Novinarka i pravnica iz Ukrajine: Kad sam u Srbiji govorila šta predstavlja Rusija, niko me nije shvatao ozbiljno 1Irina sa majom Foto: privatna arhiva/Irina Sieidkhanova

Iskreno bih volela da Srbija zaista vodi nezavisnu politiku, za sada samo tako govore. Navijam svim srcem da život u Srbiji bude bolji, zdraviji za sve, jer ovo što se sada dešava je trovanje naroda, kaže u razgovoru za Danas Irina Sieidkhanova, dugogodišnja novinarka i pravnica iz Ukrajine.

Veliki broj pretnji joj stiže putem društvenih mreža zbog stavova sa kojima se dobar deo javnosti Srbije ne slaže.

Kaže da su joj pretnje i uvredljivi komentari ranije bili stresni a sada ima kapaciteta za to, jaču psihu. Ponekad, ističe, bude razočaravajuće koliko brzo se oni ispumpaju kao balon.

„Putinofilima je sada puno teže jer baš nemaju ništa što bi mogli da kvalifikuju kao pobedu ili dobitak i sad su i oni u rasulu. Iskreno par puta su mi pisali neki Srbi kazavši šta ti je ovo trebalo ne možeš ti da ubediš neke ali iskreno žao mi je da ne probam jer moja deca su Srbi i ne bih htela da za deset godina njih bude sramota što imaju srpski pasoš tako da ne mogu da ne probam“.

Naša sagovornica je deset godina živela u Srbiji gde se udala i ima dvoje dece, ali su na nagovor supruga Srbina pre dve godine bolji život našli u Sloveniji. Njima se krajem septembra priključila i Irinina mama koja je na kraju uspela da napusti Mariupolj.

„Kada sam došla u Srbiju pre 10 godina bila sam oduševljena ljudima, prirodom i nisam razumela zašto je moj muž insisitirao da se ne zadržavamo tu i da idemo negde dalje. S vremenom sam shvatila o čemu se radi i da bi bilo bolje da odgajamo decu u malo zdravijem društvu“.

*Da li su pojedini u Srbiji veći rusofili od samih Rusa?

– Da. Najveći problem za svih mojih deset, jednaest godina u Srbiji jeste što kada sam ja govorila šta predstavlja Rusija niko me nije shvatao ozbiljno. Ja sam igrom slučaja rođena u Moskvi – moja mama je tamo studirala i upoznala mog oca i tamo sam živela do 14 godine. I dalje imam tamo veliki broj prijatelja i rodbine.

Kao niko drugi mogu suditi o tome koliko se razlikuju dva naroda. Međutim, niko nikada nije hteo da me sluša, jedini argument je bio „Rusija nam je uvek pomagala i mi moramo da im vratimo isto“.

Uglavnom, na pitanje čime je Rusija pomagala niko nije mogao da mi odgovori a pošto je istorija moj hobi znam da to nije istina.

Kada je 2014. Rusija počela rat u Ukrajini bilo mi je strašno kada sam videla kako mediji prevrću priču, kako samo prevode na srpski ono što laže Rusija.
I niko me nije slušao jer sam ja Ukrajinka i oni su smatrali da ja guram propagandu. Jedan moj prijatelj iz Ukrajine koji živi u Srbiji počeo je da govori da je Rus zato što ga tada više slušaju.

Rusi su jako otrovani propagandom ja to vidim po mojoj rodbini koja je zvala telefonom moju mamu i pričala joj šta se dešavalo u Mariupolju, njoj koja je tamo bila. I tamo prosto nade nema, za njih je ovaj rat sveti, Putin oslobađa zemlju od trulog Zapada, ne mogu da vam opišem nivo zombiranosti ljudi.

Nijedan adekvatan argument njima nije dovoljan, oni su odgajani na fejkovanim, izrežiranim snimcima na televiziji i njima je svaki drugi dokaz lažan. Oni su za Buču rekli da je lažna, i za ubijene civile u Izjumu i Harkovu su rekli da je fake, priča o Mariupolju takođe i da je sve to razrušila ukrajinska vojska.

I tu se ne može ništa. Baš je velika paralela sa Srbijom, ne sa celom Srbijom nego sa putinofilskom Srbijom.

*Kako vidite generalno medijsku sliku Srbije, sada dolazi i Raša tudej…?

