Netanjahu se još ne predaje

Bio je to najvažniji korak u formiranju nove vlade koja bi trebalo da sa vlasti skloni najdugovečnijeg premijera Benjamina Netanjahua, “Kralja Bibija”, koji Izraelom vlada 12 godina.

Da li će se to i desiti, tek će se videti.

Bibi se neće lako predati, a većina protiv njega je tanka i čini je samo jedan poslanik.

Po tome Izrael podseća na nama blisku Crnu Goru.

Prema koalicionom sporazumu, buduću vladu Izraela činiće čak osam potpuno različitih partija, od krajnje desničarskih, centrističkih, levičarskih do arapskih, koje u izraelskom parlamentu (Knesetu) imaju 61 od 120 poslanika.

U prve dve godine premijer bi trebalo da bude ekstremni desničar Benet, a zatim, ako vlada toliko izdrži menja ga centrista Lapid.

Kuriozitet je što bi u ovoj vladi prvi put direktno trebalo da učestvuje arapska i islamistička partija Ra’am, čiji je lider Abaz i od Netanjahua dobio primamljivu ponudu da se prikloni “njegovom carstvu”.

Ipak je “prelomio”, podržao promene i “vladu jedinstva”.

Prema proceduri, Jair Lapid, koji je kao lider druge po snazi partije u Knesetu, pošto Netanjahu nije uspeo da formira Vladu dobio mandat, odmah po potpisivanju sporazuma, obavestio je predsednika države Ruvena Rivlina i Kneseta Jariva Levina, da ima većinu.

Očekuje se zakazivanje sednice na kojoj bi vlada bila izglasana.

Nova koalicija je juče pre podne podnela zahtev za smenu dosadašnjeg predsednika Kneseta Jariv Levina i izbor Miki Levija iz partije Ješ Atid.

Kako izveštava Džeruzalem post, do problema je već došlo pošto je poslanik Benetove Jamine Nir Orbah povukao svoj potpis sa zahteva za smenu dosadašnjeg predsednika parlamenta.

Orbah ne krije da bi radije podržao desničarsku vladu sa Netanjahuovim Likudom i da je protiv ulaska arapske stranke u izvršnu vlast.

To pokazuje koliko je krhka većina koju čini osam stranaka koje, na prvi pogled, spaja samo to što žele da Netanjahuu vide leđa.

U skoro svim ostalim oblastima se, međutim, razmimoilaze.

Desničarske stranke u budućoj vladajućoj koaliciji protive se stvaranju palestinske države, a pojedine zagovaraju širenje jevrejskih naselja i aneksiju cele okupirane Zapadne obale.

Budući premijer Naftali Benet, koji je, pišu izraelski mediji, već dobio zaštitu Šin beta, tajne policije, hvalio se jednom da je ubio puno Arapa i da zbog toga ne žali.

Sa druge strane, laburisti i levičari žele nastavak pregovora sa Palestincima i mirnu palestinsku državu.

Arapska partija Ra’am je uoči potpisivanja sporazuma tražila garancije da će vlast prekinuti sa praksom rušenja i kažnjavanja Arapa zbog nelegalne gradnje, što im je navodno Netanjahu obećao, ali su dobili čvrsta obećanja da će Izrael više uložiti u razvoj ekonomije, infrastrukture, obrazovanja i bezbednosti u arapskim sredinama.

„Odluka je bila teška i bilo je nekoliko sporova, ali bilo je važno postići dogovor”, izjavio je lider partije Ra’am Abaz, dodajući da u koalicionom sporazumu ima „mnogo stvari u korist arapskog društva“.

Arapa u Izraelu ima 20 odsto i tvrde da su diskriminisani.

Jevrejske partije se ne slažu ni oko uloge religije u državi, položaja ortodoksnih Jevreja, kao ni pravca u kome bi ekonomija trebalo da ide.

Levica bi socijalnu državu blagostanja i veću ravnopravnost, dok centar i desnica više naginju tržišnoj ekonomiji.

Sve to pokazuje da budućoj vladi, ako bude formirana neće biti lako.

Netanjahu se neće predati bez oštre borbe, a agencija AP ocenjuje da će, očajan da ostane na funkciji dok se bori protiv optužbi za korupciju, narednih dana učiniti sve što je moguće kako bi sprečio novu koaliciju da preuzme vlast.

Netanjahu je posebno ljut na nekadašnjeg koalicionog partnera Beneta, koga je optužio da je „prevara veka“ i da je “predao Negrev Arapima”.

„Kako ćemo izgledati u očima naših neprijatelja? Šta će uraditi u Iranu ili Gazi? Šta će reći u administraciji u Vašingtonu? Da li će se ova Vlada usprotiviti Iranu? Oni podržavaju opasan atomski sporazum“, optuživao je Netanjahu buduću “vladu jedinstva”.

Šarena koalicija

U poslednje dve godine, građani Izraela su čak četiri puta izlazili na parlamentarne izbore, nakon kojih nije bilo moguće formiranje vlade. U aktuelni saziv Kneseta koji ima 120 poslanika ušlo je čak 12 stranaka. Najjači je Netanjahuov Likud sa 30 poslanika, a koalicioni sporazum potpisali su partije centra Ješ Atid (17 poslanika), Plavo i belo (osam), nacionalnističke i desničarske Israel Beiteinu i Jamina sa po sedam poslanika, Nova nada (šest), socijaldemokrate i levičari Laburistička partija (sedam) i Merec (šest) i arapska islamistička partija Raam sa četiri poslanika.