Liz Trussfoto EPA-EFE/FACUNDO ARRIZABALAGA

Dug Vlade Velike Britanije dostigao je prošlog meseca najviši nivo za skoro 60 godina dok je maloprodaja opala, što naglašava razmere ekonomskih izazova sa kojim će se sučiti naslednik ili naslednica premijerke Liz Tras koja je podnela ostavku posle neuspeha svog finansijskog plana.

Britanski javni dug porastao je na 98 odsto BDP u septembru pošto je inflacija povećala otplate kamata, saopštila je danas Kancelarija za nacionalnu statistiku.

Nivo duga je viši nego od 1963. godine, kada je Velika Britanija još otplaćivala dugove iz Drugog svetskog rata.

Maloprodaja opada već dva uzastopna meseca i sada je 1,3 odsto ispod nivoa od pre pandemije.

Počeo je proces izbora i trećeg premijera za manje od četiri meseca pošto je Tras juče bila primorana na ostavku juče posle višenedeljnih previranja izazvanih njenim ekonomskim planovima.

Prvi zadatak novog šefa Vlade biće da povrati njen kredibilitet jer je odluka bivše premijerke da smanji porez za 45 milijardi funti (50 milijardi evra) bez navodjenja načina na koji će ih nadoknaditi, podstakla zabrinutost i zbo rastućeg državnog duga.

Šef trezora Džeremi Hant koji je preuzeo dužnost prošle nedelje, poništio je veliki deo ekonomskog programa bivše premijerke i obećao da će dug početi da pada narednih godina.

To je stabilizovalo finansijska tržišta ali tek pošto su planovi Tras doveli do pada funte na rekordno nizak nivo, ugrozili penzione fondove i povećali troškove zaduživanja i države i gradjana, a posebno miliona vlasnika kuća.

Vlada se već obavezala da će potrošiti 60 milijardi funti (60 milijardi evra) za zaštitu domaćinstava i preduzeća od visokih cena energije, sa zahtevima za povećanje davanja socijalnog osiguranja i penzija dok inflacija dostiže 40-godišnji maksimumom od 10,1 odsto.

Nacionalna zdravstvena služba, škole i javni prevoz takodje traže više novca za pokrivanje rastućih troškova.

Rastuće cene vrše pritisak na potrošače, a prodaja hrane, motornog goriva, nameštaja i drugih neprehrambenih artikala opala je u septembru, saopštila je Kancelarija za nacionalnu statistiku.

Ukupan pad je bio podstaknut padom prodaje u prodavnicama prehrambenih proizvoda od 1,8 odsto.

Porast troškova života takodje vrši pritisak na državne finansije povećanjem troškova servisiranja državnih dugova.

Kamate na državni dug porasle su na 7,7 milijardi funti (8,8 milijardi evra) u septembru, ili oko 2,5 milijardi funti (2,8 milijardi evra) više nego u istom mesecu prošle godine što je prvenstveno posledica povećanja isplata po obveznicama vezanim za inflaciju, koje su vezane za indeks cena na malo.

Sve ovo dolazi dok traje ruska invazija na Ukrajinu, koja je podigla cene hrane i energije i podstakla zahteve za povećanjem potrošnje na odbranu.

Državno zaduživanje je poraslo na 20 milijardi funti (22 milijardi evra) u septembru, 2,2 milijarde funti (2, 5 milijardi evra) više nego u septembru 2021. i 5,2 milijarde funti (5,9 milijardi evra) više nego što je nezavisna Kancelarija za budžetsku odgovornost prognozirala u martu.

Šef trezora Hant je ove nedelje rekao da će vlada morati da poveća poreze i smanji potrošnju kako bi povratila poverenje u javne finansije, ali je odbio da kaže na koje će programe to uticati dok ne dostavi svoj novi ekonomski plan parlamentu 31. oktobra.

Plan će biti propraćen analizom Kancelarije za budžetsku odgovornost koja pokazuje kako će verovatno uticati na javno zaduživanje.

„To znači odluke koje je teško srušiti. Ali dajem Domu i javnosti ovo uveravanje: svaka od tih odluka, bilo da se radi o smanjenju potrošnje ili povećanju poreza, daće prioritet potrebama najugroženijih“, rekao je Hant Donjem domu britanskog parlamenta nakon preuzimanja dužnosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.