Novinarstvo pod opsadom: Smrtonosna stvarnost izveštavanja sa ukrajinskog fronta

Ona je jedna od desetina novinara koji su ubijeni u Ukrajini otkako je Rusija pokrenula svoju sveobuhvatnu invaziju 2022. godine, piše RSE.

Ukrajina je tokom poslednje tri godine borbi pretrpela desetine hiljada civilnih žrtava.

Među njima je, prema podacima Međunarodne federacije novinara (IFJ), najmanje 117 medijskih radnika koji su izgubili život u ruskim napadima na zemlju.

Jedna od njih bila je i Viktorija Roščina, bivša saradnica Ukrajinskog servisa RSE, koja je 2024. godine umrla u ruskom zatočeništvu. Kada je telo 27-godišnjakinje vraćeno u Ukrajinu, prema izveštajima, bilo je puno tragova mučenja i bez unutrašnjih organa.

I drugi novinari bili su žrtve napada i nasilja tokom sukoba.

Prema Institutu za masovne informacije (IMI), nevladinoj organizaciji sa sedištem u Kijevu koja se bavi zaštitom prava novinara, Moskva je počinila oko 830 zločina protiv novinara i medijskih organizacija u Ukrajini. Pored toga, najmanje 30 ukrajinskih medijskih radnika trenutno se nalazi u ruskom pritvoru.

Mnogi novinari suočavaju se s ozbiljnim rizicima dok izveštavaju s linija fronta.

Novinarka RSE Jevhenija Kitaiva-Rusecka snimala je intervju s ukrajinskim vojnikom kada je u blizini eksplodirala ruska raketa, teško ranivši tog vojnika.

Ona je za dlaku izbegla povrede i odmah priskočila da pomogne ranjenom vojniku.

„Hvataš se za sve što pamtiš s kurseva prve pomoći i radiš bilo šta, bilo šta da ga održiš u životu“, rekla je.

Emocionalni teret

Rat ostavlja i duboke emocionalne posledice na one koji su svedočili ili još svedoče razmerama ljudske patnje.

Marjan Kušnir, novinar RSE koji izveštava s najžešćih borbenih linija, kaže da je „rat kao da gledaš kako ti kuća gori, a ti ništa ne možeš učiniti. Posle tri godine, meni je dosta rata, više ne želim da ga snimam“.

Finansijski opstanak takođe je veliki izazov za ukrajinske medije tokom rata.

Rusija gađa TV tornjeve, izvodi sajbr-napade i uništava medijsku infrastrukturu te poslovne zgrade.

Prema navodima IMI-ja, zbog toga je zatvoreno 332 medija od februara 2022. godine, što dodatno otežava novinarima u Ukrajini da izveštavaju o ratu.

Druge medijske organizacije su, pak, morale da biraju između finansijskog opstanka i uređivačke nezavisnosti. Od 2022. godine, mnogi ukrajinski mediji sve više zavise od grantova kako bi preživeli jer subvencija i tradicionalnih izvora prihoda više nema.

Uprkos svim ovim ogromnim preprekama, ukrajinski novinari poput Marjana Kušnrija i dalje pokazuju otpornost, ali mnogi takođe ističu da su fizički i emocionalno iscrpljeni.

„Pre invazije punog obima, mislio sam da ću celi život posvetiti ratnom izveštavanju“, kaže Kušnir. „Danas više ne želim ni da razmišljam o tome. Ne želim ni da pričam o tome. Ali sada ne smemo da ćutimo.“