zahvaljujući sve većem angažmanu vlada zemalja Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa. Veliku simboličnu snagu ima vrlo perspektivna regionalna mreža mladih RYCO koja je uspostavljena sa ciljem udruživanja mladih preko granica i njihovog pomirenja Postizanje dogovora oko uspostavljanja Regionalnog ekonomskog prostora je projekat sa ogromnim potencijalom za privredni rast u svih šest zemalja Zapadnog Balkana. A održavanjem samita o digitalizaciji i postizanjem dogovora oko Zelene agende, zemlje Zapadnog Balkana su zajedno krenule da rešavaju teme od značaja za budućnost. Mogu samo da ih ohrabrim da odlučno i angažovano nastave tim putem. Važno je da se regionalna saradnja ostvaruje inkluzivno, što će reći da obuhvata svih šest zemalja i da ne bude ometana pitanjima statusa. Jak region, u kome se neguju dobrosusedski odnosi i koji je ekonomski umrežen, atraktivna je destinacija za investitore i za Evropsku uniju.

* EU redovno izražava zabrinutost zbog uticaja Rusije i Kine u regionu, pa i u Srbiji. Kakav je stav Nemačke?

– Održavanje dobrih odnosa kako sa Rusijom tako i sa Kinom je, bez sumnje, u interesu regiona. Međutim, očigledno je da je značaj i ekonomska povezanost Srbije i celog regiona mnogo veća sa Nemačkom i EU nego sa Rusijom ili Kinom. Nemačke kompanije otvorile su, samo ovde u Srbiji, skoro 60.000 radnih mesta i taj trend se nastavlja. Zemlje Zapadnog Balkana koji je, nesporno, deo Evrope, žele da se pridruže Evropskoj uniji. Samim tim su ujedno i rešile da postepeno preuzmu pravila EU i njene spoljnopolitičke stavove u odnosu na treće države, dakle i u odnosu na Rusiju i Kinu.