Nemačka se sprema za budućnost bez ruskog gasa

Transformacija cele industrije

Izveštaj pet nemačkih ekonomskih instituta objavljen 13. aprila upozorio je javnost da bi u slučaju nagle obustave snabdevanja ruskim gasom Nemačka mogla da zaroni u duboku recesiju i da bi država u naredne dve godine mogla da izgubi 220 milijardi evra ekonomske proizvodnje, ističe CNN.

Otkriveni zločini počinjeni u Buči, predgrađu Kijeva koje je bilo pod kontrolom ruskih snaga, naveli su Evropsku uniju (EU) da razmotri povećanje ekonomskih sankcija Moskvi, dok su pojedini zvaničnici pozvali na akciju potpune zabrane uvoza ruske nafte i gasa, piše Radio Slobodna Evropa.

Međutim, upozoravaju stručnjaci, takva zabrana u bliskoj budućnosti izazvala bi pustoš u Nemačkoj, koja se oslanja na Rusiju za skoro polovinu prirodnog gasa kojeg koristi za grejanje domova, proizvodnju električne energije i za napajanje svojih fabrika.

Zabrana isporuke ruskog gasa verovatno bi pogoršala inflaciju u Nemačkoj koja je prošlog meseca dostigla najviši nivo u više od 40 godina. Potrošačke cene porasle su 7,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Federalnog zavoda za statistiku zemlje ukazujući da je to posledica rasta cena prirodnog gasa i nafte za skoro 40 odsto u istom periodu.

Udruženje nemačkih energetskih i komunalnih dobavljača (BDEW) saopštilo je prošle sedmice da je spremno „da izradi detaljan plan“ za brzo ukidanje ruskog gasa, ali je pozvalo političare da nastave s oprezom jer „smanjenje gasa podrazumeva transformaciju cele nemačke industrije“.

Pripreme za ‘Dan X’

Kompanije širom Nemačke prave planove za, kako to nazivaju – ‘Dan X’, kada bi ruski gas prestao da dotiče u najveću evropsku ekonomiju, napisao je Gardijan (The Guardian) ističući da Nemačka dobija oko 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje ili 55 odsto svog gasa iz Rusije, što je najveći obim od bilo koje članice EU i šire.

Razmatraju se dva moguća, malo verovatna scenarija, ističe britanski list, dodajući kako jedan predviđa da Moskva odluči da prekine ili smanji snabdevanje u znak odmazde za sankcije, dok drugi podrazumeva da će Nemačka popustiti pred sve većim pritiskom da podrži energetski embargo EU tako što bi se isključili iz ruskih snabdevanja.

Međutim, šefovi industrije i politički lideri upozorili su da bi šteta za Nemačku od zatvaranja slavina bila daleko veća od bilo koje koristi koju donosi Ukrajini. Milioni privatnih kuća bez topline samo je deo slike, ističe Gardijan i dodaje da su druga, verovatno veća briga, proizvodni giganti čiji rad zavisi o gasu. Tu spadaju Tisen Krup (Thyssenkrupp), BASF i Bajer (Bayer), kao i stotine hiljada malih i srednjih preduzeća s kojima su međusobno povezani.

Predstavnici industrije upozorili su da će se efekti osetiti u svakom proizvodu od građevinskog materijala, sintetike, pesticida, dezinficijensa, ambalaže i poluprovodnika do proizvodnje antibiotika, vakcina protiv korona virusa i lekova protiv raka. Lančanu reakciju je, naglašava Gardijan, teško predvidjeti, ali verovatno će biti značajna.

Dok vlasti i kompanije vode bitku s vremenom u pronalaženju alternativnih izvora gasa, nemački ministar ekonomije Robert Habek (Habeck) je prošle sedmice predstavio plan za hitne slučajeve koji predviđa usporavanje ili zaustavljanje gasa i odlučuje gde će ići zalihe. Bolnice, hitne službe i medicinski proizvođači bi bili prioritet, a zatim privatna domaćinstva. Prema planu, industrije, koje koriste četvrtinu isporučenog gasa u Nemačku, bile bi prve za koje se očekuje da će se zatvoriti.

Neke kompanije, dodaje Gardijan, čak razmišljaju o preseljenju svojih proizvodnih pogona u inostranstvo, predviđajući da će poslovanje u Nemačkoj postati preterano skupo, izazivajući strahove da je evropski ekonomski motor u opasnosti da izgubi svoju konkurentsku prednost.

‘Preokret’ oko nuklearne energije

Rast cena energenata i geopolitički rizici povezani sa zavisnošću o Rusiji doveli su do poziva za proširenje upotrebe nuklearne energije u Nemačkoj, što je preokret na raniji plan gašenja nuklearnih reaktora do kraja godine, napisao je Tajms (The Times).

Anketa Instituta Alenbah (Allensbach), koju je, kako prenosi londonski list, objavio Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung) 13. aprila, pokazala je da se više od polovine nemačke javnosti zalaže za produženje rada preostalih nuklearnih reaktora u zemlji dok se vlada bori da prekine oslanjanje na ruski gas i naftu.

U protekloj deceniji Nemačka je zatvorila sve osim tri svoje atomske elektrane koje bi, dodaje Tajms, trebale biti ugašene do kraja ove godine uprkos tome što one i dalje proizvode oko 13 odsto električne energije u državi. Ovaj „atomski izlazak“, prvi put najavljen kasnih 1990-ih, a potom potvrđen nakon katastrofe u Fukušimi 2011. godine, bio je izuzetno popularan.

Međutim, ovosedmična anketa Instituta Alenbah pokazala je da 57 odsto Nemaca podržava odlaganje gašenja reaktora, dok je samo 25 odsto bilo protiv, što je značajan pomak od pre samo nekoliko meseci kada je većina Nemaca želela da se reaktori ugase kako je i planirano.

Ipak, ideja o produženju njihovog rada prihvaćena je nakratko da bi je potom odbacilo nemačko ministarstvo energetike uz saopštenje da bi njihovo održavanje značilo sigurnosne rizike, tehničke prepreke i malu korist u smislu zamene ruskog gasa.

Izvesno gašenje reaktora

Uprkos nadolazećoj gasnoj krizi kao i početnim nedoumicama u Berlinu oko produženja rada nemačkih nuklearnih elektrana, atomska energija u toj zemlji ipak nema budućnost, napisao je Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Eon kraj Minhena, najveća nemačka energetska kompanija koja vodi jednu od tri preostale nuklearne lokacije u zemlji, odbacila je produženje životnog veka svog reaktora ‘Isar 2’, čak i dok se najveća evropska ekonomija priprema za racionalizaciju zaliha energije.

„Nuklearna energija u Nemačkoj nema budućnosti, tačka“, rekao je izvršni direktor Eona, Leo Birnbaum naglasivši da je postojala „ozbiljna rasprava s vladom“ koja je na kraju, prema njegovim rečima, donela „pristojnu kompromisnu odluku“, po kojoj bi ‘Isar 2’ trebalo da se ugasi do kraja godine.

Činilo se da je ruska invazija na Ukrajinu u početku izazvala preispitivanje u Berlinu, ukazuje Fajnenšl tajms, dodajući kako je ministar ekonomije Habek najprije rekao da neće stajati na putu bilo kakvoj odluci da nuklearne elektrane rade duže. Međutim, ta opcija je brzo odbačena.

Kako je Berlin već aktivirao prvi korak plana za hitne slučajeve koji bi u slučaju nestašice gasa doveo do smanjenja isporuke velikim korporacijama, kompanija Eon – iako nema direktne ugovore s ruskim dobavljačima- pridružila se nemačkoj industriji u upozorenju protiv bojkota ruskog gasa.

Takav potez bi poremetio lance snabdevanja i prekinuo ekonomsku aktivnost „u razmerama koji su znatno problematičniji od COVID-a“, rekao je Birnbaum za Fajnenšl tajms.