– Vezano za medije moram napomenuti da sam do dolaska u Srbiju bila novinar više od deset godina, mnogo sam volela ovaj posao. Kad sam se preselila u Srbiju imala sam plan da naučim jezik pa možda posle da krenem nešto da radim, ali me je suprug odvratio od rada u srpskim medijima. Nema nezavisnih medija u Srbiji.

Mislim, da se ne lažemo u Ukrajini isto imamo medije i jedne i druge, ali imaš nezavisne medije i niko neće da ti preti ako izneseš svoje mišljenje, ako ga argumentuješ, sloboda slova u punom smislu te reči.

Nažalost za ovih deset godina boravka u Srbiji videla sam kako se sve pogoršava, videla sam kako pogrešno predstavljaju Ukrajinu, pri tom sam ubeđena da 99 odsto novinara nikada nisu bili u Ukrajini.

Kada sam zakačila neku emisiju, mislim da se zove Ćirilica, tamo su pričali kako u Ukrajini hapse za ruski jezik, kako mogu da te kazne ako govoriš ruski jezik. I ja sedim i govorim suprugu kako li sam ja preživela u Ukrajini govoreći ruski jezik non stop.

Ja sam završila školu u Mariupolju na ruskom jeziku, fakultet na ruskom jeziku u Donjecku. Mi smo 2008. pokrenuli peticiju da povećamo kvote ukrajinskog jezika u medijim- samo 20 odsto svih medija u Ukrajini 2008. su bili na ukrajinskom, 80 posto na ruskom, to znači novine, radio, časopisi, televizija.

Borili smo se da ljudi koji govore ukrajinski imaju sadržaj na ukrajinskom jeziku i posle toga ja slušam ove takozvane novinare koji kažu da smo svi tako bili maltretirani.

Čak i kad je krenuo rat 2014. kod nas se slobodno govorio ruski jezik, prodavale su se knjige na ruskom jeziku, jedino gde je ukrajinski jezik bio sto posto obavezan to je u državnim ustanovama, svi zvanični papiri moraju da se popunajavaju na ukrajinskom.

Čak mnoge škole nastavu nisu promenile na ukrajinskom jeziku, tako da sve takve laži su me jako izluđivale zato što smatram da novinarstvo treba da bude odgovoran posao.

S druge strane možda je to i promašaj naše diplomatije. I nas je Rusija ubedila da su Srbi braća Rusima, tako da smo i mi to s naše ukrajinske strane prihvatili.

*Da li je time što se Srbija svrstala na strani Rusije u neku ruku olakšalo međunarodnoj zajednici rešavanje pitanja recimo oko Kosova?

-Ovo je malo teže pitanje za mene ne u smislu što ne razumem. Smatram da Zapad neće dići ruke od Srbije do zadnjeg trenutka jer je Srbija jedina država u Evropi pored Belorusije koja se toliko opire da se pridruži vrednostima Evrope iako je kandidat za članstvo u EU.

Zato ja mislim da će se Zapad najduže boriti za Srbiju da preokrene njene vrednosti jer ako ostane ovako biće uvek mogućnost za neki potencijalni konflikt. Negde sam pročitala, ali ne mogu da tvrdim da je tačno, da EU kaže da dok god je na vlasti sadašnji režim Srbija neće ući u EU.

Posle ukrajinske pobede dosta toga će se promeniti u Srbiji. Iskreno se nadam da treba da se prekine uticaj Rusije na Srbiju i da treba da prođe par godina da se to sve pročisti. Mi smo bili na mestu Srbije dosta dugo, dugo smo bili izoloženi ruskoj propagandi, ruskim svetom. I ovih osam godina rata nas je dosta osvestilo.

* Na koji način ste se u Ukrajini borili protiv ruske propagande?

– Mnogo je jaka bila propaganda i vodila se isto tako kao što se vodi u Srbiji, mi smo braća, mi smo iste vere, mi smo istog porekla, svi smo kao jednaki ali Rusija je malo veća kao veliki brat jer je ona starija država.

Nama su non-stop govorili kako ukrajinski nije pravi jezik to je samo pokvareni ruski i kod nas to traje mnogo više godina i i počelo je od vremena Petra Prvog pa i Katarine Velike. Ukrajinski jezik se planski uništavao i baš ta politika je dovela do toga da većina Ukrajinaca priča ruski jezik.

*Kakva je situacija sa udžbenicima, da li je bilo inicijativa da se oni menjaju, da se nanovo ispisuju istorijske lekcije?

– Kad sam ja išla u školu naši udžbenici pričali su pravu istoriju. Dok recimo kada je moja mama išla u školu u njihovim udžbenicima nigde nije bilo prikazano da je 1939. Staljin bio saveznik Hitlera da su oni zajedno napali Poljsku.

U njihovom udžbeniku je bilo da je Drugi svetski rat počeo 1941. kad je Hitler napao SSSR, nikada se nije pričalo o tome da je rat zapravo počeo dve godine ranije i da je Staljin bio saveznik Hitlera…

Tako da u to vreme su jako prepravljani istorijski udžbenici i knjige. Prepravljala se i istorija Kijevska Rusi zato što Rusija pokušava da ubedi da je ona naslednica. Rusj i Rusija nije isto – na ruskom je to Русь і Россия.

Tako da trenutno ni od 2014. ništa se ne menja ni prepravlja. Ne spaljuju se knjige. Najveća je laž da je ruski jezik maltretiran, jeste nikad nije dobio status drugog državnog jezika ali nikada nisu nikome zabranjivali da govore tim jezikom.

Mi smo svi dvojezični, svaki Ukrajinac zna ukrajinski jezik kao maternji i ruski jezik, ponekad i bolje od Rusa. Da li znate da 99 odsto Rusa ne razume ukrajinski jezik? To su toliko različiti jezici, i veća je razlika mislim nego između srpskog i slovenačkog jezika.

I pri tom oni pokušavaju sve da ubede da je ukrajinski jezik nepostojeći i da je to pokvareni ruski jezik i na tome se gradilo mnogovekovna politika Rusije.

Katarina Velika je spaljivala knjige, zatvarala škole, univerzitete. Imali smo period kada je bio zabranjeno krstiti decu ukrajinskim imenima to je trajalo vekovima samo iz razloga što im se svideo naš identitet i sad oni pokušavaju celom svetu nagurati da su oni naslednici Kijevska Rusi iako to uopšte nema veze sa Rusijom.

Ja non-stop čujem i ovde u Srbiji da su da su Crnogorci, Hrvati, Bosanci svi isti, to nisam čula ni od jednog Crnogorca, Hrvata ili Bosanca da je potvrdio.

To isto radi i Rusija, svima govori da smo mi (Ukrajinci i Rusi) isti narod a to nisam čula ni od jednog Ukrajinca ni od jednog Belorusa da su isti narod kao i Rusi.

Ta podrška tih marginalnih slojeva Srbije Rusiji veoma je jasna zato što su po ovome sigurno braća jer se ponašaju kao i Rusija – veličaju ratne zločince, veličaju genocid drugih nacija, to je isto i mnogo mi je žao zbog toga. Sve to proističe iz neobrazovanosti.

*Nakon nedavnog bega ruskih vojnika iz Hersona da li, po vašem mišljenu, sada možemo definitivno tvrditi da Rusija gubi ovaj rat?

– Za većinu vojnih analitičara, bivše i sadašnje generale još je na proleće bilo jasno da Rusija gubi rat.

Strateški rat je ona izgubila još odavno ali najveći problem u tome je što Rusija ima mnogo zaliha oružja, ali ima potencijala pucati u naše gradove izdaleka imaju rakete koje po par stotina kilometara prođu bez problema što su radili u Harkovu gađajući iz Belgoroda u Rusiji i onda potpuno uništili Saltivku, jedan deo Harkova, koji ima 400.000 ljudi.

Tako da svi njihovi “ gestovi dobre volje“, to „taktičko povlačenje“ sad su rekli da su se povukli iz Hersona da bi sačuvali život svojih vojnika, to su laži koje prihvata samo njihovo stanovništvo. To je gubljenje rata.

Ako pitate bilo kog Ukrajinca reći će vam da naša pobeda nikada nije bila dovođena u pitanje ni na početku rata kad je bilo najstrašnije. Za Ukrajinu ne postoje druge opcije, Rusija može sutra da prekine rat i neće biti rata, ako Ukrajina prekine rat neće biti Ukrajine i to zna svako.

Pozitivno je to što je Ukrajina jako ujedinjena pred neprijateljem, mi imamo izreku „ako ceo narod dune biće oluja“.

Pogledajte šta se dešava u Belorusiji. Skoro na Tviter spejsu sam učestvovala sa jednom devojkom iz Belorusije. Ona kaže da je beloruska policija na protestima hapsila one koji koji govore beloruskim jezikom zato što se kod njih sada beloruski jezik smatra jezikom opozicije i jezikom terorista, kod njih je čak slogan „Živela Belorusija“ proglašen nacističkim.

Možete da zamislite taj nivo rusofilstva, ako u vlastitoj državi možete biti uhapšeni jer ste govorili svoj jezik. Tako da i kod nas se to dešavalo uvek su nam „nabijali“ kompleks niže vrednosti da je ukrajinski jezikj jezik seljaka, da je ukrajinska literatura ništa ne vredi, filmovi…

*Kojim jezikom govore vaša deca?

Moja deca govore tri jezika – srpski, ruski i slovenački.

*A ukrajinski?

– To je taj problem o kome vam pričam mi smo bili toliko rusifikovani da su naši roditelji zaboravili da je njihov jezik ukrajinski i svima je blo lakše da imaju kontakt na ruskom jeziku.

Sada su moja deca svesnija imaju 11 i 8 godina i oni su sad sami poželeli da govore ukrajinski tako da mnogo više gledamo filmove na ukrajinskom, čitamo knjige.

Svako dete svesnih roditelja u Ukrajini su toliko upili tu našu energiju i patrotizam da oni sada znaju ko i šta, kako, zašto se bori Ukrajina, ko je prijatelj, ko nije.

U Ukrajini je mnogo slučajeva kada deca pomažu vojsci i mislim da to najviše bode oči svim tim putinofilima jer im se ne slažu pazle jer su rekli da su tamo ukrajinski nacisti i režim je nacistički i ceo narod se buni i zato taj narod treba osloboditi.

Sad se nešto ne poklapa i oni su jadni, ne znaju šta će.

Prvo što su uradili Rusi kad su okupirali Mariupolj i Donjeck oni su spalili sve knjige na ukrajinskom jeziku. Ja sam još 2014. gledala kako pale biblioteku iz mog univerziteta koja je bila jedna od najboljih.

*Ukrajina je, kako ste rekli, dugo bila pod uticajem ruske propagande. Kada su krenule promene u Ukrajini?

Promene u Ukrajini su krenule kada je stasala generacija koja ne pamti Sovjetski Savez, koja se rodila u nezavisnoj Ukrajini i koji su bili mali kad se raspao SSSR. Ta generacija je putovala po svetu i videla kako se živi u Evropi i krenuli su da analiziraju, da upoređuju.

Zato je pao Viktor Janukovič jer je on bio stara škola sovjetska, proruska i on apsolutno nije odgovarao novoj mladoj generaciji Ukrajinaca. Ukrajina je rešila da promeni vlast koja joj ne odgovara i onda se Rusija nacrtala na pragu.

 

Sad kad pogledate našu političku scenu svi su mladi, skoro pa nema niko ko je stariji od 50 godina. Državu vode ljudi koji su razumeju potrebu drugih mladih ljudi. U odnosu na Rusiju mi hoćemo da idemo napred a oni hoće nazad u SSSR i to je najbitnija razlika od kojih sve razlike potiču i niko to ne shvata.

*Koliko je uticaj Ruske pravoslavne crkve na Ukrajinu?

– Jako veliki. Mislim da bi to sve trebalo da isteramo prljavom metlom napolje, to su bukvalno ogranci FSB to nema veze sa religijom, to je čista politika. Mi smo i 2015. dobili tomos Ukrajinske pravoslavne crkve.

Mislim da je pitanje vremena kada će biti zabranjena moskovska patrijaršija u Ukrajini. U Mariupolju recimo većina crkava je bila Ruske pravoslavne crkve i samo jedna se pojavula koja je bila ukrajinska crkva.

Ja sam rasla kao pravoslavka i muslimanka dakle između dve religije. Nisam se venčala u crkvi, nisam krstila decu trudim se da živim po zajedničkim zapovestima svih religija da budem dobar čovek.

*Sve se češće predviđa da će doći do dezintegracije Rusije?

– Mislim da je to realan scenario zato što su već bili jaki protesti i u Dagestanu i Burjatiji. Nadam se da je to moguće zato što je Rusija trenutno zatvor za nacionalne manjine. Ako pogledate statistiku rata najviše ginu u Ukrajini predstavnici tih manjih naroda.

 

*Istorija će, kažu, pamtiti Zelenskog kao heroja 21. veka. A Putina?

– On je hteo da uđe u istoriju i ući će samo ne način na koji je to hteo već kao najveći zlikovac. Generalno koliko god da pljuju Zelenskog i nazivaju ga klovnom on se pokazao pravim državnikom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